Prestiž ili glavobolja

Ako neko ima sto hinjada evra on kupi stan u Beogradu, a ako već ima stan, a pored toga i sto hiljada evra onda kupi jahtu, našaliće se jedan iskusni prodavac jahti u Beogradu. I tako je zaista i bilo pre početka ekonomske krize. Najveće među prodavcima jahti i plovila, preduzeće Goga d.o.o., samo u 2008. godini prodalo je 114 plovila od kojih je najskuplje bilo čak 1,5 miliona evra. Umesto prihoda od 16 miliona evra koliko su zaradili te najuspešnije 2008. u ovoj, tekućoj godini imaju promet od samo dva miliona evra i prodatih 19 jahti. I pored drastičog pada prometa koji dostiže i 80 odsto u odnosu na pretkrizne godine, srpski vlasnici jahti, od onih najluksuznijih kojima gazduju tajkuni, do onih prosečnih koje su kupovali uspešni menadžeri, mali privrednici ili bankari, i dalje ljubomorno čuvaju svoj statusni simbol. lizing Za razliku od susedne Hrvatske u kojoj je bilo „čuvenih“ vraćanja ili zaplena jahti od strane lizing kompanija, poput one kada je tamošnjem teniseru i osvajaču Vimbldona Goranu Ivaniševiću lizing kompanija oduzela jahtu vrednu skoro dva miliona evra, u Srbiji se to još uvek ne dešava. Barem ne pred očima javnosti. I sam Ivanišević je pokušao da prikrije finansijske poteškoće, demantovao je da je platežno nesposoban da finansira mesečnu ratu za jahtu od oko 12.000 evra i tvrdio da je jahtu vratio lizing kompaniji jer je imala „grešku“, ali je greška, tvrdili su mediji, bila u tome što poznati teniser nije dobro procenio svoje finansijske mogućnosti. U Srbiji izgleda da krize za jahte, barem one kupljene u vreme ekonomskog prosperiteta, nema. Da li zbog straha da će im vraćanje ili zaplena jahte ukaljati ugled u društvu i signalizirati javnosti i poslovnim partnerima da bogati vlasnik više nije toliko bogat, tek u Srbiji nije bilo „čuvenih“ zaplena. I dalje su na Jadranskoj obali, bilo da je u pitanju Hrvatska ili Crna Gora, vlasnici najvećih, najskupljih i najluksuznijih jahti srpski tajkuni, sportisti ili estradni radnici (videti antrfile). klijenti Sa druge strane, lizing kompanije koje su nekoliko godina pre početka krize 2008. godine u svom repertoaru imale i plovna vozila, uglavnom su prestale da se bave finansiranjem ovakve pokretne imovine. Za njih su plovna vozila i njihovi eventualni kupci previše rizični klijenti, pa, kako nam je objašnjeno u Hipo lizingu, ovim finansijskim institucijama se nikako ne isplati davalje jahti na lizing. U Hipo lizingu objašnjavaju da su sa nuđenjem plovnih vozila, tačnije rečnih glisera, jer su morske jahte kupovane preko inostranih lizing kompanija a ne domaćih, prestali još krajem 2008. a od tada su im kupci vratili samo tri glisera od dvadesetak, koliko su prodali za prethodne tri godine. Kako saznajemo, vrednost tog finansiranja bila je oko milion evra, a prosečna cena datih glisera bila je između 30.000 i 80.000 evra. Goran Vasić, vlasnik firme Goga d.o.o. koja se bavi uvozom i prodajom jahti i zauzima više od polovine srpskog tržišta prodaje plovila tvrdi, međutim, da lizing kompanije greše što se tako lako odriču klijenata koji žele jahtu na lizing. „Nisu oni rizični kupci. Prvo, jahtu ne kupuje onaj ko nema novca da to finansira. Jahta nije automobil. Drugo, mi kada radimo sa lizing kućama, nakon vraćanja jahte zbog nemogućnosti plaćanja, preuzimamo plovilo i veoma brzo i lako ga prodamo ponovo“, kaže Vasić, a to nam potvrđuju i u Hipo lizingu. „Tačno je da smo sva tri vraćena plovila veoma brzo prodali. Svejedno, u vreme ekonomske krize trgovina i finansiranje luksuzne robe, kakva je jahta, koje se ljudi najpre odriču, je veoma rizičan posao i neisplativ za lizing kompanije“, kažu nam u ovoj kompaniji. Ipak, lizing kuće nerado govore o tome koliko imaju vraćenih plovnih vozila, a tek na ponekom veb sajtu lizing kuća u Srbiji mogu se naći oglasi za vozila na lageru, među kojima i plovni objekti. Tako smo na sajtu NBG lizinga pronašli sledeći oglas: „Chaparral SSI 285“, bele boje, snage od dva puta 190 konjskih snaga, proizvedeno 2005. godine, dugačko skoro devet metara i široko gotovo tri, košta 49.000 evra. ugled U lizing kućama kažu i da su vraćene jahte uglavnom jeftinije, nekada i do tridesetak odsto, jer su ipak u pitanju polovna i već korišćena vozila. Zanimljivo je da u Srbiji, prema nekim procenama, ima oko 40.000 registrovanih plovila, od čamaca, preko glisera, do luksuznijih jahti, što je veći broj nego što ima Dubrovnik. Sa druge strane, u našoj zemlji nema nijedne benzinske stanice na vodi ili uz samu obalu, pa je samim tim snabdevanje plovila gorivom skuplje i komplikovanije. To, međutim, domaćim vlasnicima jahti nije nikakva muka u poređenju sa prestižom i ugledom u društvu koje obezbeđuje jahta. Zato je se tako teško i odriču, a od lizing kuća je nemoguće saznati ima li među onima koji su vratili jahte i neke poznate ličnosti. Kako nam reče jedan od prodavaca, pre će se pozajmiti, odreći nečega drugog, nego vratiti ili prodati jahtu. Jer, tako će, em pospešiti tračeve o finansijskom škripcu u kome se nalaze, em će izgubiti ugled u društvu. A vlasnici jahti uglavnom i žive od ugleda.  Najbogatiji beže prvi Ekonomska kriza je naterala vlasti u Italiji i Grčkoj da pooštre mere protiv izbegavanja plaćanja poreza, kao i da novim nametima udare i na najbogatije, posebno na njihov omiljeni statusni simbol: velelepne jahte i motorne brodove. I dok su ove dve države očekivale da će u državnu kasu leći neki evro više, dotle su se bogataši odmah snašli i – otplovili. Rimska vlada je početkom godine odredila da za jahtu od 30 metara valja platiti godišnje za vez 15.000, a za lučke takse još 27.000 evra – ne računajući ostale poreze. To je odbio da plaća čak i drugi po bogatstvu čovek na svetu, Bil Gejts, koji je jednu od svojih super-jahti odjavio iz Italije. Proteklih meseci je oko 27.000 luksuznih plovila – što je oko četvrtine svih u Italiji registrovanih brodova za sport i odmor - napustilo italijanske marine i teritorijalne vode, jer vlasnici ne žele da plaćaju porez na luksuz i povećane lučke takse, pisao je nedeljnik Ođi. U nekim od vodećih marina je sada prazno između 15 pa čak i do 38 odsto vezova.Tako će država izgubiti očekivani prihod od 1,5 milijardi evra. Ti brodovi su utočište našli u susednim državama: Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Albaniji, na Malti i u Tunisu. Tamo su ih spremno dočekali, obećavajući niže dažbine i druge povoljnosti. Iako je italijanska vlada ovog proleća ublažila poreske namete, šteta je učinjena, jer su mudri Hrvati i Slovenci prebege iz Italije naterali da potpišu trogodišnje ugovore o vezovima u marinama, žali se Ođi. I mnogi najbogatiji Grci su svoje skupocene lađe prebacili u ne baš najprijateljskiju zemlju – Tursku. Tamo vezovi koštaju neuporedivo manje, a i nameti su niži, pa je početkom ovog leta i marina Porto Karas, stecište bogatih Grka, Rusa i ostalih, bila poluprazna. Najskuplje jahte „A“ – 260 miliona evra vredna jahta Aleksandre Nikolić, udate Meljničenko. „DŽoj me“- 30 miliona evra vredi jahta srpskog biznismena Filipa Ceptera „Aleksandar Peti“- jahta Miodraga Kostića košta malo manje od 30 miliona evra, „Sansiker Predator 108“ – jahta jednog od kraljeva „struje“ Vojina Lazarevića, košta desetak miliona evra „Baljeto 41“- jahta selektora fudbalske reprezentacije Siniše Mihajlovića vredi 10 miliona evra „Dijana“- vlasništvo Novaka Đokovića, dužine 30 metara, košta oko pet miliona evra „El Bosko“ - jahta Željka Mitrovića vredi oko tri miliona evra