Spisak spiskova

Za vreme nacističke okupacije pravili su se spiskovi za streljanje ili bar za robiju masona (sklonih Englezima) i komunista (sklonih Sovjetima). Posle rata za vojnog komunizma i još koju godinu ostali su na spisku nepodobnih - masoni i oni na koje se sumnjalo da su za Staljina. Bio je to najčešće spisak za Goli otok. Sećam se nešto manje opasnih posleratnih spiskova, ali ipak spiskova nepodobnih, onih koji nisu smeli da se pozovu na televiziju ili u neki dnevni list. I zato sam posebno osetljiv na spiskove takve vrste, na kojima sam se katkada i sam našao. Spisak koji se ovih dana pojavio sastavljen rukom i mukom jednog mladog ambicioznog nezadovoljnika, jeste opasan, ali ne u meri kao ovi prethodni. Opasan je više kao simptom, jer ga nije neposredno diktirala u pero neka vlast. Ali je spiskopisca ipak uzela vlast kao tamo nekog savetnika. Apsurd izaziva apsurd. Kad je Boris Tadić predložio ljudima na vlasti da ga se odreknu kao savetnika, predloženo mu je, kao svespasavajući znak demokratije, da se nađe sa gnevnim gospodinom te da oni džentlmenski rasprave stvar. Šta ozbiljni političar Tadić ima sa neozbiljnim kritizerom bez ikakvog utemeljenja i još retrogradnim pseudopatriotom. Da ga bratski „ubedi“ da nije u pravu, a u stvari da mu da legitimitet. Nema nade da ga ubedi, a i da ga ubedi – krčag je već bučno herostratski razbijen. A što se tiče mog uobičajenog etimološkog tumačenja reči iz naslova, ono je krajnje nezanimljivo. Reč spisak je iz porodice reči u čijoj je osnovi glagol pisati, koja je značila ukrašavati, tako da je reč krasnopis lep trag u potrazi za poreklom reči - spisak. Triput ua! za spiskove.