Dačićev populistički okvir

Neke verovatno i treba. Šta će dobiti smenom onih koji traže poskupljenje struje ili gasa? Ništa dobro. Jer, može Dačić da zabrani da se cene koriguju, može smeniti ili zapretiti direktorima da to pominju, ali cenu takve demagogije platiće građani. Isti ti građani, u koje se Dačić zaklinje, odlaganje neophodnih poskupljenja platiće jednoga dana mnogo više nego što bi platili sada. Usput, nejasno je da li je Dačić smenu pomenuo u zanosu populizma ne razmišljajući da poskupljenje zahteva i Dušan Bajatović, jedan od visokih funkcionera Dačićeve stranke ili se Bajatović to nešto zamerio šefu pa mu ovaj poručuje da pazi šta traži. Kako god bilo, vratimo se na posledice udvaranja narodu, inače omiljene zanimacije naših političara. Isti Bajatović pre neki dan reče da se gas ne može kupovati po ceni od dva dolara, a u Srbiji prodavati po dolar i očekivati uspešno preduzeće. Slično je i sa strujom. Cena i jednog i drugog ispod je ekonomske isplativosti i ova preduzeća se samo održavaju u životu. Ni to, pak, ne bi mogli da im nije državne pomoći i garancija. Srbijagasu koji za 30 odsto jeftinije prodaje gas nego što ga nabavlja država je u prethodne četiri godine izdala garancije vredne više od 500 miliona evra da bi se ovo preduzeće zaduživalo i kupovalo gas. I pored jeftinog gasa opet ima nenaplaćena potraživanja od 600 miliona evra, dok su dugovi EPS-u dostigli milijardu. I nikom ništa. Država ćuti i toleriše neplaćanja, jer ni sama nekada nije u stanju da plaća. Bilo ona direktno, bilo lokalna samouprava i njena preduzeća, bilo stotine firmi koje su u portfelju Agencije za privatizaciju. Ni u jedan od ovih sistema se ne investira, a niskim cenama, umesto Vlade Srbije koja nema socijalnu kartu i ne zna koliko građana može a koliko ne da plaća ekonomsku cenu energenata, vodi se socijalna politika države. Sve to može, samo je pitanje dokle. I šta će građani platiti na kraju? Ili će umesto preduzeća koja se zadužuju uz garant države vraćati te dugove, kada ona više ne budu u stanju. Ili će imati jeftin gas ili struju ali uz česte restrikcije i hladne radijatore usred ciče zime. Ili će država pritisnuta nemogućnošću da se zaduži odlučiti možda da centralna banka štampa pare? Ili sve to zajedno. Sve smo to već iskusili 90-ih. I mrak i hladnoću i hiperinflaciju kakvu Evropa i svet nisu videli. I da ne bude zabune. Ni prethodna vlada Mirka Cvetkovića nije bila ništa bolja. Ni Mirku se poskupljenje struje ili gasa nije smelo pomenuti. Tobož zbog ekonomske krize i pada standarda. A u stvari je sve to samo jeftina demagogija ili skupa zamena za odsustvo reformi države i njenih preduzeća. Jer, ruku na srce, u pravu je Dačić kada kaže da bi ti direktori prvo mogli sebi da smanje platu. Mogli bi i da racionalizuju poslovanje, budu efikasniji i produktivniji. Ali odgovornost za to je opet na vlasti, mnogo više nego na direktorima koje je Vlada i postavljala.