Kriza poverenja

Prošlog meseca su dve vodeće političke snage u Japanu, vladajuća Demokratska partija Japana (DPJ) i opoziciona Liberalno-demokratska partija (LDP), održale stranačke skupove na kojima su birana nova rukovodstva. Iako se dosta razlikuju u svojim načelima, obe stranke su zaplivale na nacionalističkom talasu koji je zahvatio zemlju zbog spora sa Kinom oko nekoliko nenaseljenih ostrvaca, insistirajući na suverenitetu nad tim stenama ispod kojih se navodno kriju bogati izvori prirodnog gasa. Stranke se istovremeno spremaju za izbore, za koje je premijer Jošihiko Noda još letos rekao da će biti „uskoro“. Za većinu birača teritorijalni spor sa moćnim susedom i tradicionalnim rivalom (84 odsto Japanaca nema poverenja u Kinu) tek je jedan od brojnih problema koji ih tište, i nikako nije na prvom mestu. Sve ankete pokazuju da su ekonomska pitanja prioritet, pa ne čudi da opada popularnost DPJ, koja uživa poverenje svega 14 odsto birača, dok samog Nodu podržava 34 odsto, u odnosu na 65 odsto u vreme kada je pre 13 meseci stupio na dužnost. LDP tu prolazi bolje od DPJ, sa podrškom od 28 odsto, ali je polovina birača još neodlučna ili rešenje vidi u nekoj manjoj stranci. POPULIZAM Japan je najzaduženija zemlja na planeti. Dug treće svetske ekonomije po snazi iznosi 237 odsto BDP; poređenja radi, u Grčkoj je nivo zaduženosti 198 odsto BDP, u Italiji 126 odsto. Ali, Japan ne bi bio Japan da ni na tom polju nije specifičan: za razliku od ostalih zemalja, 95 odsto japanskog državnog duga otpada na dugovanja bankama, osiguravajućim fondovima i privatnim licima. Problem je što su ti građani koji faktički kreditiraju državu sve stariji, a mladi se ne odlučuju na kupovinu državnih obveznica. Sada je čak četvrtina žitelja starija od 64 godine, što umanjuje izglede za dalje održavanje nivoa kupovine obveznica, dok istovremeno rastu rashodi za penzije. Stoga je potrebno hitno obezbediti veći priliv novca. Zemlja je pred velikom dilemom. S jedne strane zaduženost zbog starenja stanovništva preti da uskoro postane veliki problem. S druge strane se moćna privreda nalazi već na ivici recesije i suočena je sa smanjenom potražnjom svojih proizvoda na tradicionalnim tržištima usled svetske krize ali i zbog snažnog jena, koji poskupljuje izvoz. Noda je letos obećao skore izbore ukoliko opozicija podrži njegove reformske zakone. On je to morao da uradi, jer opozicija već sada ima većinu u gornjem domu parlamenta i može da blokira svaki vladin zakonski predlog. Kada je uz pomoć opozicije progurao povećanje PDV sa pet na 10 odsto do 2015. godine, to mu je još više smanjilo popularnost i uvećalo izglede za nove izbore. Do kada će ih on odlagati nije izvesno, ali redovni izbori ionako moraju da budu održani do idućeg maja, što znači da su Nodini premijerski dani u svakom slučaju odbrojani. Noda će čak biti sedmi šef vlade koji prevremeno napušta funkciju još od vremena reformiste Juničira Koizumija 2006. DPJ je toliko nepopularna da bi eventualna izborna pobeda bila ravna čudu. Ipak je rano predviđati ishod izbora. Usled nepopularnosti vodeće opozicione LDP neki predviđaju i cepanje ove stranke koja je decenijama vladala zemljom. Na snazi dobijaju nove regionalne i lokalne partije, poput konzervativno-populističke Japanske partije obnove Torua Hašimota, gradonačelnika Osake. Ova stranka očekuje podršku birača na zapadu zemlje. Hašimoto priziva „fundamentalne“ promene političkog sistema, što nailazi na odobravanje birača koji više ne veruju etabliranim partijama. Hašimoto želi da ukine postojeći centralizovani sistem prefektura i da zemlju podeli na poluautonomne regije koje bi imale veće nadležnosti i bile znatno samostalnije u odnosu na centralnu vladu; on bi Tokiju ostavio samo pitanja nacionalne odbrane, spoljnih poslova i još nekih oblasti. I dok to nailazi na široke simpatije, jedna njegova skorašnja izjava je naišla na otpor i među njegovim pristalicama. Hašimoto je, naime, predložio da se na spornim ostrvima Senkaku i Takešima uvede zajedničko upravljanje kako bi se izbeglo zaoštravanje odnosa. I za njega su ova ostrva neosporna japanska teritorija, ali bi valjalo njima upravljati zajednički sa „susednim zemljama“. NEPOPUSTLJIVOST Upravo pitanje ostrva Senkaku već duže vreme ozbiljno opterećuje japansko-kineske odnose i dovelo je do poremećaja ekonomskih veza. Odnosi su naglo pogoršani u septembru, kada je japanska vlada od jednog privatnika otkupila ova ostrvca, što je izazvalo burne proteste širom Kine. Prvi rezultat je bio kineski bojkot japanske robe, a japanski proizvođači automobila su morali da smanje proizvodnju u svojim pogonima u Kini, čime je znatno ugrožena njihova prodaja na tamošnjem tržištu. Kada je sredinom oktobra Kina u spornu oblast poslala ratne brodove, Japan je odmah najavio da će sa američkom flotom održati zajedničke manevre koji bi trebalo da simuliraju pomorske desante. I pre nego što će Peking uobičajeno oštro protestovati, manevri su u nedelju naprasno odloženi. Vlada je ovog meseca obznanila novi paket mera za podsticanje konjunkture i umanjenje efekata krize. Ali predviđenih deset milijardi dolara su stvarno beznačajni u opštoj besparici. Taj novac treba da bude investiran u obnovljivu energiju, zdravstveni sistem i poljoprivredu. Vlada je svesna da je suma nedovoljna, ali svaki obimniji paket mera bi propao u parlamentu zbog protivljenja opozicije. Ministar privrede Seidži Maehara vapi za labavljenjem monetarne politike ali opozicija se tome protivi. Stoga se Noda prošle nedelje sreo sa liderima LDP i stranke Novi Komeito; pošto od Node opet nisu dobili datum održavanja izbora, opozicioni čelnici sada najavljuju da će u parlamentu biti nepopustljivi i pustiti vladu da ostane bez novca, što bi se moglo desiti već idućeg meseca. Noda, pak, pre raspisivanja izbora želi da progura zakon o posebnim obveznicama i oformi međupartijski savet za reformu socijalnog osiguranja. Opoziciju je dodatno iritirao time što je najavio da će početi da priprema budžet za iduću godinu, jer to sugeriše da mu se s izborima ipak ne žuri. Ono njegovo „uskoro“ pokazuje se kao vrlo rastegljivo.  Zamenjeno deset ministara Nedavne promene u vladi nisu nikoga iznenadile, pošto se u japanskoj politici šefovi vlada ili barem niz ministara zamenjuju skoro svake godine. Tako je i premijer Noda, koji je letos preživeo glasanje o poverenju, u septembru sproveo čistku u vladi; bila je to treća smena ministara u njegovom jednogodišnjem mandatu, i to veoma radikalna, jer je promenjeno čak deset ministara, a samo njih osam je zadržalo resore.