Kanal do Soluna Tomin i moj san

Milana Bačevića, ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, osim rodbinskih veza (njegova kćerka Milena udata je za Nikolićevog mlađeg sina Branislava), vezuje još nešto - zajednički dvadesetogodišnji san o kanalu Dunav Morava Vardar. Ideju profesora Nikole Stamenkovića iz 1904, neostvaren san generacija Srba, Bačević zagovara već godinama, tvrdeći da mu se danas konačno ukazala prilika da to ostvari. Toma i ja već 20 godina pričamo o tome i čekamo šansu da realizujemo ovaj projekat. To je Tomin i moj san, tvrdi Bačević u razgovoru za NIN, napominjući da je duboko uveren da je nemoguće osmisliti značajniji projekat u Srbiji od tog. Taj kanal skratio bi put od Zapadne Evrope do Soluna za 1.260 kilometara ili tri dana u odnosu na putni i železnički saobraćaj. Na vodnom koridoru kroz Srbiju moguće je sagraditi 5-6 hidroelektrana ukupne snage 350 i 400 megavata, što je polovina Đerdapa. Time bi se navodnjavalo, ali i odvodnjavalo 80.000 hektara zemlje. Projekat bi obuhvatio područje Tise, Tamiša, Save, Dunava i Morave, površinu od oko 10.000 kvadratnih kilometara, kolika je i površina Kosova i Metohije.

Kako ćete, s kim i kojim novcem to ostvariti?

O tome već nekoliko meseci razgovaramo sa investitorima. Ministarstvo je odlučilo da krene u izradu prostornog plana za ovaj projekat i završićemo ga do polovine 2013. Prostorni plan će danom usvajanja već imati kritičnu masu obezbeđenog novca za početak radova. Zainteresovani su osim Makedonije i Grčke i drugi investitori, poput Nemaca i Rusa. Ali najdalje su odmakli razgovori sa Kinom, od koje smo dobili pismo o namerama za ovaj projekat. Vrlo brzo će delegacija Srbije ići u Kinu, kao gost njihove vlade. Kinezi imaju veliko iskustvo sa ovakvim projektima, već su ih ranije radili i, što je najvažnije, imaju višak sredstava koji mogu da plasiraju ovde.

Koliko bi koštao projekat i kako bi se finansirao, iz kredita, putem koncesija?

Koncesija je najverovatniji način jer mi nemamo novca. Po procenama iz 1973. ceo projekat vredan je 15-17 milijardi dolara, a u Srbiji samo sprovođenje hidrograđevinskih, bez drugih infrastrukturnih radova, moglo bi da košta između pet i sedam milijardi. Verujem da bismo na ovom poslu u prvom naletu mogli da zaposlimo oko 200.000, a u narednim godinama i preko milion ljudi.

To zvuči nerealno i megalomanski jer Srbija za deset godina nije završila ni Koridor 10.

Srbija je poslednjih 10 godina imala vlade koje nisu bile sposobne da odgovore ni političkom ni ekonomskom trenutku. Ja ću ovo da izguram. Imam podršku predsednika, Vlade i prijatelja sa Istoka. Projekat će trajati između 7 i 10 godina, i neće biti završen za mandata ove vlade, ali sigurno će biti započet.

Hoće li u decembru početi radovi na Južnom toku?

Da, Rusija će 7. a Srbija 20. decembra početi sprovođenje tog projekta. Srbija spada u grupu privilegovanih država koje u njemu učestvuju i očekujem da bude proglašen projektom od nacionalnog značaja. Za nepunih 100 dana uradili smo nacrt trase, a rok za puštanje gasovoda je kraj 2015.

Da li će početku radova prisustvovati i Vladimir Putin?

Još nemamo takvu potvrdu, iako je on izrazio želju da dođe.

Izgradnja Južnog toka kroz Srbiju koštaće dve milijarde evra. Koliko treba da obezbedi Srbija i kako?

Srbija treba da obezbedi oko 900 miliona dolara. Za to je nadležan Srbijagas, odnosno ćerka-firma, Saut strim, sa sedištem u Švajcarskoj. Država će obezbediti bankarske garancije. Još nije precizirano učešće Srbije za 2013. ali se operiše sa iznosom od 75 ili 150 miliona evra.

Može li Srbijagas da obezbedi taj novac s obzirom na dubiozu u kojoj je i hoće li projekat zbog toga biti ugrožen?

Projekat neće biti ugrožen bez obzira na finansijsku situaciju Srbijagasa. Vlada će, ako bude potrebno, preuzeti te obaveze na sebe.

Kritičari Energetskog sporazuma kažu da smo sklopili jedan od najnepovoljnijih ugovora, jer ruska strana u Južnom toku ima 51 odsto. Jesmo li mogli da prođemo bolje? Bugari, na primer, imaju 50 odsto?

Možda smo mogli da prođemo i mnogo gore s obzirom na situaciju do koje smo došli uoči privatizacije NIS-a. A nju ovde ne prihvataju zagovornici Nabuka.

Pa nije je prihvatao ni Dinkić, a sada je vaš koalicioni partner.

On danas nema ništa protiv toga i sazrelo je mišljenje koje je i on prihvatio da je to ozbiljan projekat i da Srbiji obezbeđuje status povlašćene države. Ako nekom smeta što je veći profit Gasproma, pa i veći je ulog ruske strane u novu rafineriju, otvaranje novih benzinskih stanica itd. Ja u tome ne vidim ništa loše.

Šta će Južni tok doneti Srbiji?

Samo od tranzitnih taksi Srbija će imati 500-600 miliona evra godišnje. Kroz cevovode će se kroz našu zemlju distribuirati oko 40 milijardi kubnih metara gasa, što znači da ćemo imati 7-8 puta veće rezerve gasa nego što nam je potrebno. To stvara mogućnost da sagradimo 4-5 velikih gasnih elektrana i da imamo veliki višak u proizvodnji struje.

Zašto NIS za korišćenje domaće nafte plaća tri odsto, iako je rudna renta podignuta na sedam odsto. Godišnje po tom osnovu gubimo oko 30 miliona evra. Zašto ne podignete rudnu rentu i za NIS?

Tačno je da za rudnu rentu NIS plaća tri, a drugi do sedam odsto. To je dogovoreno još Energetskim sporazumom, koji važi do 2035. Ova vlada možda može da pokuša da promeni rudnu rentu, ali to ne bi bilo dobro za naše odnose sa Rusijom. Uz to, pokazali bismo time neozbiljnost i nepoštovanje međudržavnog sporazuma.

Ali bi bilo dobro za budžet Srbije, jer imamo neuobičajeno nisku rudnu rentu. Kolika je ona u Rusiji?

U Rusiji je 20 odsto i slažem se da je ona kod nas veoma niska. Ali gledajte i drugu stranu medalje. Po istom tom Energetskom sporazumu mi imamo obavezu da uvezemo godišnje 5-7 milijardi kubnih metara gasa. Ako država ne uveze rezervisane količine trebalo bi da plati velike penale, daleko veće od rudne rente. Mi nikada nismo uvezli rezervisane količine, ali penale nismo plaćali. Dakle, ima tu puno dobiti i za Srbiju.

Dokle se stiglo sa ruskim kreditom za budžet od milijardu dolara?

Prilikom posete Dmitrija Rogozina, potpredsednika Vlade Ruske Federacije, zvanično je potvrđeno da je kredit odobren, a još nisu dogovoreni detalji oko visine kamate. Očekujemo 300 miliona dolara već do kraja godine, a 700 miliona u 2013. u tri tranše. Formirali smo Radnu grupu na čelu sa Mlađanom Dinkićem, koja bi trebalo u najkraćem roku da ode u Rusiju i dogovori kamatu za ceo iznos. Naš zahtev je da ona bude ispod šest odsto.

Šest odsto je mnogo skupo za međudržavni kredit, gde je kamata obično 3-4 odsto.

To nije tačno. Kipar je tražio ruski kredit i ponuđena im je kamata od 12 odsto. Dakle, šest odsto je za nas prihvatljivo, a možda bismo u slučaju nužde morali da pristanemo i na više od šest.

Od Rusa nova vlada, čini se, očekuje pomoć i za Železaru Smederevo. Ima li šanse da pregovori sa ruskom firmom Uralvagonzavod uspeju?

Ima velikih izgleda da se to uspešno završi. Mi smo partnera pronašli i dobili obećanja da ćemo u najskorije vreme to dovesti do kraja. Tender je u toku i ostalo je da se to samo još formalno-pravno završi, da se dogovore detalji. Očekujem da će Železara nastaviti da radi jer ruske kompanije imaju rudnike, sirovine, u Smederevu je instalirana ruska oprema i Rusi tvrde da sa istom tom opremom mogu da proizvedu 12 do 15 odsto više čelika nego Ju-Es stil, jer su bolji poznavaoci te tehnologije.

Mnogi veruju da nas to snažno okretanje ka Rusiji, a vi važite za ključnog čoveka u ovoj vladi za to, može sasvim odvratiti od puta ka EU. Jesmo li pred izborom Rusija ili EU?

Nisam glavni čovek za to, niti imam snagu da mogu da okrenem državu prema Rusiji. Ali imam toliko ljubavi prema Rusiji, tom narodu, religiji i to pravo niko ne može da mi ospori. Isto tako ne želim da osporim uticaj Zapadne Evrope na ovaj region, ali ta Evropa mora da pokaže više poštovanja prema Srbiji.

Poštovanje ili ne, ali cifre govore da je mnogo više donacija i kredita stiglo iz EU nego od Rusije.

Tačno je da je bilo više donacija sa Zapada nego sa Istoka. Ali svi ti koji su nam davali donacije, u nama su videli zamorčiće i prosipali su nam ratne bombe ovde. Ako bismo mi njima fakturisali štetu, koja je procenjena na 110 milijardi dolara, onda bi se videlo da su njihove donacije minoran iznos u odnosu na tu štetu. Iz Rusije i Kine dobijamo bezuslovnu pomoć, a nikada nijedan projektil na nas nisu ispalili.

Jeste li vi za ulazak Srbije u EU?

Pa jesam, ali ne po svaku cenu. Ja bih da sačuvamo dostojanstvo, a ne da platimo skupu ulaznicu za nešto u čemu smo vekovima. Ako je nama ulaznica to da se danas odreknemo Kosova i Metohije, za dve godine Vojvodine, za pet godina Raške oblasti, da izgubimo slobodu, pravo na veru, onda mi takva Evropa ne treba.

A ako uslov bude samo Kosovo, kako nam je sada predočeno?

Ne, za mene to nije prihvatljivo. Ako nam je nešto oteto, to u jednom trenutku mora i da se vrati. Ako se nešto da, pokloni, onda se za vek vekova gubi pravo na vraćanje. Ruka Tomislava Nikolića to neće da potpiše. U to sam uveren.

Jugorosgas ostaje

Zašto je ostao posrednik u uvozu gasa - Jugorosgas? Ministarka energetike Zorana Mihajlović je pokušala da ga izbaci, ali je to zaustavio predsednik Tomislav Nikolić. Ima li tu nesuglasica u samoj SNS?

Velike svetske kompanije uvek rade preko ćerki-firmi, a Jugorosgas je ćerka firma Gasproma. I tako će ostati. A meni nije poznato da je ministarka energetike pokušala da istisne posrednika.

Kako nije, kada je javno to rekla i založila se da se građanima obezbedi jeftiniji gas?

Znate šta, mi možemo različito da mislimo i u okviru jedne porodice, a kamoli stranke, ali postoji generalna politika države, koju svi moraju da sprovode.

Kusturica da se bavi svojim poslom

Šta ste se na kraju dogovorili sa Emirom Kusturicom oko istraživanja nikla na Mokroj Gori?

Imam izuzetne simpatije za Kusturicu, ali rekao sam mu da ne treba se bavi niklom jer ne zna šta je to. On treba da se bavi onim što zna, a da pusti druge da rade svoj posao. Tražio je da mu se omogući istraživanje podzemnih voda na Mokroj Gori, na šta sam pristao, a istraživanje je isto i za nikl i za podzemne vode.

Stručna javnost ipak tvrdi da istraživanje nikla izaziva opasna zagađenja.

To nije tačno. Iz stručne javnosti samo dva čoveka po nagovoru i nalogu to govore. Istraživanje izaziva zagađenja samo ako se eksploatiše posebna vrsta nikla - sulfid. Srbija pak nema te sulfidne, već lateritne rude, koje traže visokosofisticiranu tehnologiju, koje ništa ne ispuštaju u vazduh i zemlju. Dakle, klasična je podvala određenih lobističkih grupa, kojima smeta takav projekat ili kompanija Srbija nikl, sa kojom je prethodna vlada potpisala ugovor o istraživanju. Ako mi se Srbija nikl obrati sa zahtevom za dodatna istraživanja, odobriću im. I svima drugima koji ispunjavaju uslove.

Da li je tačno da iza firme Srbija nikl stoje sestra Mila Đukanovića Ana Kolarević i njen partner?

Nisam nikada video tu ženu i ne znam da li ona stoji iza te firme. Srbija nikl je ćerka-firma jedne velike australijsko-engleske firme, kotirane na Londonskoj berzi, pa ne vidim zašto su oni prihvatljivi u 30 drugih zemalja, među kojima su i Grčka i Turska, a u Srbiji ne.