Skulpture od dečjih crteža

Prvi korak je skeniranje crteža, a drugi traži nešto znanja o računarskom softveru koji 2D transformiše u 3D, plus virtuelno promišljanje gde skulpturi treba dodati, ili oduzeti materijal. Na primer, ako je vaše dete nacrtalo čovečuljka s pretankim nogama, morate ih malkice podebljati, jer će se figura slomiti, zato što Z-corp štampa objekat u materijalu koji se bazira na gipsu, uz učešće različitog pigmenta. Španski dizajner kaže da su ga inspirisala njegova deca, čiji crteži ukrašavaju frižider i zidove njegovog doma, pa se naprosto jednog dana zapitao kako bi ti radovi izgledali u trodimenzionalnom svetu. Rezultat je bio tako fenomenalan da je brže-bolje napravio servis Crayon Creatures, putem kojeg svaki roditelj koji mu pošalje crtež deteta dobija trajnu skulpturu po ceni od 99 dolara. Skulpture jesu lomljive, ali su i divne, pa su brzo našle kupce, uz ogradu da nisu igračke za decu, već figure za tate i mame u novoj dimenziji.

Zapravo, revolucija u 3D printanju tek je na pomolu. Danas svako može da kupi za malo para i mikser za recikliranje plastike u granule, pogodne za štampanje na 3D štampaču. Kada se tome doda da su cene 3D printera u padu, dan kada će svaka kuća imati ovu spravu je iza ugla. Ko ne veruje, neka se seti da do pre pet godina niko nije pomišljao da će da nosi mini kompjuter u džepu. A sada Deloitte predviđa da će u 2013. biti isporučeno više od milijardu smartfona, ali i da će doći do širenja baze korisnika 4G LTE mreže, jer će do kraja godine preko 200 operatera u 75 zemalja lansirati ovu tehnologiju.

Valja reći da su se 3D printerima najviše inspirisali umetnici. Koliko se s novim tehnologijama menja i stari pojam posedovanja? Autori iz kolektiva Raw Color napisali su manifest projekta D/struct, u kojem naglašavaju da je pojavom 3D skeniranja došlo vreme da se manevriše s novim pogledom na digitalni svet. U svom radu, ovi umetnici su izabrali 60 plastičnih artikala, pa pomoću 3D štampanja i skeniranja izdvojili dizajn objekata od materijala, digitalizujući na dekonstruktivan način njihovu fizičku pojavnost. Rezultat su vrećice sa plastičnim granulama i uputstvom, kako da prokljuvite o kojoj je stvari reč, te povratnim procesom pokušate da vratite isti objekat na 3D printeru. Ako nekome ovo izgleda kao besmislena slagalica, u zabludi je. Autori uz malo filozofiranja samo hoće da kažu i pokažu da nije daleko dan kada će svako ko ima 3D štampač, moći da sastavi svoje lego kockice, rej ban naočari ili Ikeinu stolicu. I ne samo to!

Stereolitografija, poznata i kao 3D printing, već se koristi za kreiranje maketa zgrada. Enriko Dini, inženjer iz Toskane, otišao je još dalje. On je još 2004. patentirao mašinu za printanje zgrada, a sada je u fazi testiranja prototipa printera veličine 6X6 metara, koji pravi kuće od peščanika u punoj veličini i bez intervencije čoveka. Sprava radi na principu starog ink džet printera, tako što ubrizgava vezivno sredstvo na sloj peska, pa arhitekte mogu da puste mašti na volju, jer Dinijev printer je u stanju da proizvede fantastično kompleksne arhitektonske forme, od temelja do krova, sa sve stepeništima i zidovima. Što je najlepše, materijal se pokazao vrlo izdržljivim, jer veštački peščanik ima odlična mehanička svojstva.
No, ko još nije spreman na printanje vlastite kuće od veštačkog kamena, može da počne s tanjirima. NJujorška kompanija Shapweays printa ih po vašem dizajnu za 20 dolara, a turistima nudi i trodimenzionalno štampanje uspomena s putovanja.