Tajna dobrog prevoda

Foto Beta

Možda je predsednik Tomislav Nikolić ostao izgubljen u prevodu, ali bi se iz osmeha baronese Ketrin Ešton na protokolarnoj fotografiji sa državnim vrhom Srbije ipak moglo zaključiti da je u ponedeljak u Briselu došlo do nekog pomaka u procesu pregovora o Kosovu. Već u četvrtak, kad ovaj broj NIN-a bude na kioscima, na osnovu izraza lica baronese Ešton u Prištini, a potom i u Beogradu, moglo bi biti jasno da li je reč o pomaku koji otvara dalji put ili samo o jednoj od onih varljivih nada koje su se toliko puta pojavljivale u prošlosti da bi odmah potom cela priča bila vraćena na sumorni početak.

Posle dijametralno suprotnih izjava Nikolića i premijera Ivice Dačića, satirični sajt Njuz.net u utorak je duhovitim potpisom fotografije na kojoj se, za razliku od smrknutih Vučića i Dačića, Nikolić veselo smeje (Nikolić čeka prevodioca da mu objasni šta je dogovoreno) donekle ublažio gorčinu običnog konzumenta vesti još jednom obradovanog bućkurišom kontradiktornih tvrdnji o temi od ogromnog značaja.

IZJAVE
Kao da nisu bili zajedno na neuobičajenom raportu celokupnog državnog vrha (predsednik Nikolić, premijer Dačić, sve i svja Aleksandar Vučić) kod predstavnice Evropske unije, Nikolić je odmah nakon sastanka radosno i samouvereno tvrdio da je Priština popustila, te da će sporazum biti potpisan 20. ili 28. marta. Dačić je, s druge strane, narednog dana ljutitim tonom uveravao novinare da je Srbija daleko od dogovora, te da ne može da kaže da je optimista da će pregovarački proces biti uspešno završen. Ili nam dajte zajednicu srpskih opština ili da ne gubimo više vreme, grmeo je Dačić iz centra Beograda i sve to uz poruku koja je, nakon vesti o dolasku pripadnika 525. američke borbeno-izviđačke brigade na Kosovo, dobila dodatno zabrinjavajući ton: Srbija je spremna na dogovor, ali to mora da bude obostrano, uz garancije međunarodne zajednice, jer se time otklanja mogućnost ratnog sukoba.

Potpuno očekivano i sasvim u skladu sa sopstvenim unutarpolitičkim potrebama, hitro se oglasio kosovski premijer Hašim Tači, koji je opovrgao svaku mogućnost popuštanja Prištine, sve tražeći od Brisela da objasni Nikolićevu izjavu. Jedino je baronesa Ešton bila umerena ali i potpuno nedorečena, rekavši da je na sastanku sa predstavnicima Srbije postignut izvestan napredak, te da još predstoji izvestan rad.

Visoka predstavnica EU je za taj rad i te kako motivisana, s obzirom na ogroman stepen njenog dosadašnjeg angažmana. O tome svedoči i činjenica da je ove nedelje, kada se održava samit EU lidera i sastanak Ministarskog saveta kojem predsedava, posvetila toliko vremena pregovorima o Kosovu, da je, pored sastanka sa srpskim državnim triom u ponedeljak, četvrtak rezervisala za odlazak u Prištinu i Beograd. I zato bi neuspeh dijaloga u koji je toliko uloženo bio i njen lični poraz, a samim tim i poraz evropske diplomatije.

Motivisani su i srpski pregovarači, koji su ozbiljne političke uloge stavili na kartu početka pregovora o pridruženju Srbije Evropskoj uniji, za šta je dogovor o Kosovu preduslov. Jasno je to potvrdio i (politički) hipertrofirani Vučić, rekavši, veče uoči sastanka sa baronesom Ešton, da delegacija Srbije ide u Brisel po datum. Zvaničnoj Prištini, s obzirom na dosadašnje postizanje ciljeva, možda ne gori baš toliko pod nogama, ali joj nije sasvim lako da javnosti objasni nepostojanje uticaja u Mitrovici i okolini i slab napredak na putu ka Briselu. Motivaciju za postizanje dogovora dodatno joj potkrepljuje očigledna snažna američka podrška (ako je neko propustio da primeti, premijer Dačić mu je u utorak skrenuo pažnju da se u vreme održavanja pregovora u Briselu, u tom gradu obavezno zatekne i Filip Riker, američki zvaničnik zadužen za Balkan).

POPUŠTANJE
Pozivajući se na izvore bliske baronesi Ešton, Radio Slobodna Evropa u utorak je javio da su popustile obe pregovaračke strane i da je napredak vidljiv. Prema tom izvoru, sada se od obe strane očekuje da skoče istovremeno i baš kako je Nikolić (prerano?) rekao, 20. marta će biti potpisan neki sporazum. Briselski dopisnik RSE nije imao preciznu informaciju o tome u čemu je problem, osim da se u osnovi radi o stepenu autonomije koji bi imale srpske opštine i načinu kako bi se to regulisalo. U sličnom tonu, uostalom, govorio je i Vučić uoči odlaska u Brisel. Uz neizbežnu ogradu da mnogi neće biti zadovoljni ni ako postignemo najviše za naše ljude na Kosovu, prvi potpredsednik Vlade otkrio je da je u Londonu prošle sedmice dobio uveravanja da će doći do povećanja nadležnosti srpskih opština, te da od toga koliki je stepen povećanja nadležnosti, zavisiće i spremnost Srbije da pristane na dogovor. U mozaik događaja koji nagoveštavaju pomak u pregovorima valja dodati i saopštenje izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina, objavljeno preko njegovog naloga na Tviteru nakon sastanka Ketrin Ešton i srpskog državnog vrha, prema kome je rasprava i odlučivanje o napretku Srbije, Kosova i izveštaj o dijalogu Beograda i Prištine pomerena za aprilsko zasedanje Evropskog parlamenta - što liči na ostavljanje vremena za postizanje željenog rešenja.

Moglo bi se, u tom slučaju, desiti da čuvena priča o crvenim linijama koje nećemo preći još jednom posluži za pravljenje dovoljno rastegljivog okvira u koji bi se, bez opasnosti na unutarpolitičkom planu, smestile jednako rastegljive jezičke formulacije za opis stanja na terenu. Nešto, recimo, poput čuvenog sporazuma o integrated border management (integrisano upravljanje granicama) koji, u srpskoj verziji, obično gubi imenicu granice i dobija pojednostavljen oblik IBM. Ovoga puta situacija bi mogla biti komplikovanija, jer se za igru kreativnog prevoda prijavio još jedan učesnik albanski odbornici iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa u subotu su usvojili deklaraciju kojom od Srbije traže da donese urgentne mere za poboljšanje položaja Albanaca na jugu Srbije, tako da imaju ista prava kao i Srbi na severu Kosova.