Holistički pristup

Profesor dr Biljana Obrenović- Kirćanski rođena je u Čačku. Medicinski fakultet u Beogradu završila je 1978. godine, magistrirala sedam godina kasnije, a doktorirala 1995. godine. Pored Beograda, usavršavala se u najvećim centrima bivše Jugoslavije: Zagrebu, Dubrovniku, LJubljani i u inostranstvu kao stipendista “Britiš kaunsila” i našeg Ministarstva za nauku. Kao član evropskog udruženja kardiologa i evropskog udruženja za ehokardiografiju bila je učesnik brojnih seminara i kongresa. Posle završenih studija zaposlila se ne tadašnjoj Internoj B klinici u Beogradu. U to vreme želela je da radi baš u toj ustanovi koja je važila za jednu od najboljih u tadašnjoj Jugoslaviji. Posebno elitna bila je baš u domenu kardiologije. Danas je zaposlena u Institutu za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije, Klinike za kardiologiju, kao klinički kardiolog i ehokardiografista.

Od 1988. godine predavač je u školi ultrazvuka u Kragujevcu, a od pre dve godine i u okviru udruženja “Jueho” u Beogradu. Vanredni je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Drži nastavu specijalizantima, supspecijalizantima i magistrantima na kardiologiji i na drugim supspecijalističkim granama u okviru pulmologije, arelgologije, opšte medicine, urgentne medicine, vaskularne hirurgije sa angiologijom i ultrazvuka. Rad sa studentima smatra izuzetno važnim delom svog posla jer je podstiče na stalno čitanje i učenje što čoveka u velikoj meri održava mladim, kako kaže. Rukovodilac je stručnog seminara Klinike za kardiologiju, bila je saradnik u projektu Farmaceutskog fakulteta “Prostaglandini u nestabilnoj “angina pectoris”, a od 1998. god. nosilac je projekta Ministarstva za nauku pod nazivom “Udaljeni rezultati praćenja bolesnika sa veštačkim srčanim valvulama i aortokoronarnim bajpasom”.

Pored redovnog kliničkog rada, ehokardiografiju je počela da uči dok je ova dijagnostička metoda bila još u povoju, a danas je, kako kaže prof. Obrenović, nezamenjiva procedura u ispitivanju kardioloških bolesnika i skoro rutinska metoda kao i klinički pregled. Međutim, prema njenim rečima, to je i metoda koja krije dosta rizika jer zahteva ne samo dobru opremu već i dobru obučenost onoga koji radi, zato što je mogućnost greške prilično velika. Pored ehokardiografije prof. Obrenović radi i ostale kardiološke procedure što je čini kliničkim kardiologom. To je deo kardiologije koji podrazumeva kompilaciju svih urađenih ispitivanja kod bolesnika, sintezu sprovedenih dijagnostičkih procedura, kao i dalje kliničko lečenje.

Nasuprot trendu u razvijenim zemljama u kojima je, zahvaljujući boljoj prevenciji, lečenju faktora rizika i ranog prepoznavanja bolesti, učestalost oboljenja od koronarne bolesti u padu, kod nas je u porastu. O usponu obolevanja od kardioloških bolesti najbolje svedoči broj pregledanih bolesnika u prijemnim ambulantama Urgentnog centra gde sedamdeset do osamdeset odsto ljudi koji dođu na pregled, dođu zbog kardioloških problema. “To je tako jer ne shvatamo ozbiljno oboljenja za koja znamo da se uspešno mogu lečiti baš zato što su sa blagim simptomima ili čak bez simptoma kao što je hipertenzija (osim u teškim oblicima) koja se smatra masovnom nezaraznom bolešću od koje boluje 20 do 30 odsto radno aktivnog stanovništva, znači ljudi u najvećem naponu snage”. Dr Obrenović podseća da su se prošle godine promenili, odnosno da su postroženi kriterijumi u lečenju hipertenzije. Između ostalog, pored kriterijuma za normalan krvni pritisak, definisana je nova kategorija takozvanog optimalnog pritiska koji ne sme da bude preko 120 sa 80. Ustanovljene su i grupe lekova koji se preporučuju u u lečenju hipertenzije, a samo lečenje mora biti prilagođeno svakoj osobi individualno. “Lečeći hipertenziju ne sme da se pogoršava eventualno postojeće pridruženo oboljenje jer se zna da neki lekovi kojima se leči hipertenzija mogu da pogoršaju na primer neka plućna oboljenja. Ili, ako osoba ima koronarnu bolest onda se bira lek koji deluje i na jedno i na drugo. Danas se u proizvodnji lekova teži ka obliku leka koji će pacijenti uzimati samo jednom dnevno i koji će ih štititi 24 sata, da ne bi u toku dana zbog brojnih obaveza zaboravili da uzmu propisane doze”, kaže prof. Obrenović. Ona takođe podseća na pogrešno uverenje koje je prisutno baš kod hipertoničara koji, kada im je pritisak visok to pripisuju tome što su zaboravili da uzmu lek. Ovakvo razmišljanje je pogrešno a može da bude i opasno, jer lek koji je ujutru uzet mora da deluje do narednog jutra.

S obzirom na to da je sve više mladih ljudi koji obolevaju od koronarne bolesti, prof. Obrenović preporučuje zdravim osobama da posle četrdesete godine života jednom godišnje pored kliničkog pregleda urade i laboratorijske analize. Jer, neke poremećaje kao što je povišen holesterol ili trigliceridi, znači masnoće u krvi, ne moramo da osetimo. Takođe, ne osećamo ni blage promene u nivou šećera u krvi, a zamaranje ili osećanje nelagodnosti možemo pripisati umoru umesto pravom uzroku. Bez ovakvog odnosa prema preventivi bolest je sve češće neizbežna. Lečenje je uvek teže, a izlečenje neizvesno.