Pucanje kaiša

Ako je visina premije rizika relevantni faktor za stanje ekonomije, onda bi se moglo reći da se nazire svetlo na kraju španskog tunela. Premija je pala na 462 poena, oko 100 manje nego pre dva meseca. Međutim, to poboljšanje duguje se merama Evropske centralne banke za generalno saniranje evropskog duga. „Iako je premija rizika pala, nemamo osećaj da stvari idu nabolje. Pritisak je isti. Veoma smo zabrinuti“, rekao je jedan vladin funkcioner. Već u petak, 24. avgusta, na sednici Saveta ministara očekuju se nove mere koje treba da poprave uslove za poboljšanje ekonomije ali će to, kao i obično, ići preko leđa građana. Prvog septembra stupa na snagu povećanje PDV-a sa 18 na 21 odsto, ali to neće biti dovoljno. Vlada mora da inflaciju koja je trenutno 8 odsto do kraja godine svede na 6,3 - koliko zahteva Brisel, i da sprovede novu reformu u zapošljavanju. Analitičari procenjuju da bi vlada, ako nastavi sa stezanjem kaiša i kresanjem budžeta, mogla ekonomskoj dodati političku krizu. Zato se očekuje da se nova sredstva traže iz prihoda, odnosno od novih poreza. Premijer Marijan Rahoj je prinuđen da radi mnogo onoga što je hteo njegov prethodnik, socijalista Hose Luis Sapatero, i što je Rahoj kao lider opozicije žestoko kritikovao. DRASTIČNIJE Glavna tema političkih spekulacija jeste pitanje da li će Španija tokom jeseni i formalno zatražiti pomoć iz evropskih fondova solidarnosti. Rahoj je dugo negirao tu mogućnost tvrdeći da će pomoć bankarskom sistemu od 100 milijardi evra biti dovoljna za oporavak finansijskog sektora a time i ekonomije, ali sva je prilika da će sada i država morati dodatno da se zadužuje. Rahoj diskretno priprema teren za tešku odluku („Donećemo najbolju odluku za Špance“) i procena je da će se pomoć tražiti, ali je još uvek neizvesno da li će biti „lakša“ ili „teža“, odnosno koliko novca i pod kojim uslovima. Rahoj svim silama nastoji da ispuni uslove koje su tražili kreditori a jedan neimenovani član vlade izjavio je za „El pais“ da se „ne odbacuju mnogo drastičnije mere od dosadašnjih“. Izvori iz vlade tvrde da su troškovi, manje-više, “sada pod kontrolom“, ali su problem prihodi. U prvoj polovini godine zbog recesije i pritiska na berzama kamate koje država plaća popele su se na tri milijarde evra, što je iznad svih predviđanja. Povećanje prihoda od PDV-a tek se očekuje, a rezultati „fiskalne amnestije“ još su nepoznati pošto rok za legalizovanje „crnih“ para uz minimalne penale ističe u novembru. Vlada priznaje da praktično više nema prostora za štednju. Kaiš je na sve strane stegnut toliko da preti pucanje. Jedino gde se još uvek može intervenisati, ali uz veliki socijalni i politički rizik, jesu penzije. Španci su nekako svarili saznanje da će ubuduće morati da rade do 67. godine, ali svako mešanje države u primanja penzionera moglo bi da izazove ozbiljne probleme. Država za penzije izdvaja 115 milijardi evra, suma koju u Briselu smatraju previsokom s obzirom na (dug) životni vek Španaca. Evropski eksperti smatraju da će toliki trošak na penzije pre ili kasnije dovesti javni dug na više od 100 odsto BDP-a. HUMANOST Izvesno je da penzionere ne čeka ništa dobro. Najblaža moguća mera biće pooštravanje kriterijuma za povećanje penzija a najdrastičnija njihovo zamrzavanje. Pored ekonomije, najaktuelnija je polemika o odluci Ministarstva unutrašnjih poslova da se, posle izveštaja lekara, na uslovnu slobodu pusti terorista ETA Iosu Uribećeberija Bolinaga, za koga su lekari napisali da ima „90 odsto šansi da neće preživeti narednih 12 meseci“. Uribećeberija je u zatvoru od 1997. zbog dve duge otmice i ubistva dvojice policajaca. Biznismena Hulia Iglesijasa Zamoru držao je 1993. godine 116 dana u zatočeništvu a zatvorskog funkcionera Hose Antonija Ortega Laru čak 532 dana tokom 1996. i 1997. godine. U odluci se kaže da je doneta iz „humanih razloga“ i ima određene uslove. Uribećeberija ne sme da se približava svojim žrtvama ili njihovim rođacima, ne sme da učestvuje u manifestacijama u korist ETA i ne sme još ponešto ali će smeti da umre kod kuće. Odluka je izazvala ogorčenje Udruženja žrtava ETA koje je ocenilo da je reč o „izdaji“. Anheles Pedrasa, predsednica Udruženja, ističe „da nijedna od žrtava ETA nije imala ni minimalnu šansu da u poslednjim trenucima života bude sa svojim najbližima“. U delu štampe koja osuđuje odluku Ministarstva navodi se podatak da svaka tri dana u zatvorima ili zatvorskim bolnicama umre po jedan zatvorenik. Od 2005. do 2010. umrlo ih je 799. Sa druge strane, od 2007. do danas pušteno je oko 1.600 obolelih zatvorenika, ali nijedan slučaj nije izazvao toliku polemiku i toliko moralnih dilema. Anhel Juste Kastiljeho, visoki funkcioner uprave zatvora, kaže da odluka ne znači „etičko suđenje već primenu zakona“. Španija će se još dugo susretati sa problemima i posledicama onoga što se dešavalo u protekle četiri decenije. Španske vlasti još uvek traže oko 300 pripadnika ETA koji se kriju, uglavnom u inostranstvu, ali su spremne da onima koji nisu „okrvavili ruke“ omogući povratak u zemlju uz izjavu da više nisu članovi ETA. Onima protiv kojih postoji optužnica nudi se mogućnost da kaznu izdržavaju u zatvorima na teritoriji Baskije. Nekolicina pripadnika ETA žive odavno u inostranstvu. Vlada Felipe Gonsalesa je sredinom 80-ih godina postigla dogovor sa nekim afričkim i azijskim zemljama koje su primile članove ETA. Drugi žive sa lažnim dokumentima a neki, posebno u Venecueli, legalno žive i rade pod zaštitom Čavesove vlasti. Španija namerava da u postepenom gašenju ETA koristi italijanski model sa Crvenim brigadama iz 80-ih godina prošlog veka. Ministar unutrašnjih poslova Horhe Fernandes tvrdi u intervjuu agenciji Efe da je vojna komanda ETA neaktivna ali je priznao da u skrovištima još uvek čuva oružje.  Portugalija na dnu U poređenju sa više od 20 odsto nezaposlenih Španaca, situacija u Portugaliji gde ne radi 15 odsto aktivno sposobnog stanovništva mogla bi da izgleda ohrabrujuće, ali u prvom redu s obzirom na ekonomski potencijal stanje je jednako alarmantno, ako ne i gore. Procenat od 15 odsto (827.000 ljudi) nezaposlenih je treći najviši u EU a u odnosu na prethodnu godinu cifra je povećana za 152.000. Predviđanja za narednu godinu takođe nisu ništa bolja, očekuje se da se nezaposlenost popne na 16 odsto. Portugalija je od EU i Međunarodnog monetarnog fonda dobila pomoć od 78 milijardi, ali uprkos tome procena je da će se 2012. završiti sa recesijom od tri odsto. Portugalija živi najgoru ekonomsku krizu u istoriji, sa veoma strogim merama štednje pod budnom paskom EU i MMF kako bi se smanjio deficit i reformisala ekonomija.