Ekstremni život

Evo, prođe godina dana mog ekstremnog života u Vidovu na Suvoj planini. Bez struje, bez tekuće vode, da pritom nijednom nisam založio vatru da bi se, bar, nakratko ogrejao. A nakupio sam trulih panjeva i suvaraka, nijedno živo drvo nisam isekao da ne bih izdao moju fundamentalističku ekološku veru. E, sad, sanjao sam često Biljinu kuhinju, njene musake i punjene paprike, pa pastrmke sa kineskim pirinčem, a više puta mi se učinilo da spava pored mene... Za ovih godinu dana imao sam „bliske susrete“ sa vucima, surovim šumokradicama, sibirskim suvomrazicama, sa lovcima koji pucaju na sve i svašta. Elem, dokazao sam sebi da sam arijevac, spreman da živim u ekstremnim uslovima, spreman da krenem put Kosova da dočekam lovačkom puškom američke marince iz Avganistana. Uh, sevap je jednog opaliti, onako, kratko ošišanog, a la Tijanić. Siđem u Mokru kod Miće Ćilibarde, na vruću rakiju i, uzgred, da vidim ovce i jagnjiće. Blenem u „Žikinu šarenicu“ na Javnom servisu sve čekajući dugoročnu meteo-prognozu. Kad, u „Šarenici“ se, bato, pojavi Manuela Graf. Napisala knjigu o hidrocentralama u Srbiji. I znao sam da će i kod Manuele prva izgrađena elektrana da bude ona u Užicu, a što nije tačno. Još pre tridesetak godina, Oliver Mlakar je u čuvenom zagrebačkom kvizu rekao da je prva hidroelektranica izgrađena u Mokri! Da, u mojoj Mokri! Kako to!? Ne mogu to sada da vam objašnjavam. U ponedeljak su me celo prepodne nadletali, u niskom letu, vojni avioni. Garča besno laje jer je i on antiglobalista i za mog alfa mužjaka, je „dobar Amerikanac samo mrtav Amerikanac“. I, baš, me zanima da li je srpski ministar odbrane odobrio prelet američkih vojnih aviona, i, ako jeste, zašto je to učinio? Jer, ako je Kosovo neotuđivi deo Srbije, šta će tamo američki vojnik? Ili je to Srbija postala svačija prćija... I K. G. Junga, mog gurua iz Švice, ovo sa Amerikancima, baš, nervira: „Srbiji je potreban Ugo Čaves! Čovek sa mudima, koji će objaviti bankrot države, ne priznajući ranije kredite niti dužničko ropstvo! Pritom, treba nacionalizovati sve strane kompanije, domaće tajkune skinuti do gaća. Poslanike iz parlamenta treba razjuriti govnjivom motkom, a u zgradi parlamenta napraviti – muzej! Muzej najvećih srpskih lopovluka i afera, od Baje Pašića do Miškovića. Treba odustati od Evropske unije i, raspisati javne radove.“ Šta!? Ovo Jungovo zvuči vam blesavo! A nije li vam, odveć, jadno ovo što nam rade godinama? Hajde, bre, da izginemo arijevski, slavno i uspravno jer to nam je, izgleda, jedino ostalo! Napred ćemo ići mi trećepozivci da što više mladeži ostane Srbiji. Jer, ko zna koliko još će da nas dave briselskim svilenim gajtanom? Natežem čokanče rakije, a moja Crna mi u skute skače i mijauče: „Ti si potpuno odlepio od tog ekstremnog života u Vidovu. Podivljao si, brđanine, a to ne može da bude za dobro Srbije. Shvati, tvoj ekstremni život je samo tvoja privatna stvar.“