Oktobarski salon

Mesec oktobar je deseti mesec u godini, ali se zove kao da je osmi (latinski octo, osam), jer je ime dobio u starih Latina kad je godina počinjala martovskim kalendama, te je stvarno bio osmi. Latini su polovinom drugog veka nove ere počeli da godinu računaju od 1. januara, a imena meseci ostavili po starom. Kada njima to nije smetalo, nema razloga da smeta nama. Hrvati su izbegli to protivuslovje tako što za mesece imaju narodna imena, te oktobar zovu listopad, ali kad ugovaraju sastanak sa Česima, Slovacima i Poljacima, moraju da naglase da je reč o desetom mesecu, jer je kod naših severnih evropskih rođaka listopad jedanaesti mesec, novembar. Reč salon je etimološki prilično zanimljiva. Danas je u stanu salon omanja soba za prijem manjeg broja gostiju, a gramatički je augmentativ (u Hrvata i za nas prihvatljiva prevedenica uvećanica), od reči sala (salle), kao kada bismo rekli sobetina. Jezički stručnjaci naglašavaju da taj gramatički oblik ima obično prizvuk podsmeha. U slučaju izraza salon ni u jednom evropskom jeziku se više ne oseća da je reč o augmentativu. Saloni danas postoje po hotelima, na brodovima za druženje putnika i na aerodromima kao neka vrsta VIP-čekaonica. Postoje krojački i frizerski saloni, kao i saloni lepote, saloni pisaca i drugih umetničkih istomišljenika. U svim tim slučajevima termin ima manji ili veći prizvuk ekskluzivnosti. A u pridevu salonski ima čak pomalo ironije. Ko još ozbiljno shvata starinske salonske manire!