Srpska kuća - srpska fabrika

Šta možete obećati građanima Srbije što ćete sigurno ostvariti, bez obzira na okolnosti?

- Moja izborna poruka je da Srbiji treba neko ko će da je promeni, jer Srbija ima snage. Svaka srpska kuća bi trebalo da bude fabrika. Građani to dobro razumeju i glasaće za ovu opciju. To je ono što građanima obećavam i što mogu da ostvarim bez obzira na uslove. Ali, da Srbija radi, da svaka porodica radi nešto - to može biti naša realnost. Koliko samo ima napuštenih poslovnih prostora, koliko stvari uvozimo a možemo sami da proizvodimo, koliko ima neobrađenih njiva. I nama kada smo pre tridesetak godina počinjali u Peći, pomogao nam je jedan katalog proizvoda koje Jugoslavija uvozi. Odatle smo birali šta je to što možemo da proizvedemo sami i da plasiramo na tržište. A tada nismo ništa znali o istraživanju tržišta ili marketingu.

To je put kojim sam rešio da idem. Verujem u uspeh. Ali još više u to da će ova moja vizija postati pokret koji će motivisati naše ljude. Uostalom i u najrazvijenijim zemljama velika pažnja se poklanja porodičnom biznisu.

Koji odnos imate prema učlanjenju u Evropsku uniju i kada bi to moglo da postane naša realnost?

- Ja sam čovek koji pripada celom svetu, svuda gde za to ima uslova ja sam razvijao svoje poslove. Ali, istovremeno sam i čovek koji iznad svega voli svoju zemlju. Hoću da napredujemo i znam da je nama mesto u Evropi. To osećam svim svojim srcem. Kao biznismen upućen sam na svet i šta bi drugo mogao da želim nego da budemo ravnopravni i priznati u tom svetu. Kao patriota u tome vidim najbrži izlaz Srbije iz skoro svih sadašnjih nedaća koje su nas snašle.

Ko je Bogoljub Karić Rođen je 17. januara 1954. u Peći gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu, odsek Geografija, u Prištini. Magistrirao je 1991. na temu “Mala privreda i preduzetništvo” na Ekonomskom fakultetu Niškog univerziteta, a rad je godinu dana kasnije objavljen kao knjiga. Porodica iz koje potiče bila je siromašna i Bogoljub Karić nije imao, poput Rokfelera, koga da nasledi. Kao sasvim mlad, početni kapital je stekao svirajući u orkestru koji je osnovao sa braćom (gitaru, a ne harmoniku, kako se u medijima često prezentuje) i koji je odlučio da uloži u nešto. A za Bogoljuba Karića je “nešto” bila proizvodnja. I to proizvodnja svega što je velikim društvenim firmama bilo neisplativo, a za čim je postojala potreba. “Želeo sam posao koji će isključivo zavisiti od našeg rada i znanja, a ne od ćefa drugih”, reči su kojima je Bogoljub opisao predlog koji je izneo svojoj braći i sestri Oliveri. Počelo je 1979. godine u garaži od 32 kvadrata, kada je u rad puštena radionica čiji se mašinski park sastojao od dva polovna struga i jedne mašine za sito-štampu. Rođeno je “Kosovouniverzum” koje je štampa već 1983. nazvala “čudo u Peći”. “Ovde radi 34 Crnogorca, 24 Albanca,34 Srbina, 14 Roma, nekoliko Muslimana i Rusa...ali ja na to uopšte ne gledam”, rekao je u “Borbi” septembra 1983. Pokazalo se da se neke stvari nikada ne menjaju. Zajedno sa tri brata i sestrom osnivač je porodične fabrike “Braća Karić” koja je prva privatna fabrika ne samo u bivšoj SFRJ već i u Istočnoj Evropi. Za više od tri decenije razvio je veliku kompaniju koja posluje u raznim oblastima: telekomunikacije, građevinarstvo, finansije, obrazovanje, mediji, trgovina, agrobiznis..... Osnivač je prvog privatnog univerziteta u našoj zemlji 1994. godine. Univerzitet “Braća Karić” ima pet fakulteta i više instituta. Takođe je osnovao prvi privatni Univerzitet u Ruskoj Federaciji sa šest fakulteta. Zahvaljujući njemu, osnovana je Karić fondacija, prva privatna fondacije u zemlji posle Drugog svetskog rata koja ulaže ogromna sredstva u humanitarne akcije, razvoj obrazovanja, podršku mladim talentima. Jedan je od osnivača i predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije i Crne Gore koje okuplja više od 8 000 kompanija, firmi i pojedinaca. Oženjen je Milankom Karić i ima četvoro dece: Nebojšu, Nadeždu, Danicu i Jelenu.

Neki govore da nas Evropska unija neće. Nije tačno. Vrata Unije su otvorena za nas. Ali Evropska unija neće neuređene ekonomije, nepoštovanje zakona i nesigurnost. Nama trebaju odgovorni političari da ovo sprovedu. Takvi, uređeni i razvijeni smo potrebni Evropi jer jedino Srbija može biti čvrsti temelj stabilnosti na Balkanu.

Kakve kontakte imate sa predstavnicima međunarodne zajednice, političke i ekonomske i kako ti kontakti mogu da pomognu Srbiji?

- Da pođem od ovog poslednjeg. Imam kontakte sa poslovnim ljudima širom sveta. Bio sam domaćin mnogima. Biznis otvara skoro sva vrata. Ja često kažem da biznismeni prave mostove, a ruše granice. I to je tačno. U tome je moja velika prednost.

Što se tiče političara, oni u svetu, za razliku od naših, veoma cene uspešne ljude. Rado se sa njima sreću. Politika u svetu je servis ekonomije. Zbog ekonomije se prave savezi ali i ratuje. Srećem se i sa političarima često. Valjda sam jedini Srbin koji je poslednjih godina posetio sve šefove država u regionu, a i mnoge u svetu. I svuda insistirao samo na jednom - da kroz ekonomiju gradimo mostove koje je politika rušila.

Kako vidite dalju saradnju sa Haškim tribunalom?

- Uvek imam u vidu dve stvari - potpisnici smo Dejtonskog sporazuma. Pre prijema u Savet Evrope i druge međunarodne organizacije, pa i Svetsku banku i MMF, takođe smo potpisali određene obaveze, koje smo uneli i u naš zakon o saradnji sa Hagom. Srbija nije bila zemlja, niti to sme da bude, koja je olako preuzimala obaveze i kasnije ih zaboravljala.

U ovom trenutku, neke stvari oko Haga se previše politizuju i iz naše zemlje, jer se tako prikupljaju glasovi. Meni to nije potrebno. Ja sam za poštovanje potpisanih sporazuma i poštovanje zakona, a birače ću motivisati našim unutrašnjim ekonomskim programima.

Na koji način ćete prići problemu statusa Kosova i Metohije?

- To je naše bolno pitanje. I mislim da je nacionalni zločin deliti narod na toj muci. Zato mislim da je štetno da se uoči izbora skoro trista hiljada izbeglih, proteranih i interno raseljenih Srba sa Kosova i Metohije obmanjuju lažnim nadama i podstiču njihove emocije bez ikakvih pokrića.

Ja sam ubeđen da put saradnje može najbrže da dođe preko ekonomskog i poslovnog povezivanja. Tri puta sam predlagao da se osnuje državni fond za pomoć porodicama sa Kosmeta kao i za kreditiranje porodičnih kompanija na Kosmetu. Iz tog fonda bi svakoj porodici trebalo da se obezbedi 500 evra mesečno kako bi imali osnovne uslove za život, kao i beskamatne kredite kako bi pokrenuli porodični biznis. To se posebno odnosi na srpske porodice koje su ostale da žive na Kosovu i Metohiji.To nije samo socijalni već vrhunski državni program. Srbi koji u ovim uslovima pretnji, pritisaka i direktnog terora ostaju dole, štite interese Srbije.

Naša politika mora uraditi sve da sigurnost Srba na Kosmetu bude potpuna. Ali moramo obnoviti i ekonomske veze sa Kosovom. Nismo iskoristili poslednjih pet godina zainteresovanost međunarodne zajednice da obnovimo ekonomske odnose i da Kosovo i Metohija - kao sastavni deo Srbije - postane integrativni faktor na Balkanu. Zato nam je dijalog neophodan. Sa Albancima kao i sa predstavnicima međunarodne zajednice. Samo kroz dijalog možemo nametnuti da bez Srbije nema rešenja za pitanje Kosova i Metohije.

Koja bi bila prva stvar koju biste uradili kao budući predsednik Srbije?

- Napravio bih dobar tim u koji bih pokušao da okupim nacionalnu pamet. Taj tim bi imao zadatak da Srbiju stalno gura napred.

Vidite li sebe u ulozi predsednika bez obzira na to ko čini skupštinsku većinu?

- Svakako! Demokratski izabrani predsednik je vanstranačka institucija.