Vlada mogla da nabavi vakcinu jeftinije

Tačno godinu dana od hapšenja u aferi vakcina, Svetlana Vukajlović, bivša direktorka RZZO, prima nas u svojoj porodičnoj kući u Beogradu, vidno smršala, umorna i nalik bledoj senci nekada moćne prve dame zdravstvene kase. Nakon što je osam i po meseci provela u pritvoru, zajedno sa direktorom Jugohemija farmacije Vladimirom Gravarom i vlasnikom valjevskog Detapa LJubomirom Pavićevićem, u maju ove godine puštena je da se brani sa slobode u predmetu u kome su optuženi da su oštetili državni budžet za 1,25 miliona evra. Godinu dana kasnije, ne samo da epiloga nema, nego se Specijalno tužilaštvo, koje je vodilo slučaj, proglasilo nenadležnim, a predmet sada ulazi u redovnu proceduru pred Višim sudom, koji tek treba da se izjasni hoće li voditi dalji postupak ili ne. Javnosti je ostalo nejasno kako je prvobitni spisak od osmoro optuženih, na kome je, prema tvrdnjama iz policije, bilo i ministara iz Vlade, skraćen na samo četiri imena (naknadno je uhapšena i Smiljka Mileusnić Adžić, direktorka Jugohemije), zašto niko iz Vlade nije optužen za eventualnu štetu i da li je bilo politički aboliranih od odgovornosti. Vukajlovićeva, optužena za zloupotrebu službenog položaja, ekskluzivno za NIN, u prvoj ispovesti od izlaska iz pritvora, govori o svojoj ulozi u nabavci vakcina, o tome kome je trebalo da boravi osam i po meseci u pritvoru, odgovornosti Vlade, ali i o zatvorskim danima i svojoj daljoj sudbini. Proveli ste čak osam i po meseci u pritvoru, iako je istraga mnogo pre toga bila završena. Zašto? Pritvor se kod nas zloupotrebljava i koristi kao kazna pre dokazane krivice. Dok je trajala istraga, držali su me u pritvoru da ne bih uticala na svedoke, što je bilo nemoguće, jer su svi oni već dali iskaze u policiji, i nepotrebno, jer me njihove izjave i ne terete. Kada je istraga u januaru završena, razlog za dalji pritvor bio je tzv. uznemiravanje javnosti. Po oceni suda, zbog uznemirenja javnosti naše puštanje da se branimo sa slobode dovelo bi do ometanja daljeg vođenja postupka. Nikada nisam dobila odgovor kako. Kome je i zbog čega trebalo da vas drži toliko u pritvoru? Meni je rečeno i dok sam bila u pritvoru, a i kasnije su mi neki prijatelji potvrdili da su imali istu informaciju, da do završetka izbora neću biti puštena iz pritvora. Ako smo mi podneli zahtev za zamenu pritvora jemstvom još u februaru, zašto o tome nije odlučeno do završetka izbora? Sud je ignorisao naš zahtev. Jedini odgovor je da je nekome odgovaralo da smo mi tamo toliko dugo. Kome? Pa, tadašnjoj vladi, kojoj je trebalo da prikaže velike rezultate u borbi protiv kriminala. Dakle, govorite o Demokratskoj stranci. Mislite da ste žrtva njene predizborne kampanje? Da, verujem da sam žrtva kampanje i potrebe DS-a da se prikažu uspesi u borbi protiv korupcije po svaku cenu. Ovo je prikazano kao najveći uspeh u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a u našoj optužnici nema ni korupcije ni organizovanog kriminala. To je pravi primer virtuelne borbe protiv korupcije tamo gde je suštinski nema. Znate, ne može tadašnja ministarka pravde Snežana Malović da izađe u javnost i kaže - Vukajlovićeva je kriva. To je suprotno Ustavom garantovanom pravu na pravično suđenje. Pri tome se iznose netačne informacije, a mi i naši advokati ne smemo da izađemo u javnost dok traje istraga. Dobro, a zašto su baš vas targetirali? Ista ta ministarka pravde je samo dan nakon vašeg hapšenja 19. septembra 2011. obavestila javnost da je Tomica Milosavljević nevin jer ste ga vi lažno informisali. Kako to objašnjavate? To je pitanje za nju. Meni se čini da sam izabrana, jer sam odgovarala potrebnom profilu. Mediji su tih dana pisali o tome da EU traži hapšenja visokih funkcionera i ja sam im se uklapala - bila sam na visokom položaju, nisam član nijedne stranke, ne mogu da ugrozim vladu, a prikazaće to kao veliki rezultat u borbi protiv korupcije. Da li ste se ikad zapitali zašto je oko ovoga podignuta tolika medijska buka, a iznos navodne štete je daleko ispod svih drugih afera? Ministarka me je javno optužila da sam prihvatila poslednju tranšu vakcina 27. januara 2010, nakon zaključka Vlade o prekidu ugovora, što je potpuno netačno. Poslednja isporuka bila je 8. januara, a zaključka Vlade o obustavi, koji je usledio posle toga, ne bi ni bilo da ja nisam to predložila ministru. Prva sam javno rekla da treba razmotriti raskid ugovora jer nam možda nisu potrebne tolike vakcine. To znaju svi novinari. Zašto je Malovićeva štitila Milosavljevića? Zbog koalicione vlade, koja bi mogla pasti ako ga uhapse ili iz nekih drugih razloga? Nikada se politikom nisam bavila i ne želim da govorim na temu koalicionih dogovora. Ali bolela me je rečenica tadašnje vlasti da je ovo pravi primer da nema zaštićenih. Da sam bila član stranke i da sam se bavila politikom, ili da je neko stajao iza mene, sigurno ne bih bila uhapšena i to bez dokaza. Izjasnili ste se kao nevini, ali tužilaštvo tvrdi da je budžet oštećen za 1, 25 miliona evra, a i činjenica je da smo Novartisovu vakcinu platili 1,5 evra skuplje nego Hrvati. Da li smo mogli da prođemo jeftinije? RZZO definitivno nije mogao da kupi jeftiniju vakcinu jer je naša uloga u svemu bila da sprovedemo tender po odluci Vlade Srbije, a na tenderu nismo imali povoljniju ispravnu ponudu od Novartisove. Čak i nakon tendera, Vladi sam uputila dopis i predložila im da razmotre tri opcije - da tender ponište, da krenu u direktne pregovore sa ponuđačima ili da prihvate ponudu Jugohemije. Vlada je donela odluku da sklopimo ugovor sa Jugohemijom. Da li je Vlada mogla da nabavi povoljnije vakcinu kroz direktne pregovore, na šta u uslovima pandemije ima pravo? Vlada je možda mogla da nabavi nešto jeftiniju vakcinu da je išla na direktne pregovore sa proizvođačima. Da sam ja bila ministar zdravlja, predložila bih Vladi da u direktnim pregovorima nabavi potrebne količine od različitih proizvođača, dakle onoliko koliko ko može povoljnije da vam isporuči, što na tenderu nije moguće. Recimo, „Glakso Smit Klajn” je mogao da isporuči 250.000 doza po nešto povoljnijoj ceni u decembru, ali nije imao tri miliona za Srbiju. Zašto ministar zdravlja to nije predložio? To ne znam, ali je činjenica da tender ima neka ograničenja i da morate da izaberete najpovoljniju od ponuda koje ispunjavaju uslove propisane Zakonom o javnim nabavkama. Takođe i odluka ministra da se postupa u skladu sa ovim zakonom je zakonita. Javnost je smatrala spornim i ogromne količine vakcina, od čak tri miliona doza. Ko je o tome odlučivao i pregovarao? O količinama nisam odlučivala ni ja, ni RZZO, već Vlada. Nama je samo odlukom Vlade naloženo da raspišemo tender za tu količinu. Već je poznato da je Tomica Milosavljević još u junu 2010. rezervisao od Novartisa tri miliona doza, dakle pre odluke Vlade i daleko pre tendera. Dakle, on je odgovoran za toliki broj doza? Tri miliona doza potiče još iz Plana aktivnosti za pandemiju iz 2005. godine. Ali se taj Plan odnosio na ptičji, a ne na svinjski grip? Ali to apsolutno nisu pitanja za mene jer sve do 2. novembra kada je Vlada donela zaključak da tender za vakcine sprovede RZZO, sve vezano za vakcine - od količina do pregovora sa proizvođačima, jeste bio posao Ministarstva zdravlja. Ministar i njegovi saradnici su sve vreme pregovarali i vodili taj posao, a ne RZZO. Iskreno, nisam uopšte želela da se u to uključujemo i čak sam odbila zahtev Ministarstva zdravlja od 27. oktobra da se time bavimo, jer sam smatrala da to nije nadležnost RZZO-a. Međutim, Vlada je zbog nedostatka sredstava odredila da RZZO u hitnom postupku sprovede tender, s tim što će nam se naknadno iz budžeta isplatiti sredstva za to. Drugim rečima, moja uloga u vezi sa vakcinom je počela tek sa tenderom, a ne pre toga. I sam tender je za tužilaštvo sporan. Tvrde da autorizacija Novartisa, koju je imala Jugohemija, nije ispravna. Pri tome, imali smo čak tri posrednika, što, kako sami tvrde, nisu znali ni članovi tenderske komisije. Za tužilaštvo je samo tender i sporan. Tenderska komisija je javno pred TV kamerama otvorila ponude i ocenila da je ponuda Jugohemije ispravna i potpuna. Čak i da nije bila, a jeste, to ne bi moglo meni da se stavi na teret. Što se tiče posrednika, oni kod nabavke lekova uvek postoje. Učešće Imunološkog zavoda Zagreb kao regionalnog distributera nametnuo je sam Novartis. Ulogu Detapa, koji je njihov zastupnik za Srbiju još od 2005. i Jugohemije, ovlašćene za promet lekova na veliko, propisuje Zakon o lekovima. Stvar je zastupnika s kojom veledrogerijom će sklopiti ugovor. Da nije bila Jugohemija, bio bi neko drugi. U tenderskoj ponudi vidi se uvek samo krajnji ponuđač, a broj posrednika nije od uticaja na krajnju cenu, već odnos ponude i tražnje. Bitno je da tender nije imao diskriminatorske uslove. Uslovi su bili da vakcina bude registrovana u EU i da bude podobna za celu populaciju - i za decu i za trudnice. Dakle, ono što je meni bilo nametnuto da uradim - da sprovedem tender - urađeno je po zakonu. Niko se na uslove tendera niti na odluku o izboru nije žalio. Da je sam Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal, bio na mom mestu, ništa drugačije nije mogao da uradi, a da postupa po zakonu. Uostalom, i budžetski inspektor je krajem 2010. godine pročešljao tendersku dokumentaciju i rekao da je sve bilo ispravno. Tvrdite da nije bilo diskriminatorskih uslova, ali tražene su određene količine. Traženo je tri miliona doza jer je to bilo u zaključku Vlade. Jeste li vi znali pre tendera ko može da obezbedi te količine, a ko ne? Ne, naravno, jer nisam imala kontakte sa ponuđačima. Ali jeste ministar zdravlja, koji je mesecima pre toga pregovarao sa proizvođačima i znao da samo Novartis ima te količine. Znači li to da smo pravili tender samo za jednog ponuđača - Novartis? RZZO to u tom momentu ne zna i ima zaključak Vlade da je potrebno kupiti tri miliona doza vakcine. Mi pozivamo sve poznate proizvođače i svi mogu da učestvuju. Ono što sada mogu da zaključim iz meni dostupne dokumentacije jeste da suštinski nije bilo drugog ponuđača koji je Srbiji mogao da obezbedi tri miliona doza vakcine, osim Novartisa. Imate li, iz ove perspektive, utisak da vam je tender namerno prepušten, da ste uvučeni u njega sa manje informacija nego što je trebalo da ih imate? Da su sredstva za vakcinu mogla ranije da se obezbede – jesu. U Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti piše da obezbeđivanje sredstava za zaštitu od pandemije ima prioritet. Dakle, Vlada je trebalo da nađe novac za to i da sprovede tender, a ne da u poslednjem momentu to prevaljuje nama. Bukvalno, u pet do 12. Posle tendera, Jugohemija je prekršila ugovor jer je kasnila sa isporukama pa do 8. decembra nije stiglo ugovorenih 500.000 doza. Zašto tada niste raskinuli ugovor? O kašnjenju smo odmah obavestili ministra zdravlja i tražili stav o tome, jer ne možemo u uslovima pandemije sami da raskidamo ugovor. Ministar nam je odgovorio da idemo na dogovor, a ne na raskid. Kada je Jugohemija 13. januara tražila da u skladu sa ugovorom isporuči još 800.000 doza, ja insistiram da Vlada donese zaključak da se ugovor što pre raskine, kako bih ovo sprečila. Vlada čak i tada donosi zaključak da se samo privremeno obustavi isporuka, a ne da se poništi ugovor, što Jugohemija ne prihvata. Ugovor smo samoinicijativno raskinuli 27. januara, a ceo posao završen je isporukom manje od trećine naručenih količina. Smiljka Mileusnić Adžić, direktorka Jugohemije, tereti se i da vas je podstrekivala, što se u javnosti čita kao podmićivanje. Na šta se odnosi to podstrekivanje? Podstrekivanje i podmićivanje su dve različite stvari. Nigde u optužnici nema ni reči da je bilo ko od nas ostvario ličnu korist. Pod podstrekivanjem tužilaštvo podrazumeva iznošenje zahteva u ime Jugohemije da se smanji bankarska garancija posle potpisivanja ugovora. To jeste smanjeno, ali od toga država nije pretrpela nikakvu štetu, čak štaviše, garancija je uzeta na ceo iznos i za ceo posao do kraja marta, a ugovor je našom voljom raskinut 27. januara 2010. Dodatnu sumnju budi to što ste radili za Miroslava Miškovića - na čelo RZZO-a došli ste iz njegovog Delta osiguranja, a posao sa vakcinama je dobila opet Miškovićeva Jugohemija, koja je zaradila 600.000 evra na ovom poslu. Je li to puka koincidencija? To što sam došla iz Delte sada se zloupotrebljava protiv mene, a činjenica je da nisam imala nikakav uticaj na izbor Jugohemije kao distributera. Drugo, Jugohemija nije ni pozvana na tender već Detap kao zastupnik, koji je mogao da pošalje bilo koju veledrogeriju. Vlasnika Detapa LJubomira Pavićevića uopšte nisam poznavala, niti sam znala da je on zastupnik Novartisa, pa sigurno nisam mogla da mu sugerišem da bira Jugohemiju. Inače, daću vam ilustraciju mog odnosa sa Deltom. Kada sam došla u RZZO, upravo mi je iskustvo iz Delta osiguranja omogućilo da 2006. pokrenem proces naplate štete od osiguranja kada je posledica udesa neka zdravstvena zaštita. To pre mene nije rađeno, niti je bila moja obaveza. RZZO je počeo da utužuje osiguravajuće kuće, pa i Delta osiguranje, od koga je po tom osnovu naplaćeno 90 miliona od ukupno 750 miliona dinara. Toliko o mom posebnom odnosu sa Deltom. Posle svega što ste rekli, da li se osećate zloupotrebljeno od strane ministra zdravlja koji je imao partijsku zaštitu za razliku od vas i čini li vam se da ste „pušteni niz vodu“, dok niko iz Vlade, koja je o svemu odlučivala, ne odgovara? Teško mi je da vam na to odgovorim. Sada mi se čini da se morao naći neki krivac za to što su se građani kod vakcina osećali prevareno, ali ne zbog tendera nego zbog utiska da je strah od pandemije nepotrebno preuveličan, da je stvarana panika, a oni nisu želeli da se vakcinišu zbog čega su ogromne količine ostale neupotrebljene. Jeste li se vi vakcinisali? Ne.  Bez kontakata sa političarima Da li ste se od izlaska iz pritvora čuli sa Tomicom Milosavljevićem, Miroslavom Miškovićem ili nekim od političara? Da li vas je neko od njih zvao? Ne, nikada sa njima nisam imala nekakav privatni odnos, niti mislim da treba da imam. Imam podršku porodice, prijatelja. Zvali su me ljudi iz Udruženja pacijenata, mnogi ljudi od integriteta, da mi kažu da su uz mene i to mi je puno značilo. Preživeti zatvorske dane Kako sad gledate na osam i po meseci provedenih u pritvoru tokom kojih ste bili bolesni? Kako je to izgledalo? Pokušavam da to izbrišem iz sećanja. Znate, postoji izveštaj EK upućen Vladi, iz 2010. godine, u kome je, posle njihove posete Centralnom zatvoru gde su i pritvorske jedinice, napisano da se taj pritvor s obzirom na uslove može smatrati nečovečnim ponašanjem i mučenjem. Zato ne razumem zašto se ljudi čija krivica nije dokazana i koji su po zakonu nevini, drže u tako nečovečnim uslovima u kojim imaju veća ograničenja i gore uslove nego osuđena lica koja služe kaznu, kada postoji mogućnost kućnog pritvora, kojim se postiže ista svrha u smislu vođenja postupka. Ukoliko sud utvrdi da ste nevini, kako tvrdite, šta dalje? Ja ne tvrdim, ja sam nevina po zakonu sve dok se suprotno ne dokaže pravosnažnom sudskom presudom. Niko ne sme polaziti od unapred stvorene ideje da je neko izvršio delo za koje se tuži niti podsticati javnost da poveruje da je neko kriv pre nego što je nadležni sud procenio sve činjenice. A ove ustavne i zakonske odredbe su obilato kršene u našem slučaju i to od strane najviših državnih organa. Zato smo se između ostalog žalili Ustavnom sudu. Svejedno, meni niko ne može da vrati osam i po meseci života. Ceo život mi je okrenut naopačke. Imala sam uspešnu karijeru, radila puno, a onda neko odluči da mi to sve poruši u jednom potezu i da me unapred proglasi kriminalcem za nešto za šta znam da nisam kriva. Moj odbrambeni mehanizam bio je da sebi kažem da ima i gorih stvari i većih patnji u životu i da to moram da preživim, jer vam je to u tim uslovima jedini zadatak.