Datum je srce Srbije

Jedno jasno ohrabrenje, jedno ohrabrujuće upozorenje, jednu naznaku izvrdavanja u sopstvenim redovima ali i nekoliko pretnji dobio je premijer Srbije Ivica Dačić neposredno pre nego što je u utorak krenuo u Brisel da treći put za dva meseca, pod budnim okom evropske predstavnice Ketrin Ešton, razgovara sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.

Ohrabrenje je stiglo od Jelka Kacina, obično vrlo strogog izvestioca Evropskog parlamenta koji je ocenio da je, zahvaljujući napretku u evrointegracijama, datum otpočinjanja pregovora o pridruživanju Uniji Srbiji nadohvat ruke. U skladu sa nezvaničnim tvrdnjama o briselskom uverenju da bi, posle oslobađajućih presuda Ramušu Haradinaju i hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, Beogradu trebalo poslati neki pozitivan signal, Kacin je u nacrtu rezolucije o Srbiji izneo brojne pohvale na račun napora Dačićeve vlade (uz posebno isticanje zalaganja njenog prvog potpredsednika, Aleksandra Vučića). I, što je najvažnije, pozvao je Evropski savet da što pre odredi datum početka pregovora o članstvu. Naravno, pod uslovom da vlasti ispune ključne kriterijume i nastave reforme.

Ohrabrujuće upozorenje uputio je Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji, ocenivši da je ovonedeljni razgovor Dačića i Tačija od ključnog značaja, jer će od njegovih rezultata zavisiti odluka Evropskog saveta o određivanju datuma početka pregovora. Dežer je rekao i da obe pregovaračke strane veoma dobro znaju šta se od njih očekuje kao i da žele da nastave svoj evropski put - iz čega bi se moglo zaključiti da je, tokom priprema susreta Dačića i Tačija, ustanovljena njihova spremnost da se postigne dogovor o čijoj sadržini još nema naznaka poznatih široj javnosti. NJegov mali deo mogao bi predstavljati rezultat dijaloga radnih grupa Beograda i Prištine, održanog takođe u Briselu, gde je, prema rečima šefa srpskog tima Dejana Pavićevića, u ponedeljak postignut dogovor o carinskoj proceduri. Želja srpske strane da se prihod od carina uplaćuje direktno srpskim opštinama na severu Kosova, međutim, u pripremnom dijalogu nije ispunjena.

OTPORI
Učinilo se, u momentu, da u srpskom državnom vrhu ima i onih koji bi nekako da izvrdaju iz teškog posla koji Srbiji predstoji. Na to je ukazala odluka Tomislava Nikolića, predsednika Srbije, da odustane od planiranog učešća na samitu šefova zemalja regiona, među kojima je i predsednica Kosova Atifete Jahjaga, u utorak u Budvi. Susret predsednika Srbije sa najvišim predstavnicima kosovskih Albanaca deo je očekivanja zapadnih kontrolora procesa uspostavljanja saradnje u regionu, koji žele da budu sigurni u jedinstvo države o tom pitanju, ali je Nikolić, prema diplomatskim izvorima, već jednom izbegao da tu knedlu proguta: pre dva meseca u NJujorku, na marginama zasedanja Generalne skupštine UN, nije se suočio sa Jahjagom i Tačijem, iako je bilo pokušaja da se to istorijsko rukovanje organizuje. Sumnje da je došlo do raskola u državnom vrhu, ipak, pokušao je da otkloni Marko Đurić, savetnik predsednika za međunarodne odnose, rekavši da država vodi konzistentnu politiku te da razgovor Dačića i Tačija nije u suprotnosti sa Nikolićevom odlukom da se ne pojavi na samitu u Budvi.

Ono što bi za Dačićevu misiju moglo biti neprijatnije od Nikolićevog neodlaska u Budvu zbog negativne atmosfere posle oslobađanja Haradinaja (za potrebe uspostavljanja veze sa raspoloženjem domaće javnosti korisnog) jeste preteća atmosfera na terenu. Građani severa Kosova započeli su potencijalno zapaljiv protest zbog neslaganja sa namerom da od 10. decembra zaživi sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, koji doživljavaju kao uspostavljanje granice između Srbije i Kosova. Političku vajdicu iz straha kosovskih Srba pokušao je da izvuče pokret Dveri, koji je u ponedeljak poručio vladi da ili obustavi izdaju Kosova i Metohije ili da se ide na vanredne izbore. Podsećajući na poziv SPC da se stave van snage sve odluke prethodne vlade donete na štetu državnih interesa dverjani su najavili i proteste u saradnji sa drugim patriotskim strankama, javnim ličnostima i patriotskim organizacijama, dok je iz DSS-a stigla najava mirnog građanskog otpora koji bi trebalo da pokaže da najavljeno uspostavljanje integrisane uprave administrativnim prelazima nije završen posao.


BUDUĆNOST
Sve je to premijer Dačić znao ili bar mogao da pretpostavi odlučivši da, i posle spornih odluka Haškog tribunala, krene u Brisel da spasi što se spasti može, pa čak i izrazi spremnost da ne odstupi ukoliko na Tačijevo mesto dođe Haradinaj. I nije bio sam u donošenju odluke: uz osudu oslobađajuće presude Haradinaju, lider najjače stranke u vladi Aleksandar Vučić rekao je da, uprkos tom šamaru pravdi i Srbiji, nema sumnje da je nastavak puta ka EU u interesu građana Srbije. Moramo misliti o budućnosti, jer nećemo da za pet, deset godina, naša deca budu najgladnija u regionu. Da, naš put jeste ka EU, regionalnoj stabilnosti, ekonomskom prosperitetu, rekao je Vučić.

U trenutku kad ovaj broj NIN-a odlazi u štampu, Dačić i Tači još nisu bili završili radnu večeru, ali je već postojala prognoza sledeće etape srpskog evropskog puta: ukoliko večera prođe bez ozbiljnih zastoja u gutanju serviranih teških zalogaja, Evropski savet bi naredne sedmice mogao da preporuči nastavak približavanja Srbije Uniji, da bi, u martu, bila donesena (naravno, uslovna) odluka o početku pregovora o članstvu - najverovatnije u junu.

Time bi bili stvoreni uslovi za scenario o kome je jedan član vlade govorio NIN-u da Aleksandar Vučić, osokoljen podacima o rastu popularnosti svoje stranke, odmah posle martovske odluke EU, zaključi da je došao idealan trenutak za izazivanje prevremenih izbora, a time i oslobađanje od neprijatne koalicione sitneži i dodatno jačanje naprednjačke moći. Bez obzira na finalni ishod, do tada bi bilo moguće rastezati (gladnom narodu lekovito a Vučiću isplativo) institucionalno mrcvarenje Miroslava Miškovića ali i aranžirati još neko veliko hapšenje. Bilo bi i dovoljno vremena za upodobljavanje Demokratske stranke ulozi koja Vučiću najviše odgovara (potencijalni slab koalicioni partner ili isto tako slaba opozicija). A naročito bi, za Vučića, moglo biti zgodno da se potencijalni izbori završe pre mogućeg izlaska na slobodu Vojislava Šešelja, kome bi presuda trebalo da bude donesena u julu.

Oni kojima se od tog scenarija diže kosa na glavi trebalo bi da stvar posmatraju iz pozitivnog ugla: nužan uslov za uspeh čitave akcije je da se do proleća ne desi neki teži ekonomski i socijalni slom. A upravo to je ono od čega ozbiljno strahuju građani Srbije.