Arhiva

Ahtisari i druge sitnice

Dragana Pejović | 20. septembar 2023 | 01:00
Ahtisari i druge sitnice

Nije istina da su se zahtevi Brisela u pogledu uklanjanja srpskih institucija na KiM sveli na ukidanje jednog suda, kako ih olako interpretira Tomislav Nikolić. Pre svega, insistira se i na uklanjanju paralelnih bezbednosnih struktura, što bi značilo zatvaranje nekolikih ispostava MUP-a Republike Srbije. I još štošta treba da nestane iz severnog dela i iz enklava. Ali moglo bi nešto da znači to što se ova, po mnogima ključna tačka razilaženja Beograda i Prištine, čini tako jednostavnom predsedniku Srbije. Takvim tumačenjem poziva stranih diplomata da Srbija ukloni svoje strukture na KiM, Tomislav Nikolić bi valjda želeo da poruči da će se s Prištinom lako dogovoriti. A Srbe na Kosovu baš to i plaši.

dokumenti Oni mogućnost da im se izdaju lična dokumenta Srbije, a ispostave MUP-a ne rade mnogo više od toga, doživljavaju kao pravo na slobodu kretanja. Mogućnost da po zakonima Srbije biraju lokalne institucije, za njih je pitanje prava na izbor. Na kraju, da uče po srpskom programu i leče se u ustanovama zdravstva i na račun fonda kome su uplaćivali osiguranje, pitanje je prava na obrazovanje i na zdravstvenu zaštitu. Sva ta prava garantuje im Ustav Srbije, jedini koji priznaju.

Za Marka Jakšića (DSS), lidera Srba sa severa, paralelne su jedino institucije Prištine, a nova vlada čini grešku nastavljajući pregovore tamo gde ih je započela prethodna - u Briselu, a ne u Savetu bezbednosti UN. Pobedi Tomislava Nikolića su se, kaže, veselili do zore. A grdno su pogrešili. Bilo kakav dogovor o autonomiji Jakšiću se ne čini mogućim. Ukidanjem lokalnih institucija, nastao bi egzodus. LJudi bi protestovali, borili se, a onda verovatno napustili ovaj prostor. Jer, mi se ovde ne borimo za tanjir pasulja, nego za slobodu, kaže Jakšić. Veliki broj ljudi ostao bi bez posla, a druge institucije bi za nas bile nepovoljne. Kao što bi bilo kakva autonomija, bila autonomija u okviru nezavisnog Kosova. Bila bi to izdaja od matične države. Danas i Srbi iz centralnog dela gledaju na sever kao na simbol slobode, a život im je sve teži. Broj đaka u školama u enklavama se smanjuje, jer su njihovi roditelji prinuđeni da se sele.

U realnosti, oni koji se nisu odselili iz centralnog Kosova, međutim, svakodnevno su iz nužde upućeni na prištinsku upravu. Sud u Kosovskoj Mitrovici je po strukturi viši i pred njim se odvijaju procesi, a njegova odeljenja u srpskim sredinama imaju ingerencije tek da overavaju dokumenta. No, čak i stanovnici severa, da ne govorimo južno od Ibra, prinuđeni su da se ponekad obrate sudu u Prištini, pa potom u Mitrovici povrđuju odluku prištinskog suda. Zbog ostavinskih rasprava i drugog ostvarivanja prava na imovinu, Srbi odlaze u Prištinu, jer su tako sigurniji da im imovina neće biti nevidljiva kroz papire. Šefica Administrativnog tima kancelarije kosovske vlasti za sever Adrijana Hodžić nedavno je saopštila da više od 50 odsto zahteva za izdavanje dokumenata toj kancelariji dolazi od Srba sa severa.

SARADNJA
Prema Ranđelu Nojkiću (SPO), predstavniku Srba iz centralnog Kosova, svojevrsna autonomija bi bila od koristi za život na KiM, ukoliko održava i prava Srba u centralnom delu. Zajedničkim učešćem na izborima Srbi bi imali više koristi nego bojkotom. Ali ukidanje institucija koje su servis građana nije predviđeno ni Ahtisarijevim planom. Kosovski sistem ne bi bio u stanju da adekvatno obezbedi obrazovanje i zdravstvo. Banke i pošte morale bi da ostanu, jer slične institucije ne bi bile u stanju da preuzmu njihove usluge. Problem valute - evra ili dinara - u tom slučaju bi pokrenuo niz izmena fiskalnih zakona ili bi podrazumevao potpisivanje sporazuma sa Srbijom, kaže Nojkić, inače direktor Pošte Srbije za KiM. Prištinske vlasti u slučajevima da proveravaju osobu ili automobil sa srpskim dokumentima, obraćaju se ispostavama MUP Srbije ovde. Tek što je to izgovorio, vozeći se kroz sever Kosova, Nojkić broji oko sebe šest automobila bez ikakvih tablica. Dogovor je moguć. I izvodljiv je, ali mora da podrazumeva visok stepen transparentnosti. Javnost u radu moguća je i po zakonima Kosova. Pošta, recimo, funkcioniše tako što odemo na carinu, oni nam izdaju dokumenta i carinske deklaracije, a kad se dese incidenti pozovemo se na više instance, kaže Nojkić.

Dok za Prištinu Ahtisarijev plan više ne važi, Beogradu su čini prihvatljivijim nego ikada. I sva je prilika da bi bio najbolji rezultat dogovora, koji je Beograd u ovom trenutku kadar da postigne. Jer, predviđa predsednike opština iz srpskih zajednica u sredinama sa srpskom većinom, školstvo, zdravstvo i visoko obrazovanje autonomnim, ali pod nadzorom Prištine i konačno, ukidanje bezbednosnih struktura, sudova i organa koji se biraju po zakonima Srbije, na kojima insistiraju i međunarodni posrednici u pregovorima. Korak dalje od ovog plana bila bi autonomija školstva i zdravstva koju bi umesto Prištine nadgledao međunarodni civilni predstavnik (u Ahtisarijevom planu ICR), poput visokog predstavnika u BiH, i koliko god je moguće veće ubiranje poreza unutar srpskih zajednica.

RECIPROCITET
Dejan Pavićević, novi šef pregovaračkog tima Srbije, nije bio dostupan za NIN da objasni plan za pregovore o srpskim institucijama. Prethodni tim navodno se opirao ukidanju suda, a predlagao samoupravu po modelu Južnog Tirola u Italiji, Kurdistana u Iraku, autonomiju koja bi obezbedila opstanak Srba i njihovu punu zaštitu južno i severno od Ibra.

Autonomija Južnog Tirola podrazumeva nezavisno zdravstvo i obrazovanje, upravo ono što ni na KiM još nije problematizovano, ali na toj teritoriji važe zakoni Italije i poreska nezavisnost je delimična. Enklave već posluju po tome modelu poreske autonomije. Firme u centralnom Kosovu plaćaju deo poreza lokalnoj samoupravi, a deo Prištini. Dok neka, čak i javna preduzeća na severu, ne plaćaju porez nikome. Stoga nisu bez osnova sumnje kako dobar deo razloga za odugovlačenje da se dogovor postigne leži u nevidljivosti robe u platnom sistemu Srbije. Dok Srbi odlaze u prištinske sudove i administraciju, Albanci neretko dolaze u Gračanicu i Mitrovicu na lečenje. Neki od njih, uglavnom penzioneri, još su osiguranici RFZO Srbije, a drugi usluge plaćaju u evrima, kosovskoj valuti.

Pokazujući doslednost namere da se Ahtisari doslovno shvati, na prvom mestu Nemačka, a onda i druge članice EU sve češće lansiraju zahteve da se sa severa KiM uklone bezbednosne strukture. Pod tim misle na kancelarije MUP-a Srbije koje izdaju lična dokumenta u srpskim sredinama. Tako se razgovorima o institucijama na severu između Beograda i Prištine zacrtava polazna tačka, minimum prethodnih radnji koje bi Srbija morala da ispuni i koje, zapravo, neće biti predmet diskusije. Oliver Ivanović, bivši državni sekretar u Ministarstvu za KiM, smatra takve zahteve nekorektnim. Jer ako tražite ukidanje bezbednosnih struktura, onda organizujte bezbednost Srba. Kulturna autonomija koju Ahtisari predviđa nejasno je definisana, što znači da je podložna promenama. Sever mora da se definiše i u pravnom smislu i da ima svoje organe - sud, opštinu, poresku upravu. Potom, što god da bude sa severom, ne smeju da se umanje postojeća prava centralnog dela. Ivanović kaže da bi opštine trebalo zadržati tako što bi se u njima, kao do 2000. godine, organizovali zajednički izbori.

Srbi na KiM imaju garantovanih 10 mesta u skupštini i učestvuju u vladi Hašima Tačija. Bilo da predlažu autonomiju ili joj se protive, predstavnici Srba sa severa i južno od Ibra slažu se da ih Beograd ne pita za politiku prema KiM. Tako ispada da već danas Srbi na Kosovu više učestvuju u kreiranju politike Hašima Tačija nego Ivice Dačića. A za Tačija autonomija severa više nije tema. Kaže da je umoran od predloga Beograda i da mu oni više nisu zabavni. Za Dačića razgraničenje više nije tema. Ne kaže, ali zna se da od toga nema ništa. Uostalom, to potvrđuje i lakoća kojom Tomislav Nikolić ukida jedini sud srpske zajednice na KiM. Na tom kratkom putu od razgraničenja do nijednog suda, najviše bi, kako reče Tači, mogla da strada srpska zajednica na Kosovu.