Zabrinute komšije

Živeću i umreću u Siriji, glasio je odgovor predsednika Bašara al Asada na nepristojnu ponudu njegovih inostranih protivnika da se povuče sa vlasti i da ode u egzil. Dok Asad stvarno ne strada, ginuće na desetine njegovih sunarodnika svakodnevno, od kojih su najbrojniji civili. Gine se od akcija režimske avijacije i artiljerije, ali isto tako i od terorističkih, bombaških napada za koje niko ne preuzima odgovornost, ali sve ukazuje na ekstremiste bliske Al kaidi.

Posle zaoštravanja stanja na granici sa Turskom, najnovija eskalacija se zbiva na liniji razgraničenja sa Izraelom, odnosno na Golanskoj visoravni koju je Izrael okupirao u junskom ratu 1967. Tokom vikenda su sa sirijske teritorije ispaljene minobacačke granate na izraelsku vojnu postaju, na šta su izraelske trupe, prvi put od davnog rata, ispalile rakete na Siriju. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu je upozorio da neće dopustiti povrede granice, pa su odmah izraelski tenkovi otvorili vatru na sirijske položaje, prvi put posle onog davnog rata. Nejasno je o čijim se trupama radilo: vladinim ili pobunjeničkim. Za Izrael to i nije bitno, jer se tamo dobro zna da neće moći da računa na prijateljstvo sa pobunjenicima od kojih su mnogi pod uticajem radikalnih islamista.

Možda više od sirijskih granata Izrael strepi od sve češćih raketnih napada Hamasa sa pojasa Gaze na izraelsku teritoriju. Ministar odbrane Ehud Barak u utorak je obećao vraćanje mira na južnu granicu, čemu su poslužili i izraelski avionski napadi na Hamasove snage. Tel Aviv je pozvao generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna da zaustavi raketiranje, pre nego što Izrael preduzme odgovarajuće korake protiv Hamasa. Zna se da tu organizaciju podržava Iran, a dugo je važila i za saveznika Asadovog režima. Te dve zemlje su Hamas snabdele velikim brojem raketa, od kojih mnoge imaju i veći domet i mogle bi da ugroze izraelske gradove.

Građansko-versko-plemenski rat koji je počeo kao mirni protest protiv autoritarnog režima traje već od marta 2011. Do sada je prema neproverljivim podacima poginulo oko 40.000, a preko 310.000 ljudi je pobeglo u Jordan, Liban, Irak i Tursku. Upravo oko turskih granica ustanici imaju jake baze i tu sve češće dolazi do borbenih aktivnosti tokom kojih na tursku teritoriju padaju granate i rakete ispaljene iz Sirije. Asadova avijacija, napadajući položaje pobunjenika, često pogađa i civilne i vojne objekte na turskoj strani, pri čemu je već poginulo više lica. Turska je uzvraćala vatru i aktivirala svoju avijaciju. Ankara je istovremeno zatražila zaštitu NATO. Na to je generalni sekretar Alijanse, Anders Fog Rasmusen, rekao da će NATO braniti svoju članicu. Već se spekuliše da bi se duž južne granice mogao razmestiti protivraketni sistem patriot, kako bi se zaustavilo prelivanje sukoba iz Sirije.

A u sirijskoj tragediji kao da se najavljuje preokret, jer su razne opozicione grupe prošlog vikenda uspele da se dogovore oko stvaranja široke koalicije svekolike opozicije. Na sastanku u Dohi, prestonici Katara, oformljena je Sirijska nacionalna koalicija revolucionarnih snaga, koja treba da objedini opoziciju u zemlji i inostranstvu, kao i da koordinira akcije raznih borbenih grupa. Da li će sve te namere i zaživeti drugo je pitanje, jer svi dosadašnji pokušaji objedinjavanja Asadovih protivnika nisu uspeli. I formiranje ove koalicije je daleko od stvaranja prave prelazne vlade, koja bi trebalo da preuzme vlast od sadašnjeg režima i zemlju izvuče iz haosa. Ustanici i opozicionari su toliko razjedinjeni da to samo koristi Asadu. To i različiti stavovi inostranstva o načinima rešavanja krize samo produžavaju agoniju sirijskog naroda.