Ribarenje duša

Iako je vest izazvala veliku pažnju, valja reći da se italijanski episkopat zalagao još pre 10 godina da se mreža svih mreža koristi po modelu Isusovog poziva apostolima da budu ribari ljudskih duša. I zaista, pre jedne decenije reč God se preko AltaVista-e mogla naći na 4.461.325 mesta, dok Gugl danas nudi 2.640.000.000 adresa.

Papa Benedikt XVI započeo je evangelizaciju na Fejsbuku, profilom Pope2You, gde prijatelji Svetog oca dele njegove misli i fotografije, pa nastavio sopstvenim kanalom na Jutjubu, uz poruku, nove tehnologije, novi odnosi, te apelom mladima da budu mudri i izbegnu onlajn zavisnost.

Tviter omogućava novu vrstu evangelizacije, rekao je nadbiskup Klaudio Marija Čeli, predsednik Saveta za komunikaciju Svete stolice, sasvim u skladu s papinom izjavom na rimskoj konferenciji Digitalni svedoci, gde je istakao značaj Božje reči na ulicama digitalnog kontinenta: Želimo bez straha da krenemo na pučinu digitalnoga mora, suočavajući se s otvorenom plovidbom s istim zanosom koji već dve hiljade godina vodi crkvenu lađu.

Ne znam da li je Isus imao u vidu internet kad je pozvao obeshrabrene apostole da bace mrežu, rekao je don Klaudio Đuliodori u rodnom mestu Franje Asiškog, uz egzaltiranu konstataciju: Kako ne videti u novim i izvanrednim mogućnostima društvenih mreža odjek čežnje za univerzalnošću koja označava poslanje Crkve? Sa njim se slaže i časna sestra Angela An Zukovski, koja kaže: Možemo da biramo hoćemo li da budemo čuvari u borbi protiv demona u sajber prostoru, ili ćemo se preobraziti u majstore i vajare nove kulture. Oboje misle da na mreži treba delovati evangelizacijom i iskoristiti virtuelni prostor za versku propagandu.

S druge strane, i dalje ima onih koji se slažu sa stavom kritskog arhiepiskopa Irineja koji eksplicitno opominje: Ne koristite Fejsbuk za dobro Crkve. Ovaj crkveni velikodostojnik se u svojoj 18. enciklici sveštenstvu svoje eparhije osvrnuo na opasnosti interneta i tehnologije. Progres i tehnologija u našem vremenu galopiraju. Tehnologija je dar Božji, ali takođe i odgovornost i pretnja, kaže on i insistira: Predlažem, molim i zapovedam da se ovaj način ne koristi za gore navedene razloge,a one koji su ga koristili zamoljavam da se distanciraju i više ga ne koriste, za njihovo sopstveno dobro i za dobro Crkve.

Arhimandrit Gavrilo, iguman manastira Lepavina, u svojoj knjizi Duhovni razgovori vođeni preko Skajpa iz 2009, priznaje da se u početku plašio da mu ta kutija ne remeti molitveni poredak, ali da sada svakodnevno sprovodi svoju internet-misiju. Ili, kako je to formulisao jedan jeromonah koji sa svojom duhovnom decom kontaktira putem Skajpa: Sve nam je dato, ali nam nije sve na korist.

I kao što je sajber more super za dušu, odlično je i za priliv novca. Sve je više ljudi koji novčane donacije crkvi daju elektronskim putem. Izvršni direktor Međunarodnog katoličkog veća kaže da crkvene ustanove i humanitarna udruženja povezana s Katoličkom crkvom idu u korak s vremenom i omogućavaju uplate putem interneta, što je povećalo priliv novčanih sredstava. Bilo bi super kada bih onlajn mogao da otkupim i svoje internet-grehove, kaže jedan mladi vernik.

Mada, na mreži svih mreža ne greši samo stado, nego i pastiri. Sve je više sveštenika plagijatora, koji osim inspiracije za svoje propovedi, na internetu pronalaze i cele tekstove. U ovom grehu nisu uhvaćeni samo mlađi sveštenici, već i stariji, koji nakon dugih godina propovedanja, valjda ne znaju više šta bi rekli vernicima nakon draga braćo i sestre, pa idu na specijalizovane portale s propovedima, koji sveštenicima olakšavaju pronalaženje tuđih autorskih dela. Rečju, došlo je vreme da sveštenici u lične grehe uvrste i krađu kopirajta.