Bitka iz rominga

Bilo je raznih stranačkih lomova i velikih rascepa u novijoj istoriji Srbije ali se nikada nije dogodila velika stranačka bitka, a da se čitavo rukovodstvo nalazilo van Beograda. Ili su bar tako lagali srpske novinare. Tako su i brojni medijski napisi o ratu u Demokratskoj stranci zatekli lidera stranke Borisa Tadića u poseti Visu, Bojana Pajtića na Olimpijadi, Mikija Rakića na selu, a i drugi čelnici stranke su novinarima objašnjavali kako su van Beograda ili van zemlje. Samo još niko nije rekao da je van stranke. Iako deluje da je reč o nekakvom sukobu iz rominga, koji su organizovale stare službe ili nova vlast, svi dostupni sagovornici potvrđuju da stranku čeka veoma dramatična jesen, kao i da u centralu svaki dan stigne vest da je izgubljena neka opština u Srbiji. Od stranke koja je doskora bila socijalna grupa ili organizacija sa najmanje nezaposlenih u Srbiji (uz večiti G17 ili URS), DS bi veoma brzo mogla da postane grubi duplikat socijalne karte Srbije - nekoliko procenata veoma uspešnih, bogatih i armija socijalnih, nezaposlenih gubitnika. Takva preraspodela moći morala bi da izazove teške potrese u stranci veoma lake ideologije. TEST Nekoliko javnih nastupa, od potpredsednika pokrajinske vlade Gorana Ješića, koji je izjavio da bi čitavo rukovodstvo stranke moralo da podnese ostavku, do upozorenja novog šefa poslaničke grupe Dragoljuba Mićunovića da bi svako ko bi sada pokušao da izađe iz DS doživeo krah, ukazuju na to da se u stranci vode velike pripreme za veliki septembarski okršaj. Niko nije tu, ali svi znaju ko ne bi smeo da bude tu kada se završe odmori. Prvi veliki test za Borisa Tadića mogla bi da bude odluka o mestu šefa poslaničke grupe, jer je Mićunović svojevremeno izabran za mesto kao kompromisno rešenje kako ne bi odmah nakon gubitka vlasti stranka upala u velike sukobe. „Mićunović je izabran da ne bi bili izabrani Petrović, Šutanovac ili Jelena Trivan i tako odmah izazvali potrese u stranci, ali sada stranka mora da shvati kako protiv nove vlasti mora da udara punom snagom, a ne kadrovima koji nemaju kondiciju da pokažu šta ne valja u novoj vladi. Niti bi šef poslaničkog kluba trebalo da bude neko ko je plod nekog kompromisa ili predmet nekih istraga“, objašnjava jedan od visokih funkcionera DS, koji nisu u Beogradu ali su veoma raspoloženi da pričaju o budućnosti stranke. Posle sastanka Tadića i Đilasa, na kojem je gradonačelnik Beograda saopštio bivšem predsedniku Srbije da ne bi bilo dobro da se ponovo kandiduje za predsednika stranke, čelnici stranke su ušli u medijsku izolaciju dok su njihovi ljudi od poverenja krenuli da sa naslovnih strana objašnjavaju kako se stranka može spasiti. Sama činjenica da su mediji u Beogradu uglavnom ignorisali da je Đilas zatražio Tadićevo povlačenje ukazuje na to da predsednik stranke još ima stanoviti uticaj u medijima, iako je pre gubitka izbora taj uticaj bio znatno veći. PROMENE Jedan od sagovornika iz DS kaže da između dva pola postoji jaka struja koja ukazuje na to da su neophodne velike promene ali da te promene ne znače promenu lidera stranke. „Tadić ima priliku da se pre skupštine oslobodi nekih saradnika sa jako lošom reputacijom i time pošalje poruku srpskoj javnosti da je stranka krenula sasvim drugim putem. Kad o tome pričam, mislim sasvim jasno na Petrovića, Šutanovca, Dulića, Jeremića, jer znamo da on lično nije nimao odgovoran za njihove malverzacije. Ako bi mogao da se oslobodi tih ljudi pre skupštine, uveren sam da bi ostao na čelu stranke koja bi imala sasvim novo rukovostvo“, objašnjava izvor iz DS, koji je sasvim uveren da će se u stranci postići kompromis tako što će se Tadić odreći većine značajnih saradnika a da će u sam vrh stranke ući ljudi kao što su Miki Rakić, Borko Stefanović, Goran Ješić ili Branko Radujko, koji je kao aktuelni generalni direktor Telekoma iznenada postao predsednik Upravnog odbora GSP. Predsednik stranke je, posle trodnevne posete Visu, u ulozi kormilara vazdušnog balona, koji zna da će za bolje letenje morati da baci neki džak suvišnog peska s likom nekog potrošenog potpredsednika ili velikog marketinškog maga iz senke, autora teorije o skraćenju mandata kao putu do nove ekspanzije stranke. NJegov zamenik i glavni pretendent za demokratski presto, Dragan Đilas, ne vidi nikakav smisao da Tadić žrtvuje bilo koga kako bi on ostao na čelu DS, jer se stranci ne otvaraju nikakve perspektive. „Tadić je veoma važan stranci ali ne kao lider već kao značajna figura, simbol stranke, koji će je držati ujedinjenu“, objašnjava jedan od protivnika sadašnjeg lidera. On veruje da će „na kraju odlučiti oni koji sve vreme ćute i razmišljaju da li je važnije biti značajan funkcioner stranke koja će sutra imati sedam odsto glasova ili pak manje značajan funkcioner stranke koja će imati 30 odsto glasova“. BEOGRAD Glavni problem za gradonačelnika Beograda bi moglo da bude to što je on jedini gradonačelnik iz DS koji nije na udaru republičke vlasti. A to odmah otvara slabe tačke u DS za napade unutar stranke i tvrdnje da je reč o omiljenom vladinom kandidatu za lidera DS. Na drugoj strani, sasvim ozbiljni izvori NIN-a ukazuju na to da se u vrhu SNS-a i SPS-a razmatra mogućnost preuzimanja Beograda jer je to suviše veliki kolač da bi bio ostavljen opoziciji. Prema tim izvorima, za smenu Đilasa raspoloženi su deo SNS koji je bliži Tomislavu Nikoliću i sam Ivica Dačić, dok je navodno protiv toga Aleksandar Vučić. Programski direktor CeSida Đorđe Vuković objašnjava da su protekli izbori pokazali da je ključno pitanje za Demokratsku stranku zašto je tako veliki broj glasača njene koalicije ZES otišao u apstinenciju i kako bi ta stranka mogla da povrati te birače. „Teško je bilo šta prognozirati u Srbiji, ali ne verujem u stvaranje nove stranke. Među demokratama će se voditi bitka za prevlast, ali u vrhu stranke su veoma racionalni ljudi koji bi veoma teško ušli u takvu avanturu jer znaju koliko treba vremena i novca da se izgradi nova stranka.“ Činjenica je, kaže Vuković, da je DS vođen na pomalo autoritaran način i da je predsednik stranke odlučivao ko je predsednik vlade, uticao na to kako će izgledati parlamentarna slika. Činjenica je, međutim, i da je, na drugoj strani, upravo Tadić stranku povukao napred. Zoran Živković, bivši premijer i kandidat za lidera DS Tadić manje zlo od Đilasa Kako vam sada deluje Demokratska stranka i kako može da se izvuče iz krize? Kada jedna stranka osam godina pokušava da svoj program, svoje ideje, svoju istoriju pretvori u golu podelu vlasti i kapitala, filovanu silnim marketingom, onda je ta stranka osuđena da gubitkom vlasti tetura po mraku jer nema više na šta da se osloni. Od svega što je ta stranka značila Srbiji, u ovoj kampanji smo mogli da vidimo Borisa Tadića kako igra kolo i peva. A onda kada se pokazalo da Toma Nikolić igra kolo bolje, a Ivica Dačić takođe peva bolje od Tadića, veliki stratezi u stranci više nisu znali koje to ideje mogu da ponude za budućnost stranke. Od izbora je održan samo jedan Glavni odbor koji je bio isti kao i svi u proteklih osam godina, na kojima je veliki lider držao beskrajan monolog pred 500 klimoglavaca. Za to vreme po stranačkim odborima po Srbiji možete videti samo kafe-kuvarice, odborima DS u Nišu i Novom Sadu je istekao mandat pre dve godine i niko to ne primećuje, ovde je u Nišu predsednik jednog odbora prešao u naprednjake a stranka nije imenovala ni poverenika u tom odboru. Istovremeno, poslanički klub deluje kao grupna scena iz serije Izgubljeni na pustom ostrvu. Kada gledate danas DS i priče o dve struje, šta možete da primetite? Ne vidim tu dve struje, jer bi one postojale da se Dragan Đilas već ranije distancirao od načina vođenja strankom, ali mi smo imali samo neke sitne personalne netrpeljivosti između njega i Vuka Jeremića, što je odmah protumačeno kao nekakva velika razlika. Tadić i Đilas su se do juče držali za ruke, a sada pokušavaju sudar dve interesne grupe ili dva marketinška koncepta da pretvore u bitku dve strategije za budućnost stranke. A svi znamo da tu nema nikakve strategije. Pored Tadića i Ćilasa, svoju stranačku vojsku imaju i Dušan Petrović i Bojan Pajtić i Dragan Šutanovac tako da mi prosto bude žao Jelene Trivan što i ona nema neku svoju stranačku vertikalu. Ako ipak dođe do stranačkog sukoba između Tadića i Đilasa, kako će se ponašati ostali potpredsednici? Jasno je da će Šutanovac i Petrović stati iza Tadića, jer su svesni da bez njega ne mogu predstavljati ništa u stranci, dok bi na drugoj strani Đilas mogao da računa na savezništvo Pajtića jer su njih dvojica izborni pobednici koji će stranku osloboditi od gubitnika. Mislim da su i Tadić i Đilas jako loša, katastrofalna rešenja, ali ako bih morao da biram između njih rekao bih da je Tadić ipak nešto manja katastrofa za stranku jer njega barem poznajemo i možda se negde u njegovoj svesti zadržala makar mala trunka svesti o tome šta je stranka nekada bila. Vas često opisuju kao apsolutnog autsajdera u toj trci. Pa u ovakvim okolniostima ja i jesam autsajder. Ako bi se pod ovakvim uslovima čak i dogodilo da pobedim na stranačkoj skupštini, mene bi bilo sramota da pobedim na taj način. Ukoliko bih se kandidovao na na način koji dolikuje pravom DS, kojim sam i sam rukovodio zajedno sa pokojnim Zoranom Đinđićem, onda bih imao velike šanse. A na ovaj način ne znam ni sam da li ću da se kandidujem...