Dosadno je najbolje

Pre 22 godine, Ekonomist intelidžens junit (EIU), istraživačko-analitički ogranak prestižnog londonskog nedeljnika Ekonomist, sačinio je listu 50 zemalja rangiranih na osnovu procene gde je te 1988. bilo najbolje roditi se. Istraživanje nije imalo strogo naučni karakter budući da su pri određivanju redosleda, osim objektivnih, korišćeni i neki proizvoljni kriterijumi; ali je opravdanje za takav pristup nađeno u nespornoj činjenici da tradicionalni socijalno-ekonomski parametri ne mogu da budu jedino merilo na osnovu koga bi se ocenjivao kvalitet života u nekoj zemlji.

Zato su se pored tipičnih statističkih pokazatelja (BDP po stanovniku, prognoza rasta BDP, stopa inflacije, troškovi života, prosečan životni vek, stopa pismenosti, udeo visokoobrazovanih u ukupnom stanovništvu) među ukupno 11 kriterijuma na osnovu kojih je rangiranje sprovedeno našli i jedan manje egzaktan ali realno ipak opipljiv parametar (stepen poštovanja ljudskih prava); jedan krajnje subjektivan (broj čitalaca Ekonomista na milion stanovnika); te dva naizgled potpuno proizvoljna, ali i najzabavnija za upoređivanje (stepen bogatstva - ili siromaštva - kulturne ponude, te faktor dosade). Čemu se nema šta prigovoriti: može neka zemlja biti savršeno prosperitetna a život u njoj komforan, ali šta vredi ako čovek u njoj ne zna šta bi sa sobom čim mu se završi radno vreme (podrazumeva se da posao ima)?

TADA
Osim ovog, analitičari EIU su tada sebi dozvolili još jednu proizvoljnost: da pojedinim zemljama daju bonus bodove za osobenosti po kojima se izdvajaju od većine drugih. Tako su Norveška, Novi Zeland i Kanada dobili po dva bonus poena na račun prirodnih lepota, Francuska, Italija i Japan takođe po dva, ali za svoju kuhinju, a Švajcarska i Belgija po jedan, zahvaljujući pa, čokoladi. Ali je bilo i oduzimanja poena, pa je Hongkong kažnjen umanjenjem skora za 10 bodova, zbog onoga što je EIU eufemistički nazvao političkim i ekonomskim neizvesnostima

Pogled na tabelu, osim što nalikuje ulasku u vremeplov (na listi su i Sovjetski Savez, Istočna Nemačka i SFRJ) donosi i neka iznenađenja. Nije neočekivano što su se na prvom mestu našle Sjedinjene Države (93 boda), koje su tada većem delu ostatka sveta još izgledale kao obećana zemlja, bastion slobode na pragu pobede u Hladnom ratu i sve u tom stilu Danas je, naravno, lako biti ciničan pred takvim viđenjem Amerike, čija je reputacija u međuvremenu bezbrojnim ratovima, generalno siledžijskim ponašanjem, te dramatičnim unutrašnjim socijalno-ekonomskim raslojavanjem srozana na nivo na kome je sada. Ali, tako je to izgledalo tada.

Nastavak liste navodi na zaključak o dominaciji vodećih ekonomskih sila tog vremena: iza SAD slede Francuska, Zapadna Nemačka, Italija, Kanada i Japan (sve od 82 do 86 bodova); nekima od njih, poput Zapadne Nemačke i Kanade, nije odmoglo što su svrstane u ekstremno dosadne i kulturno neinspirativne. Dakle, ni tu nije bilo većih iznenađenja. Ona, i s ove vremenske distance, slede kada se krene naniže.

Ispostavlja se tako da je SSSR bio svrstan neočekivano visoko, na 21. mesto, ispred, recimo, Danske i, za nas zanimljivije, značajno ispred Jugoslavije, na 39. mestu. Ispred SFRJ se, na 36. mestu, našla čak i Istočna Nemačka, što i retroaktivno deluje pomalo uvredljivo, posebno kad se vidi da su obe zemlje dobile podjednak broj bodova za bogatstvo kulturne ponude; makar je po stepenu poštovanja ljudskih prava i po zanimljivosti Jugoslavija bolje ocenjena. A tek je neshvatljivo kako se od nje za nekoliko mesta bolje plasirana (32) našla ondašnja Kina, mada pažljiviji pogled i to objašnjava: Kina je tada dobila maksimalnih 12 poena za manjak dosade, SFRJ samo šest. Eh, da su naslutili šta sledi od 1991. naovamo

Kako god, u EIU su se ove godine setili tabele iz 1988. i krenuli da prave novu, opsežniju (80 zemalja) i u potpunosti na egzaktnim parametrima zasnovanu listu; rečima našeg Laze Kekića, jednog od ključnih ljudi EIU, sada su rešili da budu smrtno ozbiljni kako bi na što objektivniji način utvrdili koja zemlja daje najveće izglede za zdrav, bezbedan i prosperitetan život u godinama koje dolaze. Statistički relevantni indikatori kvaliteta života (ponovo 11, ali drugačijih nego 1988) povezani su s rezultatima Galupovog istraživanja iz 2006, sprovedenog u 130 zemalja, u kome su se ispitanici izjašnjavali o (ne)zadovoljstvu životom koji vode; a onda ukršteni s ekonomskim procenama EIU za 2030, kada će deca rođena 2013, tada već kao 17-godišnjaci, iz detinjstva zakoračiti ka statusu odraslih osoba. Osim toga, promenjen je i sistem bodovanja, pa je sada maksimalni skor deset.

SADA
Kao parametri na osnovu kojih je izvršeno rangiranje za 2013. izdvojeni su: nivo dobrostanja izraženog kroz BDP po stanovniku; očekivana dužina života na rođenju; kvalitet porodičnog života, sagledan kroz stopu razvoda; stanje političkih sloboda; sigurnost posla, mereno stopom nezaposlenosti; klima, po dva osnova - mereno kroz prosečna minimalna i maksimalna mesečna odstupanja od temperature od 14 stepeni, te kroz broj meseci u godini sa manje od 30 milimetara padavina; nivo lične bezbednosti, mereno kroz stopu ubistava, te rizik od izloženosti kriminalu i terorizmu; kvalitet komunalnog života, mereno kroz angažman u organizacijama civilnog društva; kvalitet upravljanja, procenjeno prema rasprostranjenosti korupcije; te ravnopravnost polova, mereno prema broju mesta koja u parlamentu pripadaju ženama. Ovog puta, znači, kalkulacija nije uključivala one subjektivne procene o bogatstvu, odnosno siromaštvu kulturne ponude, te stepenu dosade. Što je, kako poluozbiljno konstatuje i Kekić, doprinelo da na novoj listi prvo mesto pripadne Švajcarskoj (8,22 poena), koja bi u ove dve sada izostavljene kategorije inače imala užasan rezultat.

Ali to je samo jedna od krupnih promena nastalih na listi. Na drugom mestu sada je Australija, treća Norveška, četvrta Švedska a peta Danska, dok je najbolje plasirani predstavnik Azije Singapur, na šestom mestu. SAD su tek na 16. mestu, koje dele s Nemačkom, Italija je 21, Japan 25. a Francuska 26, Velika Britanija, 1988. prilično neobjektivno svrstana na sedmo mesto, sada je tek 27. dok je Rusija čak 72.

Uostalom, svet se od 1988. toliko promenio da ni perspektiva života u pojedinačnim zemljama nije mogla da ostane ista. S tim da pomenuti mrtvoozbiljni pristup u izradi nove liste ne znači da je ona posve objektivna, što spremno ističu i autori istraživanja. Nije, recimo, baš jasno kako je Kuba (40. mesto), završila ispred čak šest istočnoevropskih članica EU. Ali dobro: statistika je jedno, realno stanje drugo.
Kekić, inače, ukazuje da dosadne zemlje postaju najbolje mesto za život, sledstveno tome i za pravljenje potomstva. A i kvalitet čokolade nije za zanemarivanje.

Kako smo mi prošli?

Od bivših jugoslovenskih republika, na listi su tri: Slovenija, Hrvatska i Srbija, tim redom (tu nema iznenađenja). Slovenija je na 32. mestu (6,77 poena), Hrvatska s Mađarskom deli 46. poziciju (6,06), dok se Srbija, zajedno s Alžirom, našla na 54. mestu (5,86). Neposredno ispred nas su Dominikanska Republika i Južna Afrika; odmah iza Rumunija i Litvanija. Osim od ove dve, od članica EU bolji smo i od Bugarske. Ako je to neka uteha.