Reformisti polažu račune

Novog ministra pravde Nikolu Selakovića čeka težak i delikatan posao na popravci štete učinjene sudskom sistemu i međunarodnom ugledu Srbije posle fijaska sa aktuelnom reformom pravosuđa i reizborom sudija i tužilaca. Pred njim je šansa da pokaže da se nova srpska politika odriče političke kontrole sudskog sistema i da iskreno želi nezavisno pravosuđe. Od velike pomoći je i odluka Ustavnog suda Srbije (USS) da usvoji sve žalbe neizabranih sudija, tužilaca i njihovih zamenika koji su ostali bez posla u procesu reizbora. Društvo sudija već mu je uputilo dokument sa četiri smernice čiji je cilj da vrati poverenje građana u pravosuđe, prevashodno u Visoki savet sudstva (VSS). „Prva se odnosi na personalno pitanje. Kako bi se učvrstila stalnost sudijske funkcije neophodno je vratiti neizabrane sudije i otkloniti onaj deo zakona u kome se propisuje da se preispita prvi izbor sudija“, kaže Dragana Boljević, predsednica Društva, uz konstataciju da bi „vraćanju poverenja u VSS doprinelo i to da se stvori pravni okvir za izbor novih članova tog tela, uprkos tome što su izabrani prošlog marta na mandat od pet godina“. jakšić Argumentacija se nalazi u sumnjivom hapšenju člana VSS sudije Blagoja Jakšića, zatim u reakcijama posle ostavke sudije Milimira Lukića, i konačno u odlukama USS kojima se poništavaju sve odluke VSS. „NJihov rad je poništen prvi put kada je promenjen zakon 2010. godine i kada im je naloženo da preispitaju odluke, i drugi put sada, kada je USS poništio te njihove odluke. To je potpuno urušavanje svakog kredibiliteta i legitimiteta bilo kog državnog organa“, kaže sudija Boljević. Sledeća smernica bi bila da se, umesto „reizbora reizbora“, oživi disciplinska odgovornost sudija i vrednovanje njihovog rada upravo zato da bi „sistem mogao da prepoznaje one koji ne ispunjavaju uslove“. Poslednja, četvrta smernica, Ministarstvu pravde je da se napravi nova mreža sudova, kako bi sudije, ali i sudovi bili ravnomernije opterećeni. Sudijska asocijacija je već zatražila od članova VSS da podnesu ostavke kako bi reforma pravosuđa mogla da se nastavi. „Sadašnji sastav VSS izgubio je poverenje i legitimitet zbog čega predstavlja branu ispravljanju grešaka koje su počinjene u dosadašnjem toku reforme, navode u Društvu sudija. U pravosudnim krugovima pominje se čak i mogućnost kolektivne ostavke izbornih članova VSS. Snežana Malović, bivša ministarka pravde, i Boško Ristić, bivši predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, nisu članovi VSS-a već dva meseca, od kada su pred parlamentom položili zakletvu kao narodni poslanici. Na njihova mesta dolaze ministar Selaković i Petar Petrović. Na čelu VSS-a je, po funkciji, predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović. Da postoji razmimoilaženje među članovima VSS pokazuju i ispoljena neslaganja sa zvaničnim odlukama tog tela. Posle zvaničnog saopštenja u kome se navodi da je „USS preuzeo nadležnosti VSS-a da bira sudije“, usledio je pravi mali medijski rat između predsednice Nate Mesarović i sudije Mirjane Ivić oko validnosti kvoruma prilikom odluke o glasanju za pomenuto saopštenje. advokati Očigledno da predsednica VSS ne prihvata kritike i sugestije za ostavku. Videlo se to još prilikom njenog komentara odluka USS kada je izjavila da su Ustav iz 2006. godine i pravosudni zakoni koje je donosila vlast uzrok problema u postupku opšteg izbora sudija i da su ona i članovi VSS samo sprovodili te zakone. Ne treba ići na zlurada istorijska podsećanja o „samo izvršavanju“, već podsetiti da su VSS i predsednica Mesarović svih ovih godina imali obavezu da zauzmu stav i iznesu profesionalne primedbe i zamerke na loša zakonska rešenja. Niko se ne seća da su ijednom tako postupili. Slično se dešava i sa tužiocima. I njihova asocijacija je postavila pitanje odgovornosti predsednika i pojedinih članova Državnog veća tužilaca (DVT). NJihov i zakonski položaj je mnogo teži nego sudijski, jer slove za samostalan a ne i nezavisan organ. Naime, republičkog i sve ostale tužioce predlaže Vlada Srbije a bira Skupština Srbije, čega nije bilo ni u vreme Josipa Broza i Slobodana Miloševića, dok DVT bira samo njihove zamenike. Pitanje je da li su sadašnji sastavi VSS i DVT u stanju da sprovedu nalog USS da u roku od 60 dana od prijema njegove odluke vrati na posao neizabrane sudije i tužioce. Treba napomenuti da se, recimo, neće svih 600 sudija zaista vratiti u sudnice. Mnogi od njih su, čekajući odluke VSS-a, otvorili advokatske kancelarije i može se očekivati da jedan broj njih neće želeti da se vrati u pravosuđe. Takođe, mnogo od bivših neizabranih sudija u međuvremenu je ispunilo uslov za penziju, pa im zbog toga mora prestati sudijska dužnost. Biće i pojedinaca čija će se nestručnost, nesposobnost ili nedostojnost utvrđivati u redovnom zakonskom postupku za razrešenje. Sve je to ogroman posao za sadašnji VSS, koji nije uspeo da izdrži ni pola godine u stalnom sastavu i kome je postupak preispitivanja odluka iz opšteg izbora sudija bio očigledno toliko komplikovan da je trajao 11 i po meseci i na kraju bio poništen odlukom Ustavnog suda Srbije.  Neprofesionalnost Ustavni sud Srbije je konstatovao da u radu i odlučivanju VSS po prigovorima neizabranih sudija nisu bile ispunjene pretpostavke principa o nepristrasnosti suda i prava na pravično suđenje. Članovi iz prvog sastava VSS, ne samo da nisu imali pravo učestvovati, već nisu imali pravo ni činiti kvorum u radu i pri odlučivanju u postupku preispitivanja vlastitih odluka. U radu VSS nije bio zastupljen princip kontradiktornosti, niti se poštovalo pravo na obrazloženje odluka koje je donosio.