Niti i rituali

Koncepcija beogradskog Dunavfesta nije naročito nova, niti originalna - više podunavskih gradova ima slične tradicionalne akcije, koje ističu Dunav kao umetničku inspiraciju, ali i kao jedinstvenu vezu među ljudima i kulturama i vremenima... U svom drugom izdanju, beogradski Dunavfest još ne može ni da se meri sa Evropskim dunavskim festivalom u Ulmu koji istrajava već skoro 15 godina okupljajući umetnike i posetioce iz svih zemalja Podunavlja, nudeći u jednom festivalskom danu više sadržaja nego što smo mi imali priliku da vidimo tokom čitave prošle nedelje. Ipak, polako ide ka tome... Dunav je, za početak, postavio kao nit koja se provlači kroz različite umetničke izraze. Festival je otvoren (i zatvoren) predstavom Poslednja plovidba Rige od Fere u režiji Nebojše Bradića, koja se prošle godine pokazala kao specijalitet. Koncert Noćni zvuci bio je okrenut klasici, tačnije Šubertovim delima, a program Rituali u muzici muzičkim fuzijama koje se uklapaju u tendencije savremene world music i džez scene. Filmski Ugao gledanja na Dunav obezbedili su kratki filmovi akademaca FDU i Nemačkog književnog instituta iz Lajpciga. Predstavljena je knjiga Pet dunavskih čuda Zorana Živkovića i knjiga Planeta Dunav LJubomira Simovića, otvoreno je nekoliko izložbi. Dakle, za svakog ponešto, i u svemu pomalo Dunava. Usput, Dunavfest nas je „prošetao“ i po drugim zemljama i vremenima. Tako je sastav Triad Vibrations doneo iz Italije neobičan trajbal džez zvuk egzotičan između ostalog zbog korišćenja aboridžinskog instrumenta didžiridu, a Vojasa „zaraznu“ novu romsku muziku iz Budimpešte. Fotografije Dunava u Austriji namontirane na Savskom šetalištu omogućile su direktnu paralelu sa „našim delom“ reke, dok izložba Podunavljem Srbije sa Feliksom Kanicom crtežima građevina, običaja, ljudi, vraća u život mesta pri Dunavu krajem pretprošlog veka. Desilo se tu i par „ekskurzija“ u antiku, i ponovni susret sa američkim gitaristom Judžinom Čedburnom posle dve decenije, i to u sazvučju sa novoformiranim Serbijan džez bre bendom... I sve je to zanimljivo i čuti i videti i sve to je u pravoj meri opravdalo (čini se ne preterano velike) ambicije festivala. A onda, posle svega toga svratite da vidite izložbu Metamorfoze Beograda - od orijentalnog šehera ka utvrđenom evropskom baroknom gradu, „razapetu“ oko Pobednika. I tu, što zbog izložbe, što zbog lokacije, shvatite da je možda glavni adut beogradskog Dunavfesta, ono što ga čini posebnim i neuporedivim sa bilo kojim Dunavfestom u bilo kojem podunavskom gradu - činjenica da se dešava baš u Beogradu! Jer u svoj toj gradskoj frci, dnevnopolitičkim razočaranjima, kulturnim i kulturološkim šokovima koji nas sačekuju na svakom ćošku - nekad potpuno zaboravimo na stvari koje zapravo Beograd čine fantastičnim mestom, a uvek su nam dostupne. Uvek sebi možemo da priuštimo taj neverovatan pogled na ušće. Šetnja Kalemegdanskom tvrđavom uvek može da se ispostavi kao potpuna avantura. I, ako malo bolje otvorimo oči i načuljimo uši, otkrićemo mnoštvo sjajnih umetnika koji se kreću tu među nama, koje često ne vidimo, a mogu da nam otvore poglede. A Dunavfest sve to stapa u jedno iskustvo. Podsećajući...