Najveće priče ikada prepričane

Teško da bi iko pogodio da je prva ozbiljna knjiga prodata za samo mesec dana u ovoj kalendarskoj godini zapravo knjiga biblijskih priča, i to ispričanih iz pera pisca, novinara i teologa Đorđa Randelja. To nije merilo koliko je knjiga dobra, ali svakako jeste merilo da je jedinstvena, dodaje šaljivo autor, predstavljajući svoje delo.

U knjizi naslovljenoj Otkriće Biblije - Stari i Novi zavet, koju je u luksuznom tvrdom povezu na 600 strana objavio novosadski Prometej, Randelj koristi svu stečenu veštinu novinarskog zanata kako bi biblijske priče i legende učinio što čitljivijim i pristupačnijim široj publici, za koju i sam veruje da poseduje Sveto pismo u svojim domovima, ali da je pitanje da li ga je pročitala od početka do kraja.

I zaista, u tridesetak poglavlja, Randelj prolazi kroz sva ključna mesta Knjige nad knjigama, ne dajući prevelik prostor sebi za tumačenje onih mističnih mesta koja Bibliju čine tajnovitom i nedokučivom, prepričavajući poznate priče u formi moderno napisanih bajki. Neverovatno je da je Biblija prepričavana otkako je izmišljena štampa, a da se to kod nas nikada nije dogodilo. U nekadašnjoj SFRJ, u Sloveniji i Hrvatskoj postojala su ozbiljna izdanja, ali jedino u Srbiji nikada nije objavljena ovakva knjiga, kaže Randelj, zahvaljujući u šali svima koji to nisu pisali.

Mi imamo dobru teološku nauku, ali rasprave na zadate teme svode se na prepucavanja vladika ili dvojice monaha oko sitnih detalja iz Biblije. Zato nije nimalo čudno što 50 godina nismo dobili takvu knjigu i da nemamo tumačenje Biblije kao književnog teksta. To je rupa u našoj kulturi i opštem obrazovanju. Irci i Škoti na primer uče Bibliju napamet još u osnovnim školama, i zato je otvoreno pitanje zašto nijedan profesor svetske književnosti nikada nije ukoričio predavanja i objavio ih kao knjigu, pita se Randelj i dodaje: Koliko god da je to jedno publicističko delo, ujedno je i pokušaj da se rastumače neke stvari. Ipak, pisao sam knjigu po svim kanonima crkve, i kao vernik i kao teolog. Nisam želeo slobodnim interpretacijama ništa da dovedem u pitanje, jer je prostor za tumačenje i prepričavanje Biblije ogroman. Dubok je kao okean i isto tako nepresušan.

Sadržaj Novog zaveta može se ponekom i ponekad učiniti i disparatan, neujednačen, nesređen i nepovezan, jer zaista podseća na celu jednu važnu zbirku knjiga, pa i na omanju biblioteku, piše Randelj u svom predgovoru: To poređenje se prosto nameće budući da hrišćanska Biblija sadrži dela raznih književnih žanrova, koje je sastavilo mnogo različitih autora, iz raznih povoda, u različitim trenucima prvog veka hrišćanske ere. Ali uprkos svoj svojoj raznolikosti, nije teško zaključiti da Novi zavet ima jedno središnje interesovanje i da su sve njegove knjige zapravo samo delovi iste priče. Sve one odslikavaju revnost i odanost prvih sledbenika Isusa Hrista, ali čine i više od toga: one tvrde, pokazuju, pa reklo bi se i dokazuju da je priča o kratkom boravku sina Božijeg Isusa Hrista među ljudima - velika metanaracija čitave istorije upravo ona velika priča koja daje smisao i značenje svim onim povestima svakodnevnih ljudskih iskustava i zapažanja.

A te povesti su, onako kako ih je autor opisao i kako i sam smatra, verovatno njegovo životno delo, koje je proizvod dugog rada i promišljanja: Ponekad mi se učini da je i nisam sam stvorio, jer kroz nju stalno odjekuje glas mog pokojnog oca na časovima veronauke koju sam od detinjstva slušao i upijao, i iz njegovih nedeljnih propovedi koje su me kadgod u život uvele i kroz njega do danas provele. Zato se Otkriće Biblije čita jednako i kao publicističko delo i kao zbirka priča i kao osobeni roman.