Neustavno prisluškivanje

Ustav garantuje tajnost komunikacije od koje može da se odstupi iz dva razloga i po jednom osnovu. Razlozi su vođenje krivičnog postupka i zaštita državne bezbednosti, a osnov može biti jedino odluka suda. U našoj praksi, međutim, zadržani podaci su počeli da se odvajaju od klasičnog prisluškivanja, iako podaci o tome s kim su se, kad, koliko vodili razgovori ili kome su se i kada slale poruke mogu da budu indikativniji od klasičnog prisluškivanja. Takva praksa počela je da se instalira u neke zakonske odredbe iako nije u skladu sa Ustavom. I zato se može reći da službe nisu radile nezakonito, ali jesu u suprotnosti sa Ustavom, objašnjava Šabić.

Mislite na Zakon o elektronskim komunikacijama?

I na Zakon o VOA i VBA i na Zakon o krivičnom postupku koji ovlašćuje tužioca da izda nalog, iako tužilac nije sud. U toj grupi su i zakoni o policiji i BIA. Zaštitnik prava građana i ja tražili smo ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama i Ustavni sud je osporio odredbe tog zakona, kojima se omogućava prisluškivanje i bez naloga suda. Ustavni sud uvažio je i poznati stav Evropskog suda za ljudska prava, koji je ranije doneo sličnu presudu.

Koji bi najniži činovnik mogao da donese odluku o prisluškivanju?

Na to je teško odgovoriti. Zato ponavljam da je najvažnije da se izgradi sistem u kome takve situacije neće biti moguće. Sistem u kome će biti nemoguć ovako veliki broj pristupa informacijama, koji, siguran sam, ne mogu da se opravdaju navedenim ustavnim razlozima.

Da li je ovaj način praćenja u suprotnosti i sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti?

U suprotnosti je sa tim zakonom i po njemu je reč o nelegitimnoj obradi, ali je veći problem u tome što je to u suprotnosti sa Ustavom.

Da li smo svi pod rizikom da budemo prisluškivani bez osnova?

Sa stanovišta zakona da, ali sa stanovišta prakse ne bi trebalo da bude tako. Dobio sam uveravanje od direktora bezbednosnih agencija da nema razloga za takvu bojazan i da će povući sva ovlašćenja. Ali poenta je da treba da gradimo sistem i mehanizme kontrole sa kojima je prisluškivanje moguće isključivo onda i onako kako stoji u Ustavu. Svi operateri zajedno imaju 4.500 zvaničnih zahteva, ali je indikativno da kod njih nije naveden osnov za prisluškivanje! Dakle, stvari zasad funkcionišu u skladu sa autoritetom vlasti, a ne u skladu sa zakonom i Ustavom.