Enigmatika

U tom časopisu pojavljuju se „zagonetke u kvadratu“ još 1896, koje su gotovo identične sa ukrštenim rečima. A po postojećoj opšteprihvaćenoj hronologiji enigmatike za tvorca ukrštenih reči zvanično slovi Amerikanac Artur Vin (Arthur Wynne), koji ih je objavio u dodatku NJujork vorlda tek 21. decembra 1913. godine. Klasična ukrštenica pojavila se kod nas prvi put u Ilustrovanom listu 18. marta 1925, a u Politici redovno izlazi od 2. marta 1933. godine. Kod nas se najčešće zovu ukrštenim rečima, katkada skraćeno ukrštenice, a u Hrvata isključivo križaljka. Susreti enigmata Srbije počeli su da se organizuju u Beogradu 1998. godine, a potom su održavani gotovo svake godine po drugim našim gradovima, od Pančeva 2004. do one prošle godine u Požarevcu. Reč enigmatika (veština sastavljanja i rešavanja zagonetki) nije nimalo enigmatična. Potiče od grčke reči aenigma, zagonetka. Poznata je helenska mitska priča o Sfingi, nemani sa licem devojke, telom lava i krilima ptice, koja je Tebancima postavljala zagonetku: „Koje biće ide na četiri, dve i na tri noge, a najslabije je kada ide na četiri?“ Proždirala je redom sve Tebance koji nisu znali odgovor, sve do Edipa koji je izgovorio odgonetku da je reč o čoveku, na šta se Sfinga bacila u ponor i time je grad bio oslobođen.