Svet trese kineska groznica

Naftna industrija Srbije ponovo je neki dan razljutila vlasnike privatnih pumpi javnim obaveštenjem da im pri prodaji naftnih derivata ubuduće neće prepustati celokupnu maržu nego samo polovinu s obzirom na enermno visoke cene sirove nafte. U nadi da će se nacionalna naftna kompanija “razumnije” ponašati kad su u pitanju cene naftnih derivata i neće iskoristi mogućnost njihovog povećanja koju će joj, u skladu sa propisima i aktuelnim rastom cene nafte na svetskom tržištu dati Ministarstvo energetike, naša privreda i privredni analitičari ostali su mirni. Računa se da NIS ima rezerve na kojima neće odmah pokušati suviše da zaradi.

Saopštenjem se javio i US Steel Evropa. Od 1. jula ove godine cene svih ravnih proizvoda ove kompanije biće povećane za 100 do 130 evra po metričkoj toni. “Iznos povećanja će zavisiti od proizvoda i regiona”, poručuje US Steel. Povećanje važi za sve isporuke iz pogona ove kompanije u slovačkim Košicama i Srbiji. U evropskoj industriji čelika vlada vanredno stanje.

Nije zabeleženo da se u srpskoj privredi, koja ove godine očekuje ambiciozan rast, iko uzbudio zbog turbulentnih događaja na svetskom tržištu sirovina. Rast kome se ne vidi kraj, neće zaustaviti ni obećane i započete obimne mere kineske vlade na hlađenju domaće konjunkture. Nacionalni zavod za statistiku Kine saopštio je početkom nedelje da je kineska ekonomija u prvom kvartalu ove godine porasla za celih 9,8 procenata što je na godišnjem nivou rast od 9,1 odsto. Vladine mere dale su neke rezultate, ali ekonomisti ne veruju da će se to bitnije odraziti na stanje na tržištu sirovina. Kineska ekonomija nastaviće da raste po neverovatno visokim stopama, mada su investicije u aprilu nešto smanjene i iznose 48,1 milijardi dolara ili 34,7 odsto više nego u aprilu prošle godine.

Kineske firme, objavili su najzabrinutiji Nemci, vuku 36 procenata svetske potražnje za čelikom, 25 odsto potražnje za bakrom, 20 odsto svetske potražnje za aluminijumom i niklom. “A pošto Kina proširuje svoje prizvodne kapaciteta, na svetskom tržištu je i nestašica koksa za paljenje visokih peći”, upozoravaju nemački livničari i objavljuju da će neki od njih, pritisnuti stalnim rastom cena čeličnog otpada, obustaviti proizvodnju.

Nisu, naravno, Kinezi jedini uzročnik nestabilnosti. “Zahvaljujući oporavku svetske privrede, potražnja za sirovinama će dalje rasti dok će se proizvodnja sirovina tek postepeno povećavati. Zato će cene tek tokom dolazećih meseci ove godine dostići vrhunac”, kaže Klaus Matiz iz Hamburškog arhiva svetske privrede.

Što se tiče rasta cene sirove nafte, on je izazvan većim brojem faktora među kojima Kinezi prednjače, ali ništa ne bi mogli sami. Tu su i velike predletnje nabavke SAD, stanje u Nigeriji i Iraku, ali i aktuelna politika OPEC-a.

Mada nemački ekonomski stručnjaci, misleći pre svega na situaciju u svojoj zemlji, upozoravaju da rast cena sirovina preti da uguši konjunkturu u industrijski razvijenim zemljama, oni priznaju da taj rast neće podjednako pogoditi sve. Stope rasta u Aziji i SAD su tako visoke da mala korekcija cena sirovina neće biti nikakav problem, ali skromnih nemačkih 1,5 odsto očekivanog rasta za ovu godinu ozbiljno je ugroženo.

Cena benzina u Nemačkoj najviša je od 1990. godine i zahvaljujući visokom učešću poreza od 72 odsto. Naravno, problemi nemačke privrede su kompleksniji, samo joj je falila priča sa naftom čija se cena kreće oko 40 dolara za barel. Na šta se verovatno zadovoljno smeškaju iz Sibira.