Srbija je tajkunska gubernija

Veza para i politika stara je koliko i pare – pre toga, podmićivanje onih koji imaju moć, uticaj i vlast, obavljalo se poklonima, pa je princip i stariji od same pojave novca. Ta veza je, dakle, prisutna oduvek. Bila je i biće. I šta je, onda, problem? Problem je ne u samoj vezi, koja po prirodi stvari znači uzajamnost, već u tome što se ona kod nas pretvorila u jednosmernu dominaciju novca nad politikom. Čak ni to, na kraju krajeva, ne bi bio problem da novac ne nameće samo jednu jedinu vrednost, jedan jedini princip nad principima – a to je sopstveni rast, po svaku cenu. Pa onda politika bude samo u toj funkciji, a ne u onoj svojoj osnovnoj - izražavanju i sprovođenju određenih državnih, društvenih, nacionalnih interesa u skladu sa ideološkim pretpostavkama i vrednosnim sistemom. Uticaj novca na srpsku političku scenu od početka devedesetih samo je rastao – da bi danas to postala dominanta svih odnosa i u Vladi, i u strankama, državi i društvu u celini. NIN je naredne stranice posvetio analizi tog, u Srbiji odavno hipertrofiranog, fenomena. Milan Beko U intervjuima datim srpskim medijima tokom prošle godine Miloševićev ministar izjavio je da je nekada finansirao političke partije, ali da to više ne radi. Istovremeno, posetio Tomislava Nikolića u bolnici kada je štrajkovao glađu. Mediji su ga identifikovali kao finansijera Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Srpske napredne stranke i Liberalno demokratske partije. Bogoljub Karić Miloševićev potpredsednik vlade po sopstvenom priznanju finansirao je „skoro sve stranke u Srbiji“. Miroslav Mišković Nikada nije priznao da finansira bilo koju političku stranku u Srbiji, ni kada je bio Miloševićev potpredsednik vlade. Predsednik Tomislav Nikolić po izlasku iz Srpske radikalne stranke tvrdio je da su i Beko i Mišković finansirali ovu stranku 2008, što su radikali negirali i prstom uperili na demokrate i G17 plus. Stranka Mlađana Dinkića je 2004. u izveštaju o finansiranju navela da je od Jugohemije Miroslava Miškovića dobila donaciju, a ovaj biznismen povezivan je i sa Demokratskom strankom Srbije. Miodrag Kostić I ovaj biznismen je priznao da je nekada finansirao Demokratsku stranku u kojoj je početkom 2000. bio i politički direktor. Vojin Lazarević Mada nema zvanične potvrde, Vojina Lazarevića su mediji prepoznali kao finansijera Koštuničine DSS, zbog čega se navodno i rastao sa svojim poslovnim partnerom Vukom Hamovićem i osnovao novu firmu. Lazarević je u srpskoj štampi viđen i kao finansijer G17 plus. Zoran Drakulić Drakulić je bivši visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije, a bio je i kandidat te stranke za gradonačelnika Beograda 2004. godine. Nije krio da je nekada finansirao ovu partiju, ali baš kao i Beko tvrdi da to odavno ne radi. Još od promene vlasti 5. oktobra 2000. Predrag Ranković Peconi Nema zvanične potvrde da je Peconi finansijer ijedne od političkih stranaka u Srbiji, ali se javnost seća kako je zahvaljujući poslanicima Socijalističke partije Srbije u Skupštini svojevremeno usvojen amandman na Zakon o akcizama koji je štitio interese ovog proizvođača cigareta. Takođe, Vikiliks je objavio kako je Dačić 2006. godine prilikom borbe za prvo mesto u nekadašnjem Miloševićevom SPS-u imao finansijsku podršku Peconija. Tajkuni preuzeli Srbiju Javila se nova ekonomska elita, vezana za političku strukturu, društvo je poprimilo patološki kriminogeni karakter. Zemlju su preuzeli ljudi đavoljeg trojstva, neznanje, kukavičluk i… … Pohlepa… … I pohlepa. Taj partokratski rezon učinio je definitivni slom društva koji se manifestuje najrazličitijim oblicima, armije od milion nezaposlenih radno sposobnih, što je zločin. Služba za koju ste vi radili ne samo da je to dozvolila već je bila oslonac i saučesnik te vlasti. Bila je oslonac njima. Ali ne radi se samo o službama koje su prestajale da rade svoj posao i obavljale isključivo zadatke u funkciji vrha države, već tragedija je očitovana i u nesposobnosti pravosudnih i kontrolnih organa. Tada je veza sa politikom predstavljala formulu za sticanje bogatstva. To su mehanizmi nastajanja moći. Postojala je ta zajednička formula koja je umrežila različite grupe, formacije i pojedince. Tako je već tada sa danas prepoznatljivim imenima, još 90-ih nastala ta dvoglava aždaja - politička i tajkunska elita. Jedno biće, jedno telo, zajednički interesi, zajednički posao i isti cilj - sticanje bogatstva, otimanje onoga što pripada državi i naciji, tuđe imovine, društvene svojine, njena transformacija na nedozvoljeni način. Tako brutalno otimanje i preuzimanje ekonomske moći nije se dogodilo niti jednoj zemlji postkomunizma u njenoj tranziciji? Mi smo preuzeli model Rusije, gde je blizina tajkunskog vrha bila stopljena sa vrhom političke moći, koncentrisanom u rukama jako nesposobnih ljudi. Jednom ste rekli da od pet najbogatijih ljudi Srbije niko nije sagradio svoju imperiju legalnim poslovima? Zašto nisu procesuirani? To se može dokazati konkretnom analizom, naučnim postupcima. I 1994. godine Institutu za kriminološka istraživanja poveren je takav projekat. Bio sam jedan od realizatora tog projekta, trebalo je odrediti sve prisutne oblike kriminala, uključujući nelegalna bogaćenja velikih razmera. Ali, taj projekat bio je presečen naredbom odozgo, iz najvišeg vrha i time suspendovana odluka Saveznog izvršnog veća, Vlade Srbije i Vlade Crne Gore. Što se tiče najbogatijih ljudi Srbije, istraživačkim kriminološkim postupkom nesumnjivo se može doći do zaključka da su koristeći društvene okolnosti i situaciju u zemlji, došli do enormnog bogatstva na nelegalan način. I danas oni upravljaju državom? Koliko je najbogatijih ljudi koji u ovom momentu upravljaju Srbijom? Takvom matematikom se ne bih služio, ali da upravljaju državom vidljivo je sasvim. Poslužio bih se ciframa, količinom novca koji je ušao u zemlju i koji je iznet iz zemlje. Oko desetine milijardi u evrima identifikovanog je traga, kuda je išao, ko ga je slao, ko ga je primao i kako je distribuiran, kako je raspoređen. Ali taj novac nije vraćen. A ako se pravi devet i po kilometara auto-puta godišnje u ovoj zemlji, za toliko godina, a znamo koliko je namenjeno novca i čemu, pitanje je gde je taj novac završio. Sada imamo samo ad hok slučajeve, ali ne i suštinu. Mislite na Agrobanku? To su samo nagoveštaji, koliko to obećava, videćemo ovih dana jer to ništa nije nepoznato, čak ni laicima.Tu nema tajni. Mislite na vladajuću političku elitu, koja je između ostalog i finansirana od najmoćnijih ljudi Srbije? Tajkunsko finansiranje partija počelo je od osnivanja novih stranaka. Oni su sad načeli tu Agrobanku, ali da vidimo kako su radile sve ostale kuće koje su posedovale novac i gde se deo novac. Sve postoji na papiru i ako je tačno da nema zaštićenih, nema više čekanja, a već ste čuli Vučića koji kaže: nećemo da dajemo prijave koje ne možemo pravnim argumentima dovoljno obrazložiti. Ako sve s druge strane ostane na obećanju, plašim se da će se latentno nezadovoljstvo osiromašenog naroda ispoljiti kroz najdrastičnije konflikte. Očekujete ispitivanje spornih privatizacija u koje su umešani najbogatiji ljudi Srbije. Hoće li taj posao biti selektivan? Toliko je kritično da izlaz za ovu državu postoji samo u slučaju da vladavina zakona bude potpuna. A to znači da ako kažu „nema zaštićenih“, onda da se zna na koga se to odnosi. Tajkuni kontrolišu političku vlast i imaju uticaj, to nije tajna. Rekli ste: država se može odbraniti uz poštovanje zakona. Da li i zakona koje preko svojih političkih partija kreiraju tajkuni u svom interesu? I ko upravlja državom? Političari, ili oni koji ih finansiraju? Otuđeni centri moći, pre svega finansijske moći. Centri moći koji su u savezu sa centrima političke moći. Kroz šta se očituju mehanizmi tajnih centara moći, vladanja iz senke? Vidim to kroz realizaciju državne politike, kadrovanja, načina života, distrubucije moći. Ne postoji ništa što ne govori o sprezi bogatih i političara. Ajde, dođite slobodno kod nekih od tih bogatih ljudi. Ne može. Oni su u nedodirljivoj sferi. To vidim kroz nerealizovane krivične prijave koje su službe slale protiv određenih političara ili - bogataša. Recite imena? Zna se. Još od ubistva Nikčevića do ubistva Peroševića, direktora JAT-a i redom, Jovanovića, svih koji su participirali u nečemu što je bio privredni i politički život. Zašto su ubili direktora JAT-a? Zato što je prenosio pare. Nezgodan svedok. Trebalo ga se rešiti. Sami ste rekli da niko od pet najbogatijih ljudi Srbije nije legalno sagradio imperiju. Najavljuju se hapšenja? Očekujete li i hapšenja ljudi kao što su Mišković, Beko, Karić, koji je inače na poternici ali je njegova partija u parlamentu, koalicioni partner vlasti? Očekujem saznanje o tome na koji način su ti ljudi, bliski svakoj vlasti, došli do toliko milijardi. Očekujem istrage, apsolutno. Kako da preispitaju poreklo novca, recimo, Miškovića, ako zakon o poreklu imovine ne postoji, sada je već jasno i zašto ga nema? Može to da se učini, ako postoji volja. Međunarodna saradnja postoji i ona omogućava i te kako uvid, od Švajcarske do Londona, Rusije i dalje. Ne možete preko noći stvoriti ljude koji kažu naše je milijardu i 600 miliona, kako kažu Karići, a da ne kažu odakle. Mišković, Beko, Karić, finansijeri stranaka, sada pokušavaju da kadriraju unutar stranaka? Kako preseći taj lanac? Znam da su puno uzeli i političari i tajkuni. U njihovim je rukama praktično sve što nije vezano za javna preduzeća. To su enormne sume, može se pretpostaviti da se radi o količini novca koja bi učinila bar za 50 odsto kvalitetnijim život u ovoj zemlji. Tim novcem vladaju državom. Koji su mehanizmi? Uticaji na sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast. Ako imate lobiste unutar tih centara vlasti, nije teško da se utiče i na donošenje zakona, ili da se nešto prikaže kao odluka Vlade, o kadrovanju da i ne govorim. Nećete da se prodate za milion dolara? Staviće vam tri miliona dolara na sto i vi radite to što oni hoće. Imena ključnih aktera tajnog centra finansijske moći su u spornim privatizacijama, čije preispitivanje je najavljeno. Tajni memorandum za C market u Koštuničinom kabinetu, kupovina Luke Beograd… Koliki rok dajete vlasti da se obračuna sa sopstvenim finansijerima? Ako to ne urade, bojim se imaće nezgodne protivnike, narod je najveći sudija. LJudi neće biti toliko pasivni jer su isuviše osiromašeni i potpuno nezadovoljni. Kako očekujete da će Vučić da se obračuna sa Dačićevim, premijerovim kadrovima, čija imena se dovode u vezu sa visokom korupcijom? Pitanje je bukvalno opstanka države ako u toj situaciji ne ispune obećanja, plašim se da će doći vreme kada neće moći ni da iznose argumente u svoju odbranu. Koliko može da košta jednog političara to da okrene leđa tajkunu? Kao što se govori da je Tadić lupio šamar Miškoviću - porezom? Pa… može da košta skupo. Imamo takvih slučajeva, nisu se srećno završili. Da košta života ili pozicije? I pozicije a ponekad… su takvi razlozi dovoljni za život… ponekad… za smrt. Mišković pokušava da kadrira i u DS? Mišković je čovek od velikog iskustva, zna šta se dešava u kući. Ali je moguće da utiče i na unutarstranačka kadriranja. Kod tajkuna sa ogromnim bogatstvima je ogromna moć. Oni su jači od države? Ako se gleda sa stanovišta moći, novca, tajkuni su bogatiji. Nekoliko njih je bogatije od države. Onda tu moć saberite. Ako je tačno da imaju po blizu milijardu i preko milijardu, saberite njih 50 ili 100 i ono čime raspolaže država i videćete na čijoj je strani prevaga.