Potrošnja omča oko vrata

Crnu Goru muče previsoke kamatne stope, Makedoniju manjak stranih investicija, Bosnu i Hercegovinu i vlasti u Prištini previsoka nezaposlenost, a Srbiju sve to zajedno. Naravno, uz visok javni dug koji preti da pređe 60 odsto BDP-a, što je gornja granica propisana kriterijumima iz Mastrihta i budžetski deficit koji će ove godine biti najveći od 2000. Ovo bi mogli biti zaključci prošlonedeljnog NIN Fokusa - Samita ministara finansija i guvernera centralnih banaka zemalja regiona, koji je održan u Miločeru. Niko od učesnika skupa „Finansijska budućnost regiona“ nije imao dilemu: trošiti zarad podsticanja bržeg oporavka ili stezati kaiš. Naprotiv. Fiskalni stimulansi kojima su vlade pribegavale u prethodnim godinama da bi podstakle rast postali su deo problema, a ne rešenja, konstatovao je Milorad Katnić, ministar finansija Crne Gore. Polazeći od toga da će prosečan privredni rast u regionu ove godine biti tek 0,3 odsto, dok će Srbija čak imati pad BDP-a, za Katnića dileme nema. Fiskalna konsolidacija i smanjenje budžetskog deficita moraju biti prioritet svih vlada regiona. TEŠKO U protivnom čekaju nas četiri teške godine. Pogotovo 2013. u kojoj će ceo region osetiti značajnu krizu poverenja, i ne samo krizu u javnim finansijama, nego i u bankarskom sektoru. Iako je u Srbiji stopa rasta javnog duga u poslednje četiri godine bila 10 puta veća nego u Makedoniji, a slično je i sa budžetskim deficitom, u regionu se više insistira na štednji i smanjenju javne potrošnje, čime bi se zaustavio rast javnog duga. Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Srbije, rekao je da će se u 2013. deficit budžeta prepoloviti ograničavanjem rasta plata i penzija i znatnim smanjenjem subvencija privredi i propalim državnim sistemima. Cilj je da se minus u državnoj kasi 2014. obori na 1,9 odsto, a 2015. na samo jedan odsto BDP-a. Poređenja radi, na Kosovu je javni dug samo 8,2 odsto, a budžetski deficit nešto veći od dva procenta BDP-a. Ali, Ramadan Avdiu, zamenik ministra finansija i ekonomije, kaže da je zbog finansiranja velikih infrastrukturnih projekata iz budžeta ogroman pritisak da se poveća potrošnja, a time i deficit i javni dug. Ipak, najveći problem vlasti u Prištini je stopa nezaposlenosti od preko 30 odsto. Za Miroslava Tomića, savetnika ministra finansija i trezora BiH, ključ za izlazak iz recesije je privredni rast, ali zbog okupiranosti aktuelnim problemima zemlje regiona zapostavljaju glavnu brigu, a to je „kako da povrate ekonomski rast kakav su imale pre početka ekonomske krize“. Tako nešto, kazao je Tomić, nemoguće je bez strukturnih reformi, promene poreske i akcizne politike, stvaranja podsticajnijeg poslovnog ambijenta i drugačijeg sistema subvencija. „Naše slabosti su stopa nezaposlenosti od 27 odsto, veće plate u javnom nego u privatnom sektoru, visok udeo javne potrošnje. Privatna inicijativa i preduzetništvo su omraženi pojmovi, a sa setom se gleda na period samoupravljanja“, rekao je Tomić. KURS Katnić je istakao da su regionu, uz fiskalno prilagođavanje, neophodne i bolje infrastrukturne veze, veći stepen integracije sa EU i unapređenje međusobne trgovine. Na većoj povezanosti i boljoj integraciji insistirao je i Miodrag Mirčetić, član UO kompanije Asseco South Eastern Europe. „Jedan smo od ključnih partnera svake banke u regionu i verujem da je ključ za rešenje problema u regionalnoj konsolidaciji i integraciji. Iako uspešno delimo resurse u svim državama regiona, potrebno je istaći da nam regulativa u zemljama u tome uopšte ne pomaže, tako da je neophodna bolja integracija institucija. Bankarska regulativa regiona je, na primer, u najvećoj meri usklađena sa standardima EU, ali implementacija te regulative je sasvim različita. Dakle nisu prepreka tehnička rešenja nego politička volja“, ukazao je Mirčetić. Aranžman sa MMF-om ima jedino BiH, Srbiju tek očekuju pregovori, Makedoniji njegova pomoć nije potrebna, a Crna Gora pokušava da bez MMF-a održi stabilnost. „Angažovanje MMF-a je negde dalo dobre, a negde loše rezultate. Uveren sam da smo početkom krize prihvatili aranžman sa MMF-om da bismo danas imali gore ekonomske rezultate, jer su predstavnici te institucije tražili drastično smanjenje troškova i visoki rast poreza“, kazao je Milorad Katnić. Jedna od specifičnosti regiona su i različiti režimi deviznog kursa. Srbija ima plivajući kurs, Crna Gora i Kosovo jednostrano koriste evro kao valutu, BiH ima „valutni odbor“, a Makedonija fiksni kurs. Većina predstavnika centralnih banaka smatra da je u krizi neka vrsta fiksnog kursa bila bolje rešenje od plivajućeg. Kao razlog naveli su da je sa stabilnom valutom lakše planirati i donositi poslovne odluke, a nisu želeli da komentarišu zašto u Srbiji dinar jača dok svi drugi ekonomski parametri padaju. Radomir Božić, viceguverner CB BiH, doduše rekao je da bi jačanje dinara u nevreme moglo biti i posledica delovanja lobi grupa, kojima to odgovara, a centralna banka nema mehanizme da ih u tome spreči. S druge strane, Marijana Mitrović Mijatović, direktorka sektora za monetarnu politiku CB Crne Gore požalila se na enormno visoke kamatne stope i najavila da će se administrativno ograničiti kamate i na kredite i na štednju. Na opasku da se time država meša u tržište, kazala je da su visoke kamate posledica nedovoljne konkurencije na tržištu, te stoga CB „mora“ ograničiti kamate kako bi i privredi i građanima olakšala zaduživanje. Srbija je rekorder i po inflaciji i po referentnoj kamatnoj stopi od 10,75 odsto. Osnovna kamata u Makedoniji je tek 3,75 odsto, banke su stabilne i visokolikvidne i država do sada nije imala potrebe da im pomaže. Uostalom, kako je predočila viceguvernerka NB Makedonije Maja Kadievski Vojnovik, stopa problematičnih kredita je oko 10 odsto. U Srbiji je, pak, rizičan svaki peti kredit. Vojnovik je, ipak, ukazala na osetljivost makedonske privrede na promene cena nafte i hrane i velike inflatorne pritiske koji zbog toga mogu uslediti, što bi NB Makedonije nateralo da pooštri monetarnu politiku. Učesnici NIN Fokusa složili su se da sve zemlje moraju više raditi i na svom putu ka EU. „Integracija sa EU je, takođe, razvojna šansa regiona. Ali Evropu ne smemo shvatiti kao garanciju razvoja i izvor novca, već kao šansu koju možemo iskoristiti, ali je možemo i ispustiti. Sve ipak zavisi od nas samih“, zaključio je Milorad Katnić. Evropski kalendar Stalan dijalog ministara finansija zemalja regiona neophodan je za približavanje akciznoj politici u EU, sprečavanju nelegalne trgovine cigaretama i jedini put ka osiguranju stabilnih budžetskih prihoda, istakao je Kristijan Kring, potpredsednik Japan tobako internešenala za zapadni Balkan. On je predočio da će zemlje zapadnog Balkana tokom približavanja EU morati da usklađuju akciznu politiku sa evropskim standardima, a važeća direktiva nalaže da minimalna akciza bude 90 evra na 1.000 cigareta. To je cilj koji će biti postavljen pred sve zemlje regiona, uključujući i Srbiju u kojoj je trenutno minimalna akciza na 1.000 cigareta samo 33,5 evra. „Srbija treba da pređe dug put od današnjih 33,5 do 90 evra. Čak i ako postane članica EU 2020. to je velika razlika koju moramo svi zajedno premostiti. Zato je postojanje akciznog kalendara za narednih pet godina koji je Vlada Srbije već najavila, pozitivan korak ka postizanju ove razlike. Ipak, svako povećanje poreza mora biti prilagođeno ekonomskim uslovima svake pojedinačne zemlje. One zemlje koje su naglo povećale akcizu kako bi je brže usaglasile sa zahtevima EU a pritom su zanemarile kupovnu moć svojih potrošača suočile su se sa drastičnim povećanjem nelegalnog tržišta a samim tim i smanjenjem prihoda u budžetu“, kazao je Kring.