Dijalog za potkusurivanje

Foto AP

Dan pre nego što je, pod budnim okom baronese Ketrin Ešton, po peti put stisnuo ruku Hašimu Tačiju, premijer Srbije Ivica Dačić ponudio je javnosti prilično zanemaren razlog za učešće u neprijatnim pregovorima sa čovekom koga Srbija tereti za najstrašnije zločine.

Srbiji jeste u interesu da što pre uđe u EU, ali to nije najvažniji razlog zašto se pregovara u Briselu, rekao je Dačić i objasnio da je razlog pregovora taj što Srbija iz dana u dan gubi subjektivitet i kolektivitet, državnost i prijatelje, odnosno zato što razne države pod pritiscima priznaju Kosovo. Sve to, zaključio je premijer, očigledno govori da nam treba dogovor. Da smo ovakav dijalog vodili pre deset godina, sigurno bismo mogli da postignemo bolje rezultate. Danas mi pre svega treba da vidimo šta možemo da spasemo, poručio je uzdrmani pregovarač.

Potpuno u skladu sa svojom poznatom navikom da na kraju nekog od sve češćih i sve dužih obraćanja javnosti demantuje samog sebe sa početka priče, u sledećem nastupu izbacio je sasvim drugačiji argument: ako Srbija ne dobije datum za početak pregovora o uključenju u Evropsku uniju u junu, to bi, kaže, bilo štetno po dijalog sa Prištinom. Praktično, to bi značilo ubijanje dijaloga, rekao je Dačić, vrativši celu priču u poznati šablon Srbija pod pritiskom pristaje na ustupke na Kosovu, kako bi ispunila svoj evropski cilj.

Nije lako osloboditi se navike Kosovo je, uostalom, predugo služilo kao sredstvo za potkusurivanje, odnosno za ostvarivanje političkog cilja. I to ne samo socijalistima, koji, po nekim mišljenjima, sad imaju divnu priliku da zadovolje istorijsku pravdu, tako što će, dogovorom sa Tačijem, nekako zatvoriti (ili makar ugurati pod tepih) problem na čijem su raspirivanju onoliko radili.

PRAVDA
Videlo se to u gotovo svemu što je prethodilo Dačićevom odlasku na najtežu rundu pregovora do sada, čiji bi rezultati - ako ih uopšte bude bez nekakvih produžetaka - trebalo da budu poznati kad ovaj broj NIN-a bude na kioscima. U vreme pripreme nedeljnika, razgovori su upravo trajali i činilo se da sve ide u predvidivom pravcu očekivana normalizacija odnosa Beograda i Prištine po svemu sudeći, biće sprovedena kroz obezbeđivanje veće autonomije Srbima na Kosovu, prvenstveno na njegovom severu, i sve to uz faktičko, ali (verovatno) ne i formalno priznavanje nezavisne države, iako se takav zahtev sve češće čuje. Nije se znalo samo koliko će koraka biti potrebno da se napravi do tog rešenja.

U konkretnom slučaju u ovonedeljnoj teškoj rundi tema su bile institucije na severu Kosova (sudovi, poreska uprava i bezbednosne strukture) koje Priština i međunarodni predstavnici nazivaju paralelnim - isto kao i predstavnici Beograda, osim kad se sete da to nije baš u skladu sa zvaničnom politikom Srbije. Dačić je u koferče za Brisel spakovao zahtev za autonomnu zajednicu srpskih opština unutar Kosova, odnosno autonomiju unutar autonomije, dok je domaćoj javnosti, istraumiranoj (prvenstveno nemačkim) zahtevom za ukidanje paralelnih institucija kao ključnim uslovom za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU, obećao da neće biti povlačenja postojećih institucija dok se ne bude našao način za formiranje zajednice autonomnih srpskih opština, kako je predviđeno poslednjom rezolucijom o Kosovu.

Građane je podučio još nečem vezanom za situaciju u kojoj se nalazi on, a i Srbija s njim, a sve zahvaljujući višegodišnjem rastegljivom tumačenju stvarnosti: Ja treba da ih (briselske sagovornike, prim. nov.) ubeđujem da mi nemamo policiju (na severu Kosova) a sami su im Srbi dali registarske tablice i podatke?! Pa o čemu mi pričamo!

NEZADOVOLJSTVO
S druge strane, Tači je, pred polazak na put još jednom ponovio da je ukidanje ilegalnih srbijanskih struktura preduslov za normalizaciju odnosa, a njegov zamenik Hajredin Kuči najavio je da će Tači tokom dijaloga tražiti uspostavljanje osnovnog suda u Severnoj Mitrovici, čemu se lokalni Srbi snažno protive. Reč je o onom sudu mešovitog sastava, pod patronatom Euleksa, koji ne radi već pet godina, otkad su demonstranti sprečili sudije i tužioce da uđu u zgradu Suda.

Da bi cela priča bila komplikovanija, ovonedeljni pregovori imali su još jednu temu finalizaciju u prethodnoj, januarskoj, rundi postignutog, ali nedovoljno definisanog dogovora o razmeni oficira za vezu. Prema dostupnim podacima, radne grupe do utorka nisu bile postigle saglasnost o detaljima mandata oficira dosta razumljivo, uostalom, kad je reč o dogovorima koje dve strane dijametralno suprotno tumače i predstavljaju svojoj javnosti.

Tu se priča, po ko zna koji put, vraća na početak na nedovoljnu ukorenjenost svesti da se problem Kosova ne rešava zbog zahteva moćnih sila, već zbog građana koji tamo žive, a sve one godine zamajavanja javnosti maglovitim pričama i primamljivim snoviđenjima ispostavljaju račun u vidu sve većih i većih ustupaka koji se moraju praviti. I sve većeg nezadovoljstva zbog takvog ishoda. Ili je to, možda, cilj s obzirom na političku upotrebljivost nezadovoljstva?
Politički nastupi odigrani u sklopu pripreme za petu rundu pregovora daju razloga za sumnju u upravo takve namere. Šta smo imali ovog puta?

VERZIJE
Prvi potez povukao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, izjavom da paralelne institucije prestaju da postoje te da nastaju kosovske koje će voditi kosovski Srbi. Nikolićeva verzija rešenja koje će nam omogućiti da delujemo na toj teritoriji kao da je potpuno pod kontrolom Beograda, a nije, izazvala je reakcije opozicije koje u medijima jesu, kao i obično, okarakterisane kao oštre, mada su nekako više delovale kao ritualne. Tako su Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija ocenile da izjava predsednika Srbije iskače iz dokumenata koje su donele Vlada i Skupština, da aktuelna vlada ide dalje u pregovorima od prethodne (DS) odnosno da kosovskim Srbima nudi manje od onog što je zagarantovano Ahtisarijevim planom (LDP). Najoštrija je, ipak, bila Demokratska stranka Srbije, čiji je lider Vojislav Koštunica ocenio da je Nikolić uputio poruku građanima da se na Kosovu ukida državnost Srbije i dodao da je časnije podneti ostavku nego biti saučesnik u predaji Kosova. Poslanici DSS-a imali su i javnu demonstraciju osude Nikolićeve izjave u vidu odsustva sa svečane sednice Skupštine povodom Dana državnosti Srbije, a u nekim medijima odmah su osvanule spekulacije o nameri DSS-a da, na izborima koji bi mogli biti održani ove godine, uz pomoć SPC i Rusije, preuzme deo biračkog tela na koje računaju naprednjaci.

Jasno objašnjenje načina stvaranja kosovskih institucija koje će voditi Srbe, odnosno, da li će te izbore organizovati Priština ili Beograd, nije se pojavilo, a Vladinu poziciju pokušao je da spase šef Kancelarije za Kosovo Aleksandar Vulin nejasnom tvrdnjom o preimenovanju institucija. Mi bismo doneli ustavni zakon kojim bismo to regulisali, a Priština bi morala da napravi izmene u svom ustavu, čime bi mogla da smatra te institucije svojima. Onda bi mogli da učestvuju u životu Srba, ali ne i da imaju presudni uticaj, rekao je Vulin, a neko ga je možda i potpuno razumeo.

U mnoštvu objašnjenja i tumačenja, ipak, pojavila se jedna tvrdnja koju nije teško razumeti: Čak i ako dogovor bude postignut u naredna dva meseca, što je neka vrsta roka koji je dala EU, mnogo problematičnija će biti implementacija bilo kakvog sporazuma, koja može trajati nekoliko narednih godina i sa velikim šansama za komplikacije, rekao je beogradskim medijima prištinski analitičar Agron Bajrami. I još: To je nešto o čemu ni EU ni dve vlade ne razmišljaju, što ne iznenađuje, budući da cenu svega na kraju neće platiti oni, već građani dve države. Uvek je, uostalom, bilo tako cenu plaćaju građani, a političari se samo repozicioniraju. Ako čak i ne profitiraju. 

Podrška sa terena

Baš u danu kada je Dačić u Briselu po peti put razgovarao sa Tačijem o rešenju zajedničkog problema, Ustavni sud Srbije uveravao je delegaciju Srba sa severa Kosova da je rad na njihovoj inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti dosadašnjih sporazuma u toku i da bi trebalo da bude gotov do kraja marta. Ustavni sud, kako je saopštio advokat zajednice opština sa severa Kosova Goran Petronijević, nije prekidao rad na tom predmetu, iako je to zahtevalo Ministarstvo pravde. Istovremeno, zaposleni u institucijama Srbije na severu Kosova polučasovnim prekidom rada ukazali su u utorak da ne žele promenu statusa institucija u kojim rade.

Agencije su u ponedeljak javile da će posetu Ustavnom sudu predvoditi predsednik Skupštine opštine Leposavić Slavko Stefanović (SPS), kao i da su se naprednjaci od čitave akcije ogradili. U utorak, međutim, nije bilo izveštaja o tome da li je u delegaciji bilo članova Dačićeve partije. Oglasio se samo šef poslaničke grupe SPS-a Branko Ružić, tvrdnjom da nema potrebe da predstavnici Srba sa severa Kosova protestuju jer se stavovi državnog vrha baziraju na visokom stepenu autonomnosti Srba na Kosovu.