Azil u vladi

Nedavno, pred poslednje izbore, jedna anegdota se „u poverenju“ prepričavala u okviru „upućenog dela javnosti“, a vezana je za navodni telefonski razgovor između bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i potpredsednika vlade i ministra policije Ivice Dačića. Uz ogradu da ne mora biti da se sve baš tako zbilo, priča je indikativna i odslikava sveprisutnu pojavu. Tadić je, po njoj, u popodnevnim satima jednog dana telefonom pozvao Dačića i saopštio mu da bezbednosne službe poseduju ogroman materijal, vezan za korupciju jednog Dačićevog koalicionog partnera, da je njegovo hapšenje neizbežno, te da će sve biti objavljeno u vestima u 17 časova, ali, eto, on ga iz najbolje namere obaveštava da ne bi bio zatečen i iznenađen (ne zna se da li je to podsećanje na hapšenje osumnjičenih za paljenje američke ambasade u Beogradu, obavljene takođe tokom predizborne kampanje, o kojem Dačić uopšte nije bio obavešten). Dačić je, kako „upućeni“ kažu, ovo obaveštenje primio k znanju, proćaskao koju sa Tadićem i završio razgovor. Ali, ne lezi vraže, i on posle dvadesetak minuta telefonom zove Tadića, saopštavajući mu da i ovi njegovi imaju popriličan dokazni materijal da je jedan Tadićev potpredsednik stranke i ministar u vladi „do ramena“ u nezakonitim aranžmanima sa nekoliko privatnih korporacija, koje su baš u ove četiri godine izrasle u privredne gigante, te da bi bilo zgodno da se hapšenje obavi „o jednom trošku“ i sve objavi u vestima u 17 časova. Poenta se i sama nameće – niti je bilo hapšenja, niti je javnost išta od toga saznala, a sama priča je poslužila kao plastičan primer kako se dosadašnja vlast borila sa korupcijom. I formiranje nove vlade odvija se u atmosferi snažnog pritiska EU, koja od Srbije zahteva da započne borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, odnosno započne proces „desanaderizacije“ Srbije kao što je to započeto u Republici Hrvatskoj. Taj proces znači da je potrebno procesuirati najviše predstavnike vlasti u Srbiji zbog počinjenog kriminala i korupcije, jer se samo na taj način može pokazati da se zemlja najozbiljnije hvata u koštac sa tim problemom. Nova vlada nema baš nekog velikog izbora za kalkulacije. Na polju ekonomije tek slede teški dani, Kosovo je breme koje će i nadalje savijati kičmu, dok je EU još uvek daleko. Ostaje obračun sa kriminalom i korupcijom, kao jedino polje na kojem se mogu pružiti neki vidljivi rezultati. Zato je Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik Srpske napredne stranke, skoro uzviknuo da SNS neće pristati na kompromis niti na to da im se kaže da se neko ne dira jer je „naš“ ili zato što je član ove ili one partije. „Ili ćemo da se obračunamo i sa naprednjacima i socijalistima i ursovcima i sa svima drugima kojima ‘prsti budu lepljivi’ ili u tu vladu nećemo ulaziti. Nema tu igre“, kategoričan je Vučić. Volja Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da Savet, iako ne zna kadrovska rešenja koja su veoma važna u borbi protiv korupcije, u ovom momentu nema razloga da ne veruje takvim obećanjima. Naprotiv, Savet veruje da će vlada podržati sve one koji ozbiljno shvataju i vode borbu protiv korupcije, da će se preispitati i procesuirati svi slučajevi korupcije po postojećim izveštajima i prijavama Saveta i drugih podnosilaca prijava, koje se nalaze u tužilaštvu i da će odgovarati svi oni koji su svoju neograničenu moć koristili za pribavljanje koristi za sebe ili druge. „To moramo da učinimo prvenstveno zbog sebe, ali i zbog ulaska u EU, jer svima mora da bude jasno da naše društvo neće dobiti mesto u evropskoj zajednici naroda ukoliko nastavi sa ovakvim odnosom prema vladavini prava, kriminalu i sistemskoj korupciji“, kaže Vasilić. Spremnost i volja da se korupcija zauzda odraziće se i na same pregovore sa EU. Jer, Evropa, poučena iskustvom sa Rumunijom i Bugarskom, koje su, po mnogima, prerano ušle u EU, kao i Hrvatskom donekle, odlučila je da promeni redosled i pregovore počne od najtežih pitanja, kao što su poglavlja 23 i 24 , koja se odnose na korupciju i kriminal, i drži ih do samog kraja pregovora. S jedne strane, zemlje kandidati će imati dovoljno vremena da ojačaju svoje institucije a, s druge strane, to pomaže samoj EU da sa više poverenja gleda na prijem novih članova. Bez prečice i sa strožim kontrolama napretka u svakom od poglavlja – to je, po rečima Štefana Filea, komesara za proširenje EU, princip budućih pregovora, uz uveravanje da je to na obostranu korist. „To nije učinjeno da bi se proces prijema učinio težim i komplikovanijim i da bi se oteglo njegovo trajanje, nego da bi to osiguralo da zemlje kandidati ne samo usvajaju zakone, nego i da postoje dokazi o njihovoj primeni“, poručio je File. EU posebno insistira da vlasti u Srbiji provedu istragu i reviziju spornih privatizacija u 24 preduzeća, posebno u preduzećima Sartid, Jugoremedija, Mobtel, C market i „ATP Vojvodina“. Zatim, da se odmah skinu oznake tajnosti sa dokumenata o privatizaciji i prodaji spornih preduzeća, koji su do sada bili označeni državnom tajnom, što je u suprotnosti sa profesionalnim i evropskim standardima. milje „Mi već imamo dokumentaciju za najmanje pet takvih privatizacija“, hitro je precizirao Aleksandar Vučić, sve uz napomenu da se istraga mora sprovesti u najkraćem mogućem roku, pravda zadovoljiti i „naciji jasno staviti do znanja ko su ljudi koji su ovu zemlju pljačkali“. Ono što će EU staviti u fokus svoje opservacije, po rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora organizacije Transparentnost Srbija, biće selektivni pristup u istragama, pre svega tužilaštva i policije, zatim dovođenje slučajeva korupcije do pravosnažnih osuda. Tu je i provera imovine i prihoda državnih funkcionera, da se ne bi dogodio slučaj kakav je bio sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem - da se bavi stanogradnjom na „pašnjaku prve klase“ u samom centru Beograda, a da Agencija za borbu protiv korupcije to ne zna. U kakvom političkom miljeu su vođeni neki postupci pokazuje i primer afere „kofer“. Beogradski nadležni sud je okončao proces, ali oslobađajućom presudom, zbog nedostatka dokaza. Valja se prisetiti da je nepodnošljivo blizu kofera punog para u stanu tadašnjeg viceguvernera NBS bio i sadašnji ministar unutrašnjih poslova. Ili, kako tužiteljka nekadašnjeg Četvrtog opštinskog suda, u procesu za puštanje iz pritvora zemunskih mafijaša i organizatora ubistva premijera Đinđića, posle višegodišnjih tvrdnji da je dobila naredbu sa višeg nivoa i da je na nju vršen pritisak da pusti na slobodu pomenute zlikovce, na sudu odjednom ničega nije mogla da se seti. Valjda da se ne bi otvarala „Pandorina kutija“ i ugrozila neka imena sa već izgrađenim neprikosnovenim oreolom pravednika. Spas Ne može se reći da prethodna vlada, a pre svega se misli na Demokratsku stranku, nije pokušavala da pokrene neke važne slučajeve, poput, recimo, uvoza vakcina protiv ptičjeg gripa. Međutim, uvek su to bila kompromisna, polovična rešenja, kada su se „kola lomila“ na „nižim ešalonima“, sa popriličnom izvesnošću da će i oni biti oslobođeni, jer se do pravih krivaca nije ni došlo. Bilo je i ranije pokušaja da se odredi ko bi u Srbiji bio Sanader. Tako se svojevremeno bivši premijer Srbije Zoran Živković sam prozivao, upravo u NIN-u, tvrdeći da dobija pretnje da će „postati srpski Sanader“ i da mu je poručeno da je „savršen za to, jer ga neće braniti nijedan tajkun, nijedna stranka“. Ipak, ova „titula“ se najviše vezivala za ime Mlađana Dinkića, koji se pojačano počeo pominjati posle otvaranja istrage u Austriji septembra prošle godine o nezakonitom preuzimanju imovine Mobtela od strane novoformiranog preduzeća Mobi 63 i posredovanja austrijskog biznismena Martina Šlafa u njegovoj prodaji norveškom Telenoru. Uz to idu i pitanja gde je potrošeno 1,513 milijardi evra koliko je dobijeno od prodaje Mobtela? Zašto na račun Narodne banke Srbije nije uplaćen celokupan iznos od prodaje, već umanjen za 200 miliona evra? Oštar i opširan pismeni demanti Mlađana Dinkića nije proizveo željeni efekat. Mnogi će sada reći da je upravo to bio razlog zbog čega Boris Tadić nije želeo Dinkića u novoj vladi Srbije, jer bi to otežalo proces njegovog hapšenja i bacilo senku na Tadićevu vladu. Štaviše, opet oni „upućeni“ tvrde da je bila spremna i optužnica, ali ne za Mobtel, već zbog izvesnog hotela kod Ivanjice i njegovog renoviranja i privatizacije. Navodno, ulazak Dinkića u novu vladu spasao ga je te „bede“. Sinovi Najnoviji slučaj sa enormnim gubicima Agrobanke, bolje reći afera koja je u prvi plan izbacila premijera na zalasku Mirka Cvetkovića i državnog sekretara u Cvetkovićevom ministarstvu finansija Dušana Nikezića, čiji otac Zvonko je bio predstavnik državnog udela u Upravnom odboru Agrobanke, isplivala je baš ovih dana. Doduše i nju je pokrenula dosadašnja vlast, ali opet ne mnogo energično i konsekventno. Inače, Zvonimir Nikezić, vlasnik konsultantske kuće Ces Mekon, ali i kompanije Mekon, dugogodišnji je saradnik premijera Cvetkovića, a tokom više godina porodično-poslovnog povezivanja familije Nikezić i Cvetković su učvrstile lukrativne veze zapošljavanjem najbliže rodbine. I drugi sin, Pavle Nikezić, udomljen je u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji, gde se zbližio sa Cvetkovićevim sinom Aleksandrom, takođe zaposlenim u ovoj firmi u kojoj Cvetković ima 5,6 odsto vlasništva, koje, pod partijskim pritiskom, prenosi na nepovezana lica. U vreme kada je Ces Mekon radio na brojnim privatizacijama firmi kao što su Knjaz Miloš, Frikom, Mlekara Šabac, Trajal, Beograd film, Seme, Veterinarski zavod Zemun, koje su ocenjene kao sumnjive od Saveta za borbu protiv korupcije, u Agenciji za privatizaciju je, u svojstvu Cvetkovićevog zamenika (2007) radio Zvonimirov sin Dušan Nikezić, istovremeno obavljajući još dve plaćene državne funkcije (predsednik Nadzornog odbora EPS, predsednik UO Energoprojekta), stižući da bude član Skupštine akcionara Direkcije KS (proizvodnja borbenih vojnih vozila), radne grupe za praćenje i koordinaciju privatizacije Telekoma, kao i Komisije za javnu nabavku usluga menadžmentskog konsaltinga za Telekom. Nakon jalove rekonstrukcije vlade, biva imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu finansija. Poslednji zadatak koji je premijer poverio sinu poslovnog prijatelja bio je šefovanje u radnoj grupi za Železaru Smederevo. I, najmanje značajno, mladog Nikezića smatraju finansijskim magom DS. Uz konstataciju da se do sada veoma malo potezalo pitanje odgovornosti za korupciju nekoga od nosilaca vlasti, Nemanja Nenadić zapaža da za poslednjih 12 godina nije bilo slučajeva da se protiv političkih protivnika, odnosno onih koji su u opoziciji, pokreću neki značajniji krivični postupci zbog korupcije. Nekoliko primera iz proteklih nekoliko godina gonjenja direktora javnih preduzeća, iz stranaka koje nisu bile na vlasti – Kolubara, Putevi, Železnica..., za njega su pre izuzetak nego praksa. „Stiče se utisak da u Srbiji postoji i nešto više od tog golog odnosa vlast – opozicija. Kao da postoje neke povezanosti koje sprečavaju da dođe do obračuna sa korupcijom. Čak i kada stranka više nije na vlasti“, kaže Nenadić. Sa formiranjem nove vlade brzo će doći do potvrde ili demantija ove teze. Lekovi za korupciju Transparentnost Srbija izradila je predlog u 13 tačaka, šta treba da budu prioriteti nove vlade i skupštine u borbi protiv korupcije: 1. Čuvanje jedinstva pravnog poretka 2. Veća javnost u procesu donošenja odluka 3. Oprez pri regulatornim i finansijskim intervencijama 4. Strateški pristup u borbi protiv korupcije 5. Reforma javnog sektora 6. Jačanje položaja nezavisnih državnih organa u borbi protiv korupcije 7. Prekid prakse kupovine medijskog uticaja 8. Potpuna reforma oblasti javnih nabavki 9. Reforma pravosuđa 10. Veći broj prijavljenih i ispitanih slučajeva korupcije 11. Jasni planovi rada i izveštaji o radu 12. Izveštaji o finansiranju 13. Promena Ustava Vlada u ime oca i sina Krkobabići su izazvali poslednju krizu uoči potpisivanja koalicionog sporazuma, ali su posle nekoliko sati i nekoliko funkcija ubeđivanja odustali Aleksandar Vučić je u leto 2008. godine napisao tekst za NIN u kojem je opisao kako su zapravo tekli pregovori o formiranju gradske i republičke vlasti, a kao najzanimljiviji detalj tog teksta ostao je upamćen jedan ultimativni zahtev Milana Krkobabića. Na prvom sastanku na kojem se razgovaralo o načelnim principima funkcionisanja nove gradske vlasti, Krkobabić je, navodno, rekao da je to sve u redu ali da odmah želi da stavi do znanja da preduzeća Gradska groblja pripadaju PUPS-u. Ta anegdota, koja možda najbolje opisuje kako se u Srbiji vode pregovori o podeli odgovornosti i ostalih dragocenosti, dobila je svoj nastavak u ponedeljak kada je Krkobabić junior saopštio da predsedništvo PUPS-a ne prihvata koalicioni sporazum, a neki visoki funkcioneri demokrata, još grogirani od gubitka vlasti, dojavljivali medijima kako su pupsovci prešli na njihovu stranu. Pre toga su obavešteni krugovi u šalama pričali o željama Juniora, od ministra finansija, šefa BIA do predsednika Upravnog odbora Komercijalne banke, jer je Beograd postao suviše mali za njegove kapacitete. Drama Glavni okidač za penzionerski kontraudar je, navodno, bila odluka da se Ministarstvo za rad i socijalna pitanja ukine i podeli na deo koji bi pripao Ministarstvu zdravlja koje bi vodila Slavica Đukić Dejanović (socijalna pitanja) i Ministarstvo ekonomije Mlađana Dinkića koji bi želeo da ima pod kontrolom strani i nepopularan pojam - rad. Prema drugoj verziji istog sukoba, pupsovci su bili jako ljuti što je neko iz vladajuće koalicije ponudio Rasimu LJajiću da nastavi da radi svoj posao, iako su jasno stavili do znanja šta očekuju od nove vlade. Na kraju je čitava mala drama okončana na noćnom sastanku Dačića, Krkobabića, Markovića, na koji je došao i ključni čovek za sastavljanje vlade i novi lider naprednjaka, Aleksandar Vučić. Od njegove pozicije u budućoj vladi u najvećoj meri zavisi i rok trajanja tog kabineta. Najverovatnije je da će v.d. lidera naprednjaka biti potpredsednik vlade koji će biti ministar odbrane i istovremeno prvi čovek borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, koja će narednih dana biti pretvorena u novu državnu instituciju. Jedan od izvora tvrdi da se razgovorima kasnije pridružio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ali drugi sagovornici tu informaciju demantuju, ponavljajući da je predsednik sada zaista predsednik svih građana Srbije i da se sigurno neće uključivati u takve razgovore. Ono što je Nikolić izjavio posle razgovora sa patrijarhom Irinejom jeste, međutim, ozbiljan nagoveštaj kako će se ponašati buduća vlada, jer je stavio do znanja da sve parlamentarne stranke treba pozvati na razgovore o kosovsko-evropskoj dilemi. Taj poziv na konsenzus je izgovoren nakon sastanka sa pomoćnikom američkog državnog sekretara Filipa Gordona, koji je u Beograd došao da novoj vlasti stavi do znanja kako Vašington očekuje isti stepen kooperativnosti kao do sada, ako ne i veći. Kadrovi Na tu izjavu se prirodno oslanjaju informacije da bi u budućoj vladi, i to na predlog naprednjaka, mogle da se nađu i ličnosti koje se do sada nikako nisu mogle opisati kao njihovi simpatizeri. Mediji su već objavili da su takve ponude dobili Milica Delević, Vuk Jeremić, Rasim LJajić, Goran Ješić (koji je omiljeni demokrata Mlađana Dinkića), ali su ih ti kadrovi bliski DS-u odbili. Od sagovornika iz SNS-a se može čuti da će stranka insistirati na dva principa – da za važne funkcije predloži mlađe kadrove iz svojih redova ili da pokaže širinu tako što će neke uspešne kadrove prošle vlade zadržati na funkcijama. „Mi smo toliko dugo bili izopšteni iz vlasti i opisivani kao nekakva opasnost za budućnost Srbije, tako da svakako želimo da pokažemo da smo i veće demokrate i Evropejci nego što beogradska javnost pod kontrolom žutih spin-doktora može da pretpostavi“, objašnjava funkcioner naprednjaka, koji napominje da će se javnost iznenaditi koje će ljude ta stranka predložiti jer se kandidati koji se pojavljuju po medijima ili sami kandiduju ili ih tamo plasira medijski štab DS-a. Kao jedino sporno rešenje, koje se pominje u trenutku pisanja ovog teksta, navodi se ambicija Dragana Karića da bude potpredsednik Skupštine Srbije. Iako su mediji preplavljeni informacijama o sporovima, zastojima ili o krizama u pregovorima, sagovornici iz dve buduće vladajuće stranke kažu da je kriza ili sporova bilo pre nego što je Dačić prelomio da postane mandatar nove vlade. „I Dačić i Dinkić znaju da posle toga pregovori moraju da se okončaju uspešno, dok kod nas dominira raspoloženje da moramo da pokažemo i toleranciju i širinu i spremnost na kompromise pošto smo godinama predstavljani kao bauk koji zemlju vraća u devedesete. Svako ima jake motive da pokaže toleranciju i zato verujem da bi ova vlada mogla da traje ceo mandat“, objašnjava funkcioner SNS. U strankama koje će praviti novu vladu, sa neskrivenom ironijom komentarišu da ubedljiva većina informacija o pregovorima i dalje stiže iz Demokratske stranke, jer urednike još niko nije obavestio da DS neće biti vladajuća stranka. Tačno je, međutim, da će i nova vlada, kao i prethodna, želeti da ima ljude od poverenja u Narodnoj banci ili BIA, iako se u uzornim demokratskim zemljama takva podela resora ne može zamisliti. Od sagovornika iz vrhova vladajućih stranaka se može čuti objašnjenje da su institucije, koje su formalno nezavisne od vlade, do sada bile pod veoma jasnom političkom kontrolom, kao i da nova vlada ne može da napravi ozbiljan iskorak u borbi protiv korupcije ili kriminala ako će ostaviti kadrove DS-a na tako osetljivim mestima. Kada bude formirana, vlada bi na samom početku mogla da upadne u provaliju koja je iskopana između obećanja o departizaciji, koja će biti jedan od glavnih ciljeva nove vlade, i potrebe da se važne nezavisne institucije oslobode od kadrova koje su dobile te institucije samo zato što su pokazale lojalnost kabinetu Borisa Tadića. Taj začarani krug će možda i biti glavna dilema nove vlade, koja će biti razapeta između potrebe da se nešto u zemlji radikalno promeni i da takve promene ne izgledaju kao zamena jedne partijske države drugom. Glavni test za novu vladu bi mogao da bude odnos prema velikim javnim preduzećima, posebno prema gromadnim gubitaškim firmama koje se oslanjaju na leđa poreskih obveznika. Lideri buduće vlade tvrde da bi želeli da direktore velikih javnih preduzeća biraju na osnovu konkursa, ali je nevolja što su oni i do sada birani na konkursima na kojima nije smelo da se desi nijedno iznenađenje. Proces departizacije će biti jedan od glavnih testova nove vlade zbog čega će se ona potruditi da u nekim preduzećima pokaže kako sposobni i sasvim apolitični menadžeri mogu da dobiju šansu, ali to nije realno da se dogodi sa nekim od najvećih preduzeća, poput EPS-a ili Telekoma, koji imaju veći značaj od nekih ministarstava. Većina Nova vlada će navodno biti podeljena tako da naprednjaci imaju većinu (ranije je bio postignut dogovor da resori budu podeljeni po principu 8, 5, 2, ali su Dinkićevi saradnici već uspeli da dobiju tri resora), zbog čega bi matematika podele resora mogla biti nešto komplikovanija. Sagovornik NIN-a iz URS-a priznaje da SNS želi da ima većinu u vladi, što im po broju mandata i pripada, ali napominje da će u raspodelu vlasti biti uključena i Skupština, kao i neka velika preduzeća, zbog čega će svaka stranka imati dovoljno prostora da pokaže šta zna. „Još to nije utvrđeno, ali ne mislim da je pitanje većine presudno. Zaboravljamo da sve tri strane jesu zapravo koalicije, zbog čega nijedna ne može da bude sigurna koliko ima ministara. Evo, Velimir Ilić će uspeti da bude ministar trgovine ili nečeg drugog, ali nije jasno da li će biti lojalniji naprednjacima ili socijalistima“, dodaje izvor iz URS. Kada je nova vladajuća koalicija naišla na prvu ozbiljnu prepreku, u liku i delu dvojice Krkobabića, ostaci demotivisane analitičarske vojske setili su se da su mandati poslanika slobodni, zbog čega bi nova vlada mogla da napravi većinu bez ozbiljnijih problema. Ona trgovačka, parlamentarna alhemija koja se događala pre odluke Ivice Dačića da bude premijer na drugoj strani obale (većina DS-a i SPS-a i bez Čedomira Jovanovića i Mlađana Dinića, a uz pomoć Vuka Draškovića, Maje Gojković, Zaharija Trnavčevića i ostalih), posle te odluke se okreće na drugi stranu zbog čega bi Vučić ili Dačić mogli da naprave većinu kako zažele. Takav scenario vlade sakupljene na berzi poslanika, zasada je odbijen, ali taj mehanizam kupovine poslanika, koji su pokrenule demokrate, ostaje neka vrsta najboljeg izlaza iz svake političke krize i najbolji oslonac buduće vlasti. I dok se analitičari i medijski udarnici budu čudili kako je DS iznenada izgubio bezobalni koalicioni kapacitet, funkcioneri nekih drugih stranaka se neće nimalo čuditi kako su iznenada dobili koalicioni kapacitet. Eštonova prima Dačića 26. jula Vlada bi trebalo da položi zakletvu u Skupštini Srbije do 24. jula ali u javnosti nije razjašnjeno zašto je taj datum uzet kao rok do kada Srbija mora dobiti vladu. Od diplomatskih izvora se saznaje da je za 26. jul zakazan sastanak šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton sa Ivicom Dačićem, zbog čega su lideri nove vladajuće koalicije zaključili da bi bilo bolje da Dačić u Brisel dođe kao premijer nego kao mandatar. Od diplomatskih izvora u Beogradu se može saznati da je Dačić još pre dve nedelje izrazio želju da se što pre sastane sa Eštonovom i izrazio spremnost da u Brisel dođe prvog vikenda, ali su u evropskoj administraciji bili veoma iznenađeni takvom ponudom jer se vikendom nikada ne održavaju sastanci i Briselu, osim ako je sudbina EU u pitanju. Na kraju je dogovoren sastanak za 26. juli, a lideri vladajuće koalicije su se dogovorili da do 24. jula Skupština Srbije izabere novu vladu.