Juriš u bankrot

Da je država, primera radi, samo jedan od građana Srbije, vrata banaka bi za nju odavno bila zatvorena. Jer nema te banke koja bi građaninu čiji je dug dostigao 56 odsto njegovih primanja dala novi kredit. A Srbija je upravo takav dužnik. Učešće duga u BDP-u već je doguralo do 56 odsto, što je za 11 procentnih poena iznad zakonskog maksimuma, i sve da se ne zaduži više ni evro, dug će nastaviti relativno da raste, jer će ove godine BDP biti manji nego 2011. Uz to, da bi preživela, Srbija mora da se zaduži za još bar tri milijarde evra. U protivnom nećemo dočekati Božić 2013. Zato su se političari i rastrčali po belom svetu da od bratskih država zamole za nekoliko milijardi. Samo ruski kredit od milijardu dolara, koji je već „ugrađen“ u predloženi rebalans budžeta, povećaće dug Srbije na više od 60 odsto BDP-a, što se smatra granicom posle koje zemlji preti dužnička kriza. Da zlo bude gore, dug će rasti i naredne godine. Prema procenama Fiskalnog saveta, za finansiranje deficita i otplatu ranije uzetih kredita do kraja godine je potrebno 1,7 milijardi evra, a tokom 2013. još četiri do pet milijardi. I dok nas država pod izgovorom socijalnih davanja, plata, penzija i pomoći privredi i poljoprivredi, vodi u nove dugove i još veći deficit, građanima za koje se bori sve je gore. Dužnici sve teže otplaćuju svoje mesečne rate, jer dinar gubi vrednost, uporedo sa trošenjem deviznih rezervi na odbranu kursa, a inflacija će na kraju godine preći 10 odsto. Dobra vest je da bankrot više nije tabu. Naprotiv. Od svakodnevnog ulepšavanja stvarnosti, u kome je reč bankrot proglašavana jeresom, preko noći smo došli u situaciju da se upravo ta reč ne skida sa usana ministara. Čak se i doskora najveći protivnik povećanja PDV-a, aktuelni ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, složio sa ocenom Fiskalnog saveta da se PDV mora povećati, te da se deficit koji se popeo na sedam odsto BDP-a u narednoj godini mora prepoloviti. Inače nam dužnička kriza, bankrot ili grčki scenario, kako god ga nazivali, ne gine. PONOR I dok je Vlada uverena da je predloženim rebalansom budžeta izbegnut bankrot, ekonomisti sa kojima smo razgovarali nisu u to uvereni. Misija MMF-a napustila je Beograd krajem prošle nedelje bez dogovora o novom aranžmanu, a prema oceni Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, teško će se u ovim uslovima novi aranžman i dobiti. Pogotovo što je Vlada pod plaštom ušteda i izbegavanja bankrota svojim „maestralnim“ merama uspela da, sa jedne strane, povećanjem prihoda i smanjenjem nekih rashoda uštedi 20 milijardi dinara, ali je zato troškove uvećala za 25 milijardi, pa je manjak u državnoj kasi veći nego što bi bio da nije pravila rebalans. Premijer Ivica Dačić to pravda „brigom za narod“ kojem se moraju isplatiti plate, siromašnim penzionerima dodatne penzije, Fijatu obećane investicije, agraru subvencije, a privredi povoljni krediti. I sve to zato što mu je „preči narod od preporuka zagovornika neoliberalnog koncepta koji je propao svugde u svetu“. Sa druge strane, Dinkić se složio sa preporukama MMF-a i Fiskalnog saveta o bolnom stezanju kaiša. Ali tek dogodine. Ove se, ipak, moraju ispuniti predizborna obećanja, pa i po cenu dodatnog rasta potrošnje, za čije pokriće ionako nema novca. I naravno pod uslovom da se nađe neko ko će Srbiji pozajmiti novac za popunjavanje budžetske rupe. Ako se to pak ne desi, bankrot je neminovnost. Država, em što neće uspeti da servisira ranije uzete kredite, em što će zaposleni u javnom sektoru, penzioneri, privrednici i ratari ostati bez obećanog novca iz budžeta. Ekonomisti sa kojima je NIN razgovarao veruju da Srbija još uvek može sprečiti bankrot, ali pod uslovom da radikalno smanji rashode i zaustavi rast spoljnog duga. Željko Bogetić, glavni ekonomista i koordinator Svetske banke za ekonomsku politiku zapadnog Balkana za NIN kaže da sve zavisi od toga hoće li Vlada hitno, odlučno i odgovorno primeniti neophodne reforme. „Rebalans budžeta bio je pretposlednja šansa za privredni zaokret koji je Srbiji neophodan da bi izbegla scenario koji nije daleko od grčkog. Iako u rebalansu ima dobrih elemenata, zbog neodrživog povećanja rashoda i deficita, on, nažalost, predstavlja propuštenu šansu. Poslednja šansa za početak ozdravljenja javnih finansija i postavljanje osnove za privredni oporavak je budžet za 2013. Ako takav zaokret zaista počne, čemu se iskreno nadam, ne sumnjam da će zemlja dobiti adekvatno spoljno finansiranje koje će olakšati proces prilagođavanja. Da budem jasan, Srbija se nalazi pred ozbiljnom kratkoročnom budžetskom krizom, ako se stvari ne preokrenu i to veoma brzo“, upozorava Bogetić. SAMOIZOLACIJA Ekonomisti smatraju da je dobro što su političari konačno prestali da nam ulepšavaju ekonomsku sliku i priznali da se nalazimo na ivici ambisa, te se zbog toga nadaju da će u izradi budžeta za 2013. odoleti bezglavom trošenju para kojih odavno već nema. „Dugo smo se zavaravali relativno visokim stopama rasta i trošili sav priliv koji je stizao u zemlju. Umesto revitalizacije industrije i osnaživanja poljoprivrede ili otplate duga, mi smo trošili. Kada je ministarka finansija početkom krize predlagala povećanje PDV-a, to je dočekano na nož pa je država odlučila da se zadužuje. Tako smo enormno povećali dug, a na kraju smo morali da povećamo i PDV“, objašnjava za NIN Božidar Cerović, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. On kaže da bi bankrot države bio katastrofalan scenario i nije nemoguće da će nam se upravo to i desiti. Pogotovo, dodaje Željko Bogetić, što je nejasno kako će se projektovani deficit za ovu godinu finansirati. „Po mom mišljenju, vreme ističe za taktičke i političke poteze i stoga je rebalans morao da vodi smanjenju deficita za makar jedan odsto BDP-a, čime bi se značajno olakšalo prilagođavanje sledeće godine. Sada postoji još jedna šansa - budžet za 2013. Da se fudbalski izrazim, poslednji produžetak utakmice u kojoj više nema prostora za grešku“, jasan je ekspert Svetske banke. NIN-ovi sagovornici slažu se da bi eventualni bankrot doveo do drastičnog pada životnog standarda građana, a Bogetić ne isključuje ni mogućnost nestašica nekih vitalnih proizvoda, poput lekova ili benzina. „Ako već govorimo hipotetički, ako država ne može redovno servisirati svoje obaveze, to bi značilo novo finansijsko samoizolovanje Srbije od sveta. Nažalost, već viđeno u Srbiji i sa poznatim posledicama. Prvo, to bi značilo skoro trenutno zaustavljanje najvećeg dela formalnog priliva novca u zemlju sa veoma štetnim posledicama na domaću privredu, likvidnost, investicije i izvoz. To je kao kad vam na vozilu ili mašini koja ionako usporava zbog niza problema, naprečac još nestane goriva: znači još dublju i ubrzanu recesiju“, slikovit je Željko Bogetić. On dalje objašnjava da bi bankrot i nemogućnost države da izmiruje svoje obaveze doveli do rasta spoljnotrgovinskog deficita, naglog sloma kursa i veoma velike inflacije. PAPRENO Sa formalnim bankrotom budžeta, ili bez njega, građani Srbije se ovih dana suočavaju sa mogućim bankrotom svojih kućnih budžeta. U Srbiji sve pada, od proizvodnje, preko izvoza, broja zaposlenih i investicija, do kupovne moći, koja je prema računici nekih ekonomista manja za trećinu nego pre godinu dana. Jedino rastu cene i javni dug. Zbog suše se očekuju poskupljenja mesa, mleka, brašna, ulja, šećera i svih drugih osnovnih namirnica, mada se stopa PDV-a za njih neće menjati. Sa druge strane, zbog povećanja poreza poskupeće, za oko 1,5 odsto, svi ostali proizvodi, na koje se do sada plaćao PDV od 18 odsto. Istovremeno, od 1. oktobra porašće cene cigareta i derivata nafte zbog povećanja akciza, a nije isključena ni „korekcija“ regulisanih cena, poput cena struje, gasa ili komunalija, pošto je njihovo poskupljenje odlagano zbog izborne kampanje. I osim što je povećanjem poreza i akciza podstakla rast cena, država je cene dodatno „pothranila“ i prekomernim trošenjem iz budžeta, koje suprotno ekonomskoj logici neće doprineti rastu, već padu životnog standarda. „Problem je što Srbija nije podsticala potrošnju koja kreira rast, nego je umesto toga praktično podsticala uvoz“, kaže Cerović. On objašnjava da je inflacija između ostalog i „svojevrstan porez“ i da su pri većoj stopi inflacije, i prihodi države u početku veći. „Drugim rečima, zbog veće inflacije država ima više para u budžetu, i naoko više deli u skladu sa izbornim obećanjima, a u stvari visoka inflacija poništi ta veća davanja“, objašnjava Cerović. Za Bogetića nije nimalo slučajno što je inflacija počela da raste od aprila. „Upravo tada zemlja je ušla u period rastuće političke i ekonomske neizvesnosti. A neizvesnost je pogubna za investicije, privrednu aktivnost i zaposlenost. Zbirni pokazatelj ovih neizvesnosti je značajno klizanje kursa dinara od preko 13 odsto od početka godine i uprkos padu deviznih rezervi od skoro dve milijarde dolara. A klizanje kursa se u Srbiji relativno brzo i značajno reflektuje na inflaciju“, ističe Bogetić. On je uveren da je inflacija moguće obuzdati i vratiti u planirane okvire, ali, kaže, to se ne može postići politikom kakva je vođena do sada. „U celini, inflaciju treba shvatiti kao ozbiljan simptom dubljih ekonomskih, posebno budžetskih i monetarno-deviznih problema. Stoga se ona može kontrolisati i smanjiti na tolerantnu meru, ali je jasno da se taj problem ne može „rešavati“ neodrživim rastom javnih rashoda, deficita i javnog duga, jer je rezultat takvog kursa ekonomske politike već jasan. Recesija, slabljenje dinara, inflacija i udar na standard stanovništva“, zaključuje Bogetić. Dok država ne bankrotira, a građani ne umru od gladi. Dan evropske teritorijalne saradnje Dan evropske teritorijalne saradnje obeležava se 21. septembra, po prvi put ove godine, u preko 40 država Evropske unije i njenog susedstva Evropska unija podržava programe prekogranične saradnje između država članica, kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU finansiranjem zajedničkih aktivnosti putem instrumenata za pretpristupnu pomoć (IPA). Od 2004. godine do danas, u Srbiji je finansijski podržano oko 200 projekata prekogranične saradnje, u oblastima održivog razvoja, zaštite životne sredine, podrške infrastrukturnim projektima, istraživanja i razvoja i podsticaja u kulturi i obrazovanju. U partnerskim projektima koji mogu da okupe do šest neprofitnih organizacija sa obe strane granice, povezanih zajedničkim ciljem, svi partneri primenjuju ista pravila, zajednički sprovode projekte i zajednički upravljaju budžetima. Od septembra 2009. godine do danas u okviru IPA programa prekogranične saradnje Mađarska - Srbija objavljena su tri poziva za podnošenje predloga projekta sa ukupnim budžetom od 45 miliona evra. Interesovanje organizacija za programe prekogranične saradnje raslo je sa svakim novoobjavljenim pozivom, a to pokazuje i podatak da su naše organizacije do sada tražile 139 miliona evra za raznovrsne predloge projekata. Preko 130 projekata koji se realizuju uživaju ugled u lokalnim zajednicama i razumevanje i podršku meštana. Program prekogranične saradnje Mađarske i Srbije, jedan je od osam uspešnih programa koje Srbija sprovodi sa susednim državama. Lokalnim zajednicama, ograncima fakulteta, neprofitnim organizacijama i udruženjima iz Vojvodine i dva južna okruga Mađarske, ovim programom je pružena mogućnost da, po prvi put, realizuju projekte važne za razvoj njihovih sredina sa prekograničnim partnerskim organizacijama. Rezultat je razvoj infrastrukture, poput pristupnih saobraćajnica, izgradnje ili rekonstrukcije objekata od društvene važnosti, razvoj kapaciteta univerzitetskih laboratorija, zaštiti životne sredine, a pun efekat će biti vidljiv u narednim godinama. Više informacija o programima prekogranične saradnje možete da pronađete na linkovima www.seio.gov.rs i www.evropa.gov.rs Detaljne informacije o Danu evropske teritorijalne saradnje su dostupne na www.ecday.eu, a o Programu prekogranične saradnje Mađarska – Srbija na internet stranici www.hu-srb-ipa.com.