DS ne štiti bogataše

Iako je u stranci od njenog osnivanja, Nataša Vučković će krajem novembra, kada delegati skupštine Demokratske stranke budu potvrdili njenu kandidaturu za potpredsednika stranke, postati novo lice visoke srpske politike. Razgovor za NIN počinje upravo pitanjem koje bi to ideje ili stavove mogao da donese njen dolazak na glavnu političku scenu, koju odavno prate lamentiranja kako nas vode uvek isti ljudi. Svesni smo da se u strankama veoma teško menjaju rukovodstva, posebno kada je stranka na vlasti, ali odlazak u opoziciju stranci daje šansu za preispitivanje programa, pa i njenog prvog tima. Žao mi je što naša stranka još u kampanji nije u prvi plan izvela neke ljude sa klupe jer bi to bilo korisno, a i birači bi to pozdravili. Ako me pitate kako vidim svoju aktivnost u stranci, onda bih rekla da ću se zalagati da DS, kao najveća opoziciona stranka, učini ozbiljan napor da se razbije taj veoma negativan imidž politike, praćen stalnim cinizmom i prezirom u javnosti. Ne kažem da političari nisu odgovorni za taj imidž, ali ne verujem da društvo može da ide napred ako politika ostane jedna od najmanje poštovanih delatnosti. Da bi napravila korak napred, Demokratska stranka bi morala da se osvrne i na svoje početke i da obnovi poverenje intelektualaca, da bude mesto okupljanja ljudi od najvećeg ugleda.

Kako tumačite to što danas u stranci, koja je svojevremeno nastala kao klub slobodnih intelektualaca ili disidenata, od intelektualaca tog dometa ili profila imate samo Dragoljuba Mićunovića ?

DS u to vreme nije ni mogao da nastane drugačije nego kao skup intelektualaca jer su oni pružali otpor. Imala sam priliku da posmatram kako se uspostavljala organizacija stranke. Činjenica je da se tada veoma malo znalo o političkoj tehnici, što je otvorilo prostor za operativnije ljude. To je bila neminovnost, ali ako svedete stranku na politički menadžment vrlo brzo ostanete bez sadržaja, bez strategije, ostanete bez ideologije.

Nestanak ideologija u Srbiji, koje su izdahnule pod naletima raznih marketinških akcija, postalo je jedno od opštih mesta u javnosti. U kojoj je meri i DS doprineo tom ideološkom vakuumu u kojem se ne zna ni šta je levo, a šta desno?

Ideološko lutanje je svojstveno gotovo svim tranzicionim zemljama, jer je, recimo, vrlo teško da se profilišete kao socijaldemokratska stranka ako morate da sprovedete što pre privatizaciju. Zato je i dobro što je DS sada učinio ozbiljan korak ka jasnom samoodređenju, ka nekoj modernoj evropskoj socijaldemokratiji.

Ali istraživanja ukazuju na to da su birači i simpatizeri naprednjaka ili socijalista uglavnom gubitnici tranzicije, siromašniji deo društva, dok se za DS pretežno vezuju pripadnici srednje ili više klase, ubedljiva većina uspešnih privatnika...

Bilo bi veoma dobro kada bi u Srbiji bilo toliko uspešnih ljudi koliko DS ima birača.

Rekao sam da većina uspešnih ljudi, pripadnici viših društvenih slojeva naginju vama.

Kada idem po Srbiji, vidim da su naši članovi i simpatizeri iz različitih socijalnih slojeva. Tačno je da se za DS uglavnom opredeljuju ljudi srednjeg ili višeg obrazovanja, što nikako ne znači da su samim tim iz imućnijih slojeva. Nisu kod nas najbogatiji ljudi i najobrazovaniji. U svakom slučaju, za stranku je veoma važno da u narednom periodu jasno pokaže da ona nije nikakva zaštitnica bogatih ljudi i da ima najbolje kapacitete da se bori za veću socijalnu pravdu i ostale socijaldemokratske vrednosti.

Zar budući lider stranke Dragan Đilas ne pripada grupi uspešnih, veoma bogatijih ljudi ?

To ne znači da su svi u stranci bogati. Verujem da će i Dragan Đilas, ali i cela stranka, imati dovoljno prilika da jasno pokaže socijaldemokratsku orijentaciju i da će se građani u to uveriti. Ne morate da budete siromašni da biste bili socijaldemokrata.

Da li je zaista sačuvano jedinstvo stranke dogovorom između Tadića i Đilasa ili postoji neka opasnost od novih tenzija?

Tim sporazumom i Tadić i Đilas prihvatili su poziv članstva da se očuva jedinstvo stranke i zato je važno da posle skupštine prestanu priče o blokovima, strujama. Pitanje je ako će taj sporazum funkcionisati, ne samo u vrhu stranke, već i u nekim lokalnim sredinama gde su se tokom te unutarstranačke borbe odnosi i sporovi radikalizovali, zbog čega bi i Tadić i Đilas trebalo da utiču na svoje najradikalnije pristalice u nekim sredinama da smire strasti.

Jeste li vi, kao neko ko je bio deo tima Borisa Tadića, posle ovog sporazuma imali neki razgovor sa Draganom Đilasom o vašem budućem delovanju u stranci?

Sigurna sam da ćemo uskoro imati takve razgovore. Verujem da će rezultat našeg dogovora o budućnosti DS biti vidljiv svima van stranke i da će iz stranke u javnost početi da stižu dobre poruke.

Vesna Pešić je nedavno u NIN-u postavila pitanje čemu ta izborna skupština ako su sve funkcije podeljene i dogovorene izmeću dva bloka u stranci. Kako gledate na to da je DS jedina stranka u kojoj se menjaju lideri, a opet izborna skupština deluje kao neko mehaničko telo?

Više bih volela da proverim kakvo poverenje imam u stranci, da na izborima s više kandidata pobedim ili izgubim, jer sam uverena da svaki političar mora da nauči i da pobeđuje i da gubi. Stranka treba da bude ta škola. Međutim, ova skupština je plod jednog posebno važnog sporazuma, zasnovanog na naporima da se sačuva stranka, a ne da se ide na nekakav nokaut protivnika, koji bi nužno vodio u rascep. Važno je da se stranka, koja je pod velikim udarom vlasti i medija, sada jedinstveno suprotstavi tim napadima i da se demonstrira unutarstranačka solidarnost prema svakome ko bude postao predmet nekog revanšizma.

Kako će se stranka ponašati prema onim članovima koji se jesu ogrešili o zakone, za koje se ispostavi da su odgovorni za zloupotrebe, korupciju?

Svako ko je takve stvari činio naneo je ogromnu štetu stranci i to jeste raskrsnica na kojoj moramo da branimo svakoga ko se napada bez ikakvih dokaza, u javnoj hajci, i da se istovremeno distanciramo od onih koji su društvu, nama i našem ugledu naneli štetu.

Šta je, po vama, Tadić doneo srpskoj politici, a šta je to što bi mogao da donese Đilas?

Boris Tadić je donosio političku stabilnost, stvarao je atmosferu moderne, sigurne, stabilne Srbije, bio je spreman za dogovore, imao je drugačiji govor i nastup od šefova države pre njega. Ono što može da donese Dragan Đilas jeste drugačija percepcija politike koja nosi bolju organizaciju, veću efikasnost, što je u ovoj fazi konsolidacije DS veoma važno.

Da li se vi osećati kao pripadnik manjine u stranci?

Naprotiv. Ogromna većina članova traži više rasprave o programu i politici. To je i moj zahtev.

Srbija aktivni učesnik

Vi ste potpredsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i odavno sa bavite međunarodnim odnosima unutar stranke. Možete li da povučete neku paralelu između Strazbura i Beograda, da ukratko opišete put koji smo prešli?

Gledano kroz učešće naših delegacija u radu Parlamentarne skupštine, mogu da primetim da nas danas drugačije posmatraju nego pre desetak godina. Danas se mi u SE ne bavimo samo nacionalnim pitanjima, kao što je Kosovo, već učestvujemo i u mnogim raspravama koje se tiču svih evropskih zemalja. Nismo samo predmet posmatranja, već aktivni učesnici. Na drugoj strani, čini mi se da kod nas, u zemlji, ne postoji dovoljna spremnost da sebe, Srbiju, ne posmatramo kao izolovano ostrvo. Menjamo se, ali kao da i dalje nismo spremni da sebe vidimo kao deo tih evropskih procesa.