Gradovi i gadovi

Na primer, Čikago. U njegovom predgrađu postavljena je spomen-ploča, granitni blok težak tonu i po na kome piše: „Na ovom mestu predsednik Barak Obama je prvi put poljubio Mišel Obamu.“ Da se ovo desilo u Moskvi, mislim LJudmili i Vladimiru Putinu, ceo zapadni svet bi se uvijao od smeha pred još jednim jadnim primerom kulta ličnosti. Ne bi bilo netačno. No, i ovde je u pitanju, ovoga puta, poznati zapadni kult. Novca. Bila je ovo samo još jedna svetska promocija grada Čikaga. I lokalne poslastičarnice sa „najfinijim sladoledom“. Ili, recimo, Bač. Vlast ovog malog vojvođanskog grada se izmrcvarila i izblamirala u besmislenoj akciji oduzimanja, pa vraćanja titule počasnog građanina Đorđu Balaševiću, koja je trebalo da im služi na dobro i korisno. Prvo je novi saziv skupštine oduzeo panonskom mornaru titulu počasnog građanina. Usledila je intervencija iz Beograda i podsećanje da nisu Beč nego Bač. Sutradan je neki tamo brže-bolje objasnio da oni, je l` te, uopšte nemaju ništa protiv mornara bez mora, ali, kad se dodeljivala titula neka se famozna procedura nije ispoštovala. To što njihovom akcijom nije ispoštovan njihov počasni građanin, nema veze. Da bi mučenje potrajalo, potrudila se i opozicija koja namerno nije dala kvorum. Bač je Bač... I šta je na kraju bilo u tom Baču? Bačeno vreme. Ima i kontraprimera. Da pojedinac u sopstvenu promociju iskoristi ceo grad. Čovek koji razum ima u prezimenu, ali ne i tamo gde bi trebalo da ga ima, tvrdi ovih dana da je Jasenovac, dakle, ono što se tamo događalo tokom Drugog svetskog rata, komunistička i četnička i srpska propaganda... Sad svi znamo za njega. Kao što vidimo, nisu svi gradovi gradovi. Ali nisu ni svi ljudi ljudi. Ima i gadova.