Kad tasteri pogreše

Upravo to se desilo sa izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koje je, uprkos tome što je Vlada odbacila predlog vojvođanske skupštine, vladajuća većina izglasala sa 120 glasova. Tako su građani Vojvodine, doduše na samo nekoliko minuta, dobili nekoliko milijardi dinara više za trošenje u 2013. Neobaveštenost glasačke mašinerije naviknute da po komandi pritiska tastere, predsednik Skupštine Nebojša Stefanović nazvao je „tehničkom greškom“ i ponovio glasanje, očekujući uobičajenu poslušnost većine. I zaista, drugi put „za“ je bilo samo 15 glasova. Iako bi konačan ishod bio isti i da je usvojene izmene predsednik Tomislav Nikolić vratio Skupštini na ponovno razmatranje, kršenje Poslovnika Skupštine i elementarne procedure ne može biti opravdanje za željenu brzinu u radu parlamenta. Primer za to je susedna Rumunija, u kojoj je 2010. greškom izglasan predlog opozicije da se PDV za osnovne namirnice obori sa 24 na pet odsto. Među onima koji su greškom glasali bili su čak i rumunski ministri finansija i rada. Zabezeknuti pred greškom i sopstvenim neznanjem, izvinili su se građanima, a u duhu istinske demokratije prepustili predsedniku države Trajanu Baseskuu da odluči o vraćanju zakona na ponovno glasanje. Za Srbiju bi bilo važno da ima poslanike koji čitaju predloge zakona pred sobom i makar znaju o čemu raspravljaju i glasaju. I da prestanu da budu puka glasačka mašina, pa kad kolovođa zadrema da glasovi i pamet odlutaju. Još važnije od toga bilo bi, da se, kad se pogreši, ispoštuje procedura, majka demokratije, makar to koštalo nešto više vremena i novca.