Rebeka

Majstor krimića Alfred Hičkok već 1940. godina snima Rebeku, svoj prvi holivudski film, sa mladim Lorensom Olivijem i DŽoanom Fonten u glavnim ulogama. Pitate se koja glumica je igrala Rebeku. Nijedna, jer se ona ni u romanu ni na filmu ne pojavljuje. Ona je taj duh u romanu o duhovima.

Interesovanje za temu Rebeke do danas ne jenjava. Pojavio se evo sada i na sceni Madlenijanuma kao mjuzikl. Kompozitor je naš mađarski Subotičanin Silvester Levaji (1945), a svetska premijera je održana 2006. godine u bečkom Rajmond teatru. Koliko je reč o dobrom potezu što se tiče prodaje ulaznica, govori i činjenica da ja, punih šezdeset godina u pozorišnom životu Beograda, ostadoh bez ulaznice za premijeru, jer, kako rekoše, moj profil ovog puta ne odgovara protokolu Madlenijanuma. A da ih kupim nisam mogao, jer su one za prodaju već uveliko bile rasprodate. Saznah za poslednju generalnu probu, tako da sam predstavu svojom upornošću i principom da se ne uvredim na svoju štetu, ipak uspeo da vidim u svoj već dobro poznatoj profesionalnoj čistoti reditelja Nebojše Bradića.

Karakteristično je da se Rebeka (1938) pojavila pred Drugi svetski rat sa svim večitim ljubavnim dogodovštinama, istina bolje pisana nego proza naše Mir-Jam. I da se Rebeka pojavljuje sada posle naše male buržoaske kontrarevolucije kao apologija (malo)građanštine, u trenutku kada nova klasa zavarava da je večna kao junaci Rebeke. Bez posebne namere predstava postaje neka vrsta samoironične samokritike.

Hebrejsko ime Rebeka po nekim etimolozima znači junica, a po drugim uzica i čvor, sve sami simboli bračne veze. Ime Isakove primerne starozavetne supruge Rebeke bilo je nimalo slučajno omiljeno u doba prevlasti puritanaca u Engleskoj i Americi u 16. i 17. veku.