Prvo skoči, pa prisluškuj

Ako se računa nikad razjašnjena, a priznata greška sa Dušanom Zabunovićem, pa direktorski trijumvirat Begović-Vukotić-Jerinić, pa Vladan Begović, pa Aleksandar Krstić, onda Dragan Jerinić predstavlja peto rukovodstvo Uprave carina od oktobra 2000. godine. Mnogo. On poklanja gotovo prezir, a najmanje ljutnju domaćem običaju da “svet počinje od nas”, ali se i sam upadljivo trudi da, kad govori o rezultatima carine, govori samo o svoja dva meseca direktorovanja. Ceo radni vek od 15 godina proveo je radeći na carini, a na mesto generalnog direktora došao je sa mesta, podvlači, najveće Carinarnice Beograd. “Imam iskustva u celoj ovoj stvari”, kaže Jerinić. NJega ne nervira primedba da dve najveće izvozno-uvozne afere zabeležene poslednjih godina - navodno nelegalni izvoz oružja i navodno nelegalni izvoz šećera- nije otkrila carina nego su podaci o njima stigli iz inostranstva. Od nas je samo traženo da oba slučaja dokažemo. Zasad nije poznato da jesmo. Na primedbu NIN-a da je afera sa oružjem zaboravljena, on nas upućuje da se zapitamo da li se tu radi o nekom višem, državnom interesu, a na naše pitanje zašto Olaf ne prezentira svoje dokaze za šverc šećera, Jerinić ima razumevanja za potrebu organa Evropske unije da zaštite interese svoje privrede.

Jedan od njegovih prethodnika, Vladan Begović, izjavio je povodom najnovijih događaja u šećernoj aferi, da je odavno upozoravao da na carini ima korupcije, na šta Jerinić kaže da se “ovde svako oseća pozvan da uopšteno priča i generalizuje i iznosi podatke, recimo, o procentu korupcije na carini što je neozbiljna priča pogotovo ako to čini prvi čovek neke službe”. On tvrdi da su carinici na tako lošem glasu pre svega zato što nisu razumeli suštinu medijskog rata i sprema se da to popravi. Što se njega tiče, i ovaj intervju je u toj funkciji.

Izgleda da ste se vi malo naljutili jer je gospodin Begović rekao da je još ranije upozoravao na postojanje korupcije na carini?

- Prvo, neprimereno je da starešina jednog organa o tom organu priča paušalno i generalizovano. Ukoliko govori na način kao da zna stepen korumpiranosti jednog organa, mora raspolagati činjenicama, a ako raspolažete činjenicama, morate da pohapsite te ljude, odnosno prijavite ih nadležnim organima, privedete ih pravdi. Ukoliko nemate dovoljno činjenica, ko vam daje za pravo da rušite ugled čitave službe i ljudi koji čestito i pošteno rade svoj posao? Ja tvrdim: nema korumpirane policije, nema korumpiranog zdravstva, nema korumpirane carine i prosvete, postoje samo korumpirani nastavnici, carinici, policajci. Dakle, pojedinci sa imenom i prezimenom. Ukoliko ne znate ko su ti ljudi, nemate pravo da sumnje tek tako iznosite u javnost jer nije neko bez veze zakonom propisao krivično delo rušenja ugleda državnih organa i krivično delo lažnog prijavljivanja. Jer, od septembra 2001. godine mi smo na carini primenjivali Strategiju za borbu protiv korupcije. Za 3,5 godine pokrenuto je ukupno 58 postupaka, najveći broj su bili disciplinski, a vrlo malo krivičnih postupaka. Od tih 58 postupaka, 43 su pokrenuta u Carinarnici Beograd, koja zapošljava 500 ljudi, sve ostale carinarnice su pokrenule 15 postupaka. Dakle, u Carinarnici Beograd je 10 odsto ljudi procesuirano disciplinski i to na osnovu onoga što su stvarno uradili. U Carinarnici Beograd je postojala i Komisija za predstavke , koju su anketom izabrali samo carinski radnici, i koja je jednom sedmično odgovarala na pritužbe građana. Ali, za 3,5 godine javilo se samo dvadesetak ljudi, a u 99,9 odsto slučajeva radilo se o dojavi iz neznanja ili nedobronamernosti. Nijedan carinik nije procesuiran na osnovu dojave. Činjenično ispada da je stepen korupcije na carini vrlo mali. Zašto javnost toliko priča o tome, a činjenično postoji malo slučajeva, i o tome možemo da pričamo.

Pa zašto ljudi pričaju o visokoj korupciji, a dokaza nema?

- Uzmite Bibliju, pa ćete videti carinici i prostitutke su omiljeno štivo. Carinik radi na granici, a na granici je neko ko ima veliku moć. I duša kad se sa zemlje seli na nebo, mora da prođe mitare koji mere tu dušu. LJudi su u strahu od takvih ljudi i šta rade? Projektuju ono što je kod njih samih loše na onoga ko ima moć da ih kontroliše. Zatim, carinici su na granici jedini vidno eksponirani, pa i kad sanitarci nekome zadrže robu, povika na nas. I treće, nismo se dobro branili, nismo shvatili šta je medijski rat, pa smo došli dotle da sami sebi ne možemo pogledati u oči. A vidite, od početka godine do marta otkriveno je samo 147 carinskih prekršaja, a uz manje organizacione i kadrovske promene, od marta do sada carinska služba je uosmostručila broj otkrivenih carinskih i deviznih prekršaja i podigla ga na 1020. Oduzeto je robe u vrednosti od oko 20 miliona evra. Dakle, isti ljudi, sa istim platama...

Pa kolika je prosečna plata na carini?

- Od 2000. godine do avgusta 2003. godine prosečna plata na carini iznosila je 7400 dinara. Ja sam, kao upravnik Carinarnice Beograd, gde sam rukovodio sa 500 ljudi raspoređenih u 12 gradova, imao tri godine platu od 14 000 dinara. Ložač jedne firme smeštene u istoj zgradi imao je 20 000 dinara.

Šta je, onda, vaš motiv da ostanete na tom mestu?

- Motivi su različiti. Kad bih ja vas pitao šta je vaš motiv da radite svoj posao... Plata jeste jedan od motiva, ali i nauka o upravljanju je pokazala da novac nije jedini i najvažniji motiv u životu... Protekle tri godine postojali su veliki generatori za korupciju. Ako imate platu od 7400 dinara, a pored vas prolaze kamioni, avioni, teško da neko neće posegnuti . Ne kažem da je to opravdano, ali...

Kolika vam je sada plata?

- Plata je podignuta dva do tri puta i sad je prosečna plata na carini 20 000 dinara. Moja plata je nešto manja od 50 000 dinara.

Mislim da su prvo novine i neki prevoznici, a ne carina, skrenuli pažnju na pojavu masovnog uvoza kineske robe koja se carini na osnovu nerealno prikazanih cena. Carina je sad pribavila dokumente koji ovu sumnju dokazuju. Zašto je bilo potrebno da prođu godine dok carina utvrdi da postoji relativno lak način da se nastajanje štete spreči?

- Ko može da kaže da mi nismo upozoravali? Ja lično sam upozoravao Upravu carina više puta. Carinarnica Beograd je odmah 2001-2002. godine, kad je kod nas počela znatnije da se pojavljuje kineska roba, tu robu proglasila visokorizičnom. Iako po tadašnjem carinskom zakonu taj status uopšte nije postojao. Tek novim zakonom, koji je počeo da se primenjuje od 1. januara ove godine, data je mogućnost da se formuliše roba koja može da se nazove visokorizičnom i da bude pod posebnom kontrolom. Nije tačno da mi nismo reagovali. O tome postoji dokumentacija. Kineska roba obično iz Kine stiže u Kopar, pa se vozi do Bara, pa iz Bara vozom. Ili iz Kopra kamionima dolazi do graničnog prelaza Batrovci ili nekog drugog. A stiže i iz Budimpešte avionom na Aerodrom “Beograd”. Sve carinarnice su imale priču sa kineskom robom. To se nije dalo lako kontrolisati, pa smo sad odredili da se ta roba carini samo u carinarnicama Beograd, Niš i Novi Sad.

Sada je veliki pritisak i javnosti i Kineza. Oni su se pobunili. Mi smo tražili da se preko konzulata proveri stvarna vrednost te robe, a postoji čak i sporazum o saradnji sa Kinom iz 1989. godine koji to omogućava. Zašto taj sporazum nije ranije korišćen, to morate da pitate prethodne nosioce vlasti. Mi iz naše carinarnice i ranije smo ukazivali na tu mogućnost, ali nikad nije korišćena. Čim sam došao na ovo mesto, odmah sam to predložio ministru finansija i potpredsedniku vlade i odmah smo uputili dopis našim konzulatima da nam daju proveru naše orijentacione liste vrednosti kineske robe. Ispostavilo se da je naša orijentaciona lista u redu, a da su u 80 odsto slučajeva carini prikazivane fingirane fakture niže vrednosti. Ali primenom orijentacione liste i dizanjem osnovne vrednosti robe na koju se obračunava carina, ne ugrožava se domaći kupac. Roba neće poskupeti, samo će prodavci smanjiti svoju zaradu koja je dosad bila enormna. Sem o lažnom prikazivanju vrednosti robe, kod kineske robe se radi i o masovnijem prisustvu falsifikata poznatih robnih marki kao što je “najk” ili “adidas”.

Kako postupate sa falsifikovanom robom pri njenom ulazu u zemlju?

- Novim carinskim zakonom dobili smo pravo i obavezu da štitimo prava nosilaca intelektualne svojine na njihov zahtev ili po službenoj dužnosti. Dosad smo to radili na njihov zahtev. Recimo, dosad su nam se obratili veliki proizvođači: “Nokia”, “La kosta”, “Monte Karlo” Ženeva, a od domaćih proizvođača “Akumulatori” Sombor. Ako utvrdimo da za neku robu postoji sumnja da je falsifikat, mi sad imamo pravo da je privremeno zadržimo i obavestimo distributera, zastupnika ili proizvođača. Ako nam oni kažu: da, to je firma koju smo mi ovlastili, ta roba je u redu. Ako nije u redu, onda oni kao nosioci intelektualne svojine u određenom roku moraju da pokrenu spor za zaštitu svojih prava. Kad sud donese odluku, carina postupa po odluci suda. Ukoliko se spor ne pokrene, a niko ne traži tu robu nazad, mi imamo pravo da je uništimo ili prodamo na licitaciji. Sad pri kontroli kineske robe prvi put smo oduzimali falsifikovanu robu.

Šta je ovog trenutka visokorizična roba?

- Mobilna telefonija, tehničke stvari, kompjuteri, polovna roba... Roba široke potrošnje je uvek visokorizična.

Odakle nam stižu kompjuteri i mobilni telefoni?

- Iz različitih delova sveta. Problem je što imate brodove koji kruže morima, a na kojima se proizvodi ta roba. To su čitave fabrike u kojima radi jevtina radna snaga. Onda se lupaju etikete da roba potiče iz nekih visokorazvijenih zemalja.

Dok je trajalo vanredno stanje i akcija “Sablja”, dosta se diskutovalo o “krizi” na tržištu droge. Da li je ta akcija za posledicu imala dugoročnije smanjenje protoka opijata kroz našu zemlju ili je “šteta” brzo pokrivena?

- To je opet u domenu procena koje egzaktno ne mogu da budu izrečene. Kad bi neko tako egzaktno pratio tržište, mogao bi to i da spreči. Otvaranjem naše zemlje posle sankcija frekvencija se povećala, pa i mogućnost protoka nekih vrsta krijumčarene robe, a pogotovo opijata. Ako logički zaključujemo, promet droga se povećao. Ali primećuje se da se sve više pojavljuju droge veštačkog i sintetičkog porekla, ekstazi i slično. Sada je mnogo jevtinije i veća je zarada ukoliko se u nekim hemijskim radionicama stvaraju neke nove vrste droga. Mnogo se rizikuje sa klasičnim drogama kao što su heroin i kokain jer je vrlo komplikovano odgajati ih, prerađivati i onda transportovati do visokorazvijenih zemalja koje svoj bedem i bezbednosne strukture sve više povećavaju. Ranije je postojala velika razlika između terorizma i organizovanog kriminala, a u okviru njega i krijumčarenja droga. Terorizam je bio vezan za politiku, a organizovani kriminal za interes i profit. Sad je primećeno da se te dve stvari spajaju. Terorizmu trebaju pare i naravno uočeno je da njih ima tamo gde je organizovani kriminal. Novim Carinskim zakonom carina je bolje opremljena da zapaža i elemente krivičnih dela terorizma; recimo, unos robe da bi bila iskorišćena u terorističke svrhe.

Zato je carina dobila ovlašćenje da prikuplja informacije i na granici i u unutrašnjost zemlje zadržava lica zatečena u vršenju krivičnog dela vezanog za krijumčarenje, a sve do dolaska organa unutrašnjih poslova ili istražnog organa. To je veliko ovlašćenje.

Jesu li carinici naoružani?

- Neke grupacije u okviru carinske službe jesu. Postoji 5. sektor koji se bori protiv krijumčarenja, najmalignijih oblika carinskih delikata. U okviru tog sektora postoje tri odeljenja: obaveštajno, za carinske istrage i odeljenje za suzbijanje krijumčarenja. Ti su carinici obučeni da nose oružje i da ga upotrebe, ali će sada sve to biti podignuto na viši nivo.

Kako ćete da koristite pravo da prisluškujete?

- Carinski zakon je avangardan u odnosu na ceo pravni sistem, donet je pre nekih sistemskih zakona na koje bi trebalo da se oslanja, što nije dobro. Zato je doneta uredba o njegovoj primeni koja je, uslovno rečeno, retrogradna; ona nas spušta na zemlju. Jer, jedno su želje, a drugo realne mogućnosti. Carina neće primenjivati one institute iz Carinskog zakona koje su u suprotnosti sa ustavnim pravima i slobodama, Konvencijom o zaštiti ljudskih prava ili zakonima koji sistemski uređuju određenu oblast, a to je pre svega Zakon o krivičnom postupku. Prema tome, postoji pravo carine da primenjuje mere prikupljanja informacija, u okviru čega je i prisluškivanje. Međutim, ne pada nam na pamet da prisluškujemo bilo koga ako ne budemo tehnički, kadrovski i profesionalno i podzakonskim aktima ustrojeni da to radimo kako treba.

Jeste li sad tehnički opremljeni?

- Nismo, naravno. To imamo kao pravo, ali nećemo ga koristiti jer nemamo preduslove. Ali ja smatram da za tako velika ovlašćenja nema ni potreba kad imamo Bezbednosno-informativnu agenciju, profesionalne službe, kriminalističku policiju... Bespredmetno je da stvaramo parapolicijske formacije.

Pa zašto je zakon onda uopšte predvideo pravo carine da prisluškuje?

- Zato što smo preuzeli model koji se koristi u savremenom svetu; recimo, američki model. Carina u Americi ima svoju mornaricu, svoje “avakse”, svoje paravojne jedinice. Carina je tamo u statusu FBI službe, ima ogromna ovlašćenja u kontrolisanju finansijskih i robnih tokova.