Požar preti Vojvodini

Odluku Ustavnog suda da ospori čak 22 nadležnosti Vojvodine pozdravile su pokrajinske opozicione stranke, naprednjaci i Demokratska stranka Srbije. Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Vojvodine Igor Mirović smatra da ta odluka sve menja, da pokrajinska vlada više nema kredibilitet i da bi trebalo raspisati nove izbore. I ne slaže se sa tvrdnjom da je odluka USS o neustavnosti nadležnosti Vojvodine još jedna uvreda za njene građane. A šta jeste, objašnjava u intervjuu za NIN. Rekli ste da vam odluka USS uliva optimizam? Na čemu ga zasnivate? Na urušavanju temelja partijske države DS u Vojvodini i odgovornosti i hrabrosti sudija USS da posle višegodišnjih pritisaka sude po savesti i znanju, a ne po partijskom nalogu. Zakon o nadležnostima AP Vojvodine istovremeno je i nelegitiman, uostalom, kao i Statut, jer je usvojen bez širokog političkog konsenzusa, po grubom kroju vladajućih stranaka. Kratkovidost takve politike ima veoma lošu posledicu – produbljavanje političkih tenzija u svim pravcima, a pre svega među građanima. Da li mislite da se stvarno radi o urušavanju jer predstavnici vojvođanske vlasti tvrde da se ništa bitno neće promeniti? Orah je tvrd. Nemam iluzija da u njegovom jezgru ima bilo čega osim gorkog ukusa politikantskih namera da se pitanje autonomije i njenih međa dalje komplikuje, primitivno postavi pod svetlo navodno dobrih i loših momaka, internacionalizuje i tako Vojvodina izgrađuje kao što teži kamen oko vrata državi Srbiji. Više zabrinjavajuće i preteće nego smešno ili neozbiljno odzvanjaju reči da Ustav ne mora da se poštuje, jer ćemo vrlo brzo usvojiti novi i da odluke ne moraju da se poštuju, jer ćemo im se suprotstaviti političkim argumentima. Čuju se komentari da je oduzimanje sloboda autonomiji sigurni put u stvaranje „novog Kosova“? Predstavnici vladajuće koalicije u Vojvodini najavili su bojkot odluka USS i žestoku borbu, čiji je cilj održanje neustavnog modela funkcionisanja pokrajine, a mi smo pozvali na dijalog svih političkih stranaka u Vojvodini, odbacivanje ekstremizma i uspostavljanje jedinstva i partnerstva među svim nivoima vlasti. Samo na taj način Vojvodina će se istrgnuti iz kandži velike političke krize koja se nad njom nadvija. Jednoumlje i svojatanje Vojvodine je u svemu suprotno njenom autentičnom biću, raznorodnom u svakom smislu te reči. Dijalog i sa DS koju optužujete za stvaranje partijske države? To je jedini nužni izlaz u slučaju političkog požara koji preti. Prostor za dijalog i partnerstvo vidim u zalaganju za autonomiju Vojvodine u međama Ustava i Zakona sa najširim mogućim tumačenjem, koji istovremeno uvažava elemente državnosti i nadležnosti, a s druge strane gradi vojvođanske institucije čiji glavni zadatak mora biti brži ekonomski razvoj i rast kućnih budžeta, a ne brži razvoj administracije i rast budžeta za njihovo izdržavanje. Argument za promenu Ustava je da sadašnji podržava centralizaciju. Da li ste o tome razgovarali sa URS-om, koji je za decentralizaciju? Decentralizacija podrazumeva jačanje nadležnosti gradova i opština u svim oblastima života i rada osim u onima koja imaju obeležje državne nadležnosti. Ne verujem da su partijski fondovi, veliki gubici u Razvojnoj banci Vojvodine, uništeni poljoprivredni kombinati i zadruge i sve veći broj nezaposlenih i siromašnih, rezultati uspešne decentralizacije. Pre će biti da su proistekli iz neznanja i puke želje da se ostane na vlasti po svaku cenu. Vojvodina je imala šansu da racionalnije i efikasnije upotrebi ogromna novčana sredstva koja su joj stavljena na raspolaganje nakon usvajanja Ustava 2006. godine. Opšti ekonomski pokazatelji uveravaju me da je promašaj zaista briljantan. Zašto mislite da vlada Vojvodine neće moći da funkcioniše ako je Statut ocenjen kao neustavan? Nakon ocene ustavnosti Zakona o nadležnostima očekujemo i ocenu ustavnosti Statuta Vojvodine, a već sada je jasno da su od strane sudija Ustavnog suda osporeni mnogi elementi koji su služili za izgradnju parainstitucija u Vojvodini, čija egzistencija više nije moguća. Moguć je dijalog o promenama opšteg okvira funkcionisanja svih organa oročen na izvesno prelazno vreme. Druga mogućnost je uporno funkcionisanje osporenih organa u nelegalnim okvirima. Poznavajući političke prilike u Novom Sadu uveren sam da će vladajuće stranke izabrati put konfrontacije. Ligaši najavljuju internacionalizaciju, i pitanje je dana kada će znani i neznani evropski predstavnici pokucati na naša vrata. Osećam se zaista bedno sa saznanjem da je razmera upornosti da se Vojvodina organizuje po meri samo jednih - ogromna. Šta bi se dobilo novim izborima? Na nedavnim je većina građana bila za stranke koje se zalažu za veću autonomiju Vojvodine? Građani su već u prvom izbornom krugu 6. maja, nedvosmisleno glasali za promene u Vojvodini. Za DS je glasao tek svaki peti birač koji je izašao na izbore. Paradoks kombinovanog sistema i većinskih izbora u drugom krugu ogleda se u tome što su se u većini izbornih jedinica međusobno podržavali kandidati DS i SPS, a danas nisu zajedno ni u republičkoj ni u pokrajinskoj vlasti, niti u većini opština i gradova u Vojvodini. Minuli izborni proces je čak i bez primesa izborne krađe stvorio neverovatnu razliku između volje građana i predstavljanja te volje u Skupštini Vojvodine. Kako izaći iz tog začaranog kruga osim promenom izbornog sistema i novim izborima? Ne moramo da žurimo i da odmah i po svaku cenu tražimo njihovo raspisivanje. Kakav god da bude izlaz, neminovno se pre ili kasnije svodi na odluku građana. Zar nemamo istu situaciju i na republičkom nivou? Pa ni za jednu stranku nije glasala većina? Poenta je u tvrdnji da građani Vojvodine nisu glasali za Ustav, za Tomislava Nikolića i SNS. Pretpostavljam da iz toga sledi da Ustav ne treba da važi na teritoriji Vojvodine, da Nikolić nema legitimitet da svoju dužnost obavlja kao predsednik svih građana RS, uključujući i građane sa severa republike i da poslanici SNS u Skupštini Vojvodine, pošto ne pripadaju „antiustavnom frontu“ nemaju šta da traže u dijalogu. Vlast se u Vojvodini očigledno formirala pre svega po modelu apsolutne lojalnosti neustavnom zakonu i Statutu. Nezavisno od odluke suda, kako vi kao građanin Vojvodine gledate na to da joj se uskrati pravo da ima kancelariju u Briselu, a da je Kragujevac ima? To je zaista nelogično. Predstavništvo Vojvodine u Briselu nije i ne može biti ništa drugo osim ekonomskog i komercijalnog biroa koji služi za povezivanje interesa između evropskih fondova i potencijala privrede u evropskim regijama sa jedne i Vojvodine sa druge strane. Iako mi se taj deo odluke Ustavnog suda ne sviđa, dužan sam da je poštujem i kroz politički dijalog pronađem pravni okvir za njen opstanak.  Egzit Tokom održavanja Egzita konstantno je isticano da je Novi Sad glavni grad Vojvodine. Zar to nije pokazatelj da su građani ljuti jer sada imaju „administrativni centar“? To je dirigovano od organizatora Egzita koji su bliski DS i ligašima. Svojevremeno su učestvovali u njihovoj kampanji, a sada im vraćaju dug za podršku koju su imali, pre svega u finansijskom smislu. Podržavam Egzit, ali smatram da nije dobro što nemaju finansijski izveštaj i što su im finansije tako zamagljene.