Kandidati pod sumnjom

Najlakše je osloniti se na dobru staru teoriju zavere i najnoviji istup nemačke kancelarke Angele Merkel obrazložiti tvrdnjom o antisrpskom raspoloženju. Čak i kada se njene reči koje su izazvale nezadovoljstvo u Beogradu ne odnose samo na Srbiju, već na ceo region.

A možda bi, u tumačenju izjave kancelarke Merkel da Evropska unija u ovom momentu neće donositi odluke o početku pristupnih pregovora sa zemljama kandidatima, te da bi ubuduće trebalo brižljivo proveriti da li je kandidat za pristup EU sposoban za ispunjavanje usvojenih standarda trebalo malo promeniti ugao gledanja. Recimo, uzeti u obzir one tvrdnje prema kojima, bar kada je Srbija u pitanju, nerešen odnos sa Prištinom o kome se najviše govori, nije jedina velika evropska primedba Beogradu. I to naročito ne sa pragmatičnog nemačkog stanovišta.

Prema tim tumačenjima, zastoj u procesu evrointegracija Srbije bio je uslovljen i nezadovoljstvom zbog slabog učinka države u borbi sa sveprisutnom korupcijom i krajnje problematičnom reformom pravosuđa. Za taj stav, tvrdi se, predstavnici države su znali, ali o tome nisu obavestili javnost, kako bi izbegli neprijatno pitanje a zašto taj problem ne rešite.

Zabrinuta zbog poslovanja svojih kompanija, na borbi protiv korupcije i dovođenju pravosuđa u red najviše insistira Nemačka, što se najbolje videlo na primeru Hrvatske i sudbini njenog bivšeg premijera Ive Sanadera. I upravo je ta zemlja, poučena lošim iskustvima sa Rumunijom i Bugarskom, uticala da proces pregovora o članstvu ubuduće počinje poglavljima 23 i 24 koja se tiču upravo pitanja prava i unutrašnjih poslova.

Šta je, tim povodom, imala da kaže Evropska komisija u svom izveštaju o napretku Srbije za 2012? U poglavlju o pravosudnom sistemu, recimo, navodi se da je Srbija postigla neznatan napredak u oblasti reforme pravosuđa, analiziraju se brojni postojeći problemi i poziva na usvajanje nove strategije reforme pravosuđa, zajedno sa akcionim planom za njeno sprovođenje, zasnovanom na funkcionalnom preispitivanju pravosuđa.

Ništa bolje nismo ocenjeni ni u poglavlju koje se odnosi na borbu protiv korupcije: Srbija je postigla neznatan napredak u borbi protiv korupcije, konstatuje se u Izveštaju uz ocenu da je korupcija i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima, te i dalje predstavlja veliki problem. Evropska komisija navodi i da se još uvek čeka na novu strategiju za borbu protiv korupcije i akcioni plan i dodaje da je potrebno značajno poboljšati sprovođenje pravnog okvira i efikasnost institucija nadležnih za borbu protiv korupcije.

Pa onda: Neophodno je uložiti dalje napore kako bi se usvojio proaktivniji pristup istragama i krivičnom gonjenju korupcije, a pravosuđe mora postepeno uspostaviti dobru praksu osuda, uključujući i predmete visokog nivoa, posebno u slučajevima zloupotrebe javnih sredstava...

Ukratko za popravljanje ocene iz oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije neće biti dovoljan jedan veliki slučaj i na njemu zasnovana gromoglasna kampanja, već se traži sistemska i dosledna borba sa merljivim rezultatima. Od nje bi Srbija mogla imati mnogo raznih koristi, od povratka značaja moralnih vrednosti, do sasvim opipljivog ekonomskog napretka, a građani bi bili na dobitku čak i ako bi se, kojim slučajem, teorije antisrpske zavere pokazale tačnim.