Prazne priče

I pre nego što se očekivalo, s obzirom na to da je u Srbiji još trajala primopredaja vlasti, proteklih dana tema Kosova se ponovo vratila na dnevni red. U vezi s tim pitanjem su se oglasili najraznorazniji faktori: od bivših međunarodnih posrednika i funkcionera UN do aktuelnih ministara i šefova vlada, sve do predsednika države (Srbije). I niko nije rekao ništa novo, niko nije ponudio neki konkretan predlog kako bi se krenulo u traganje za rešenjima koja bi se mogla realizovati. I opet se u kombinatoriku raznih rešenja ubacuju mehanicistička poređenja sa nekim manje ili više sličnim sporovima u prošlosti, koja su dovela do mirnog rešavanja dugotrajnih sporova. Na srpskoj strani ponovo se pominju primeri Južnog Tirola-Alto Adiđea ili normalizacija odnosa između Zapadne i Istočne Nemačke - ali oni naravno ne mogu da budu uzor, jer su u oba slučaja pregovaračke strane bile suverene države, od kojih nijedna nije dovodila u pitanje legitimnost druge strane, što je suština problema u slučaju Kosova: ne samo Srbija, nego i većina članica UN (još) nije priznala suverenost samoproglašene nezavisnosti. Najviše pažnje je - u Srbiji čini se mnogo više nego drugde - izazvao bivši izaslanik UN za status južne srpske pokrajine, Marti Ahtisari, koji je izjavio da Srbiju ne treba pustiti u Evropsku uniju dok ne prizna nezavisnost Kosova. Finac koji je zbog svog angažmana na Kosovu (i nekim drugim kriznim delovima sveta) dobio čak i Nobelovu nagradu za mir, nije govorio niti u ime Unije, niti svoje domovine, već se oglasio isključivo u svoje ime, pošto samo sebe trenutno i predstavlja. Ali su u Beogradu, svejedno, puno vremena i prostora odvojili za komentarisanje njegove izjave, podozrevajući valjda da njegova reč ima težinu u Evropi, iako Brisel nikada nije izričito zahtevao priznanje otcepljene pokrajine kao preduslov za srpsko članstvo u Uniji; barem ne do sada i ne javno. Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU, zajedno sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom, u čestitki Ivici Dačiću povodom formiranja nove vlade, ponavlja dobro poznate stavove Brisela po pitanju Kosova: Srbija treba da radi na „regionalnoj saradnji i pomirenju, uključujući što skoriji nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i brzu primenu postignutih sporazuma“. Nema ni naznake zahteva za priznanje - to jednostavno nije moguće jer pet članica EU i dalje ne priznaje Kosovo, pa se od tih zemalja ne može očekivati ni da učestvuju u pritiscima na Srbiju da se i ona odrekne onog što smatra svojom južnom pokrajinom. Početkom nedelje je iz Brisela saopšteno da neće komentarisati Ahtisarijeve izjave, u skladu sa principom da se ne komentarišu individualni stavovi izneti u medijima, bez obzira o kome je reč. Uostalom, neće Srbiji prepreka na njenom evropskom putu biti bivši zvaničnici, već oni aktuelni, koji trenutno određuju politiku EU. To je shvatio i predsednik Tomislav Nikolić posle susreta sa britanskim ministrom za Evropu Dejvidom Lidingtonom: u vezi s pitanjem Kosova, objavljeno je posle sastanka, Britanija i Srbija su „još na dva udaljena pola“. Ne deluje da će se to u dogledno vreme promeniti, ali ni Srbija u Uniju neće uskoro, ako ikad u nju i bude primljena; zato je bolje ne trošiti energiju baš na svaku reč izgovorenu o Kosovu.