Plan B za Dan D

Srbija je definitivno zemlja čuda. Ko se još uopšte seća šta je bilo u utorak 10. aprila? Ili šta je jeo tog dana u 16 časova? A svako iz Srbije bi, kao iz topa, morao u sekundi da odgovori šta je radio u to vreme, jer je tog dana „nebo trebalo da se sruši, a zemlja da eksplodira“. Bio je to, međutim, samo još jedan „običan“ dan. Jer, za nas u Srbiji je svaki dan već odavno „dan D“. I nikada nemamo plan B, spreman ako stvari, kojim slučajem, krenu naopako. Još veći je problem što ovde niko nema ni plan A, a kamoli plan B ili V. Da nije tako, ne bi Srbija bila stalno suočena sa golemim problemima, ucenama i ultimatumima, sudbinskim izborom između opstanka i propasti. Zaista se retko, skoro nikada, ovde bira između dva dobra rešenja. Vrlo često ni između dobrog i lošeg, već obično između dve rđave opcije. I srećni smo ako naša vlast izabere manje lošu varijantu. I to je nešto. Jer, koliko god se činilo da u tim slučajevima izbor i nije tako komplikovan, često kao da radimo u korist svoje štete. I nekako nam to ide od ruke. I dok se činilo da neće biti nastavka dijaloga sa Prištinom, lideri najvećih, međusobno suprotstavljenih, stranaka u Srbiji lako su našli novu „igračku“ i sada se „zabavljaju“ sudbinom Vojvodine. Južna ili severna pokrajina? Ma koga briga? Čak i ako ima onih koji nikada neće priznati da bi Vojvodina mogla postati novo „srce Srbije“, bitno je da ima povoda za nove svađe, a one će poslužiti kao tepih pod koji se mogu gurnuti neki stari, možda i veći problemi. Ko zna, ako se Ivica Dačić i Aleksandar Vučić ovih dana, u društvu baronice Ketrin Ešton, dogovore sa Hašimom Tačijem, možda će zakopati ratne sekire i popušiti lulu mira i sa Bojanom Pajtićem. Još ako i izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije bude pozitivan… Plašim se samo šta može biti ako stvari krenu u suprotnom pravcu. Tim pre što se spinovanja iz politike uveliko sele i u ekonomsku sferu. Pa, zar nije glavna vest prošle nedelje iz Moskve bila da će Rusi dozvoliti da im se iz Kragujevca godišnje isporuči 10.000 „srpskih fića“ bez carine. Doduše, uslov je da i Srbija bez carine omogući uvoz isto toliko ruskih automobila. Ta i vest da su Rusi odobrili 500 miliona evra kredita za popunu rupe u srpskoj državnoj kasi pokrila je kao ruzmarin i šaš sve ranije, gromoglasno najavljivane priče da će ruski Uralvagonzavod preuzeti Železaru Smederevo, u kojoj će se visoka peć upaliti u ponedeljak, pa će za njen rad iz budžeta ove godine morati da se obezbedi više od 100 miliona evra. Ako se ne varam, u Vladi su sve vreme tvrdili da imaju plan B za Železaru. I šta je taj plan? Da država plati koliko god da košta. A šta ćemo kada u državnoj kasi nestane para za plaćanje svih računa? Hoćemo li smisliti neku novu „igračku“, jer ni Veliki brat, ni Farma, pa čak ni Novak Đoković više ne mogu da odvuku pažnju od rastućih problema. Vreme je, dakle, da neko smisli plan B i za „dan D“. Jer, taj dan samo što nije.