Serijski ubica

Ono što mu je bilo zajedničko sa većinom serijskih ubica to je da je najčešće reč o „tihom čoveku iz komšiluka“. Mada se ispostavilo da je tukao svoju ženu na najsuroviji način. Kao i u Americi, gde su serijske ubice gotovo endemska pojava, nakon svakog takvog monstruoznog ubistva traže se uzroci da bi se preventivnim merama ta pojava bar smanjila. Kao i u svim sličnim slučajevima (kakvo je na primer samoubistvo ili još više masovno samoubistvo) nauka nije otkrila punu istinu o serijskim ubicama. Nesumnjivo da je reč o srazu društvenih i individualnih faktora. Sklonost serijskom ubijanju, verovatno duboko usađena u takvim pojedincima, ne mora da se ispolji ukoliko se on ne nađe u određenim društvenim mikro i makrouslovima, a oni se najčešće svode na osećanje usamljenosti, osujećenost zbog nezaposlenosti, nesposobnost da se nađe životni partner, koja se još više komplikuje ukoliko kod osobe preovlada homoerotska sklonost. Okolnost koja pogoduje ispoljavanju instinkta masovnog ubice je oružje nadohvat ruke, koje se može nabaviti maltene na tezgi u supermarketu. Ovim povodom saznajemo da se oko milion komada oružja nalazi u posedu naših sugrađana. Kolateralna šteta, uz pomoć žute štampe, jeste pothranjivanje našeg sujeverja potpuno besmislenom visokotiražnom tvrdnjom iz klerikalnih krugova da je lično sam Bog prokleo selo kad su meštani sela Velika Ivanča u 17. veku pobili petoricu kaluđera. A to znači poziv na opasnu pasivizaciju. Kako je reč o usudu, skrstimo ruke i čekajmo neizbežno – nova serijska ubistva.