Arhiva

Metak ili šifra „F“

Dragana Pejović | 20. septembar 2023 | 01:00
Metak ili šifra „F“


Policajci koji su često viđeni da stopiraju na naplatnim rampama ne trude se samo da uštede novac nego i vreme koje bi potrošili čekajući na sledeću autobusku liniju do svog mesta. Čak trideset odsto beogradskih policajaca živi, ili bolje reći, prespava u gradovima u unutrašnjosti. NJihov radni dan počinje usred noći kada se spremaju na put da bi preuzeli smenu u sedam ujutru do sedam uveče, kada ponovo kreću na put i kući dolaze u ponoć. Ne može da se ne isplati za mesečnu zaradu od 40.000 dinara kad većina njih nema drugog izbora. Umor i neadekvatna plata nisu jedini, ali mogu biti dovoljni razlozi zbog kojih je vest o poslednjem samoubistvu, policajca Gorana P (30) kod Mladenovca, samo jedna u nizu od prošlogodišnjih trinaest i ukupno 140 suicida čuvara reda u poslednjih desetak godina.

RIZICI
Po običaju, nakon dramatičnih samoubistava javnost i institucije se nakratko zapitaju kako bi bolje moglo da se brine o mentalnom zdravlju ljudi u čijem je opisu posla da nose oružje. Za njihovo, ali i za opšte dobro. U Srbiji ima oko 80.000 pripadnika vojske i policije, plus zvanično 12.704 zaposlena u agencijama za privatno obezbeđenja. Prema podacima APR, u Srbiji postoji 70 privrednih društava koja se bave delatnošću privatnog obezbeđenja, ali sa procenama da se čak oko 60.000 ljudi bavi ovim poslom slažu se i predstavnici njihovih udruženja. Jer većina ljudi u tim firmama radi na crno. Kako se posao odvija u smenama, oružje je obezbeđeno samo za polovinu, a taj broj slaže se i sa procenama MUP-a na oko 40.000 izdatih dozvola. Od početka službovanja i sa izuzetkom specijalnih jedinica, do prošle godine, većina policajaca nije nikada bila na proveri psihičkog zdravlja. Tek od prošle godine psiholozi su prisutni u većini policijskih uprava, ali, po običaju, njihovo prisustvo se nije odveć isplatilo. U delu odseka za psihološku prevenciju u odeljenju za zdravstvo i psihološku prevenciju Uprave za ljudske resurse MUP-a, komplikovane procedure otežavaju put do psihologa, koji za problem policajca najčešće saznaju post festum. S druge strane, radnici MUP-a se šalju po potrebi i kada sami prijave problem na pregled u Zavod za zaštitu zdravlja radnika MUP-a, na takozvani ciljani pregled. Tada mu se određuje famozna šifra F, o čijem značenju starešina malo zna, ali se policajcu oduzima vozačka dozvola i oružje, zbog čega se vraća na ulicu goloruk.

Jugoslav Milošević, predsednik Nezavisnog sindikata policije, iz tima kolega za podršku, objašnjava da je policajcima teško da rade pod oznakom F, da ne nose oružje i idu na ciljane komisijske preglede koji treba da procene da li neko treba da se vrati na posao. Sistematskih pregleda nije bilo 10 godina, pa je nešto počelo da ide napred kada se povećao broj psihologa. Milošević kaže da je za policajce sam rizik intervencije najmanje stresan, jer su za nju obučeni. Pošto sam iz PU Niš, mogu da tvrdim da isti broj ljudi koji putuju iz Niša dolazi u Niš iz drugih mesta, te je ta loša organizacija nepotrebno trošenje energije i novca i za nas i za Ministarstvo. I mala zainteresovanost ljudi da u Beogradu rade taj posao, jer za isti novac mogu lako da nađu bilo koji drugi, može da se reši, bez nepotrebnog umanjivanja radne sposobnosti ljudi koji satima putuju do posla i nazad. Ali, najveći problem su loše definisana ovlašćenja policajca, on svaki put deluje razmišljajući šta će da mu se desi jer obavlja svoj posao. Od legitimisanja do upotrebe oružja on ne zna tačno šta sme a šta ne sme da uradi. Zato svako malo završavamo na sudovima, gde angažujemo advokate privatno, kaže Milošević čija plata za 30 godina staža i sa pozicije vođe smene dežurne službe iznosi 44.000 dinara.

PRITISAK
NJegov kolega, lider Nezavisnog policijskog sindikata Srbije Momčilo Vidojević, smatra da su policajci pod pritiskom i kad imaju i kad nemaju rezultate rada. On kaže da su predlozi da se omogući redovna provera mentalnog zdravlja policajaca, koje je i njegov sindikat dostavio Vladi, ostali mrtvo slovo na papiru, a da bi za njihovo sprovođenje bilo dovoljno da se zaposli 30 do 40 psihologa na nivou celog MUP-a. Novac ne može biti izgovor da se to ne uradi, jer je poslednjih 4-5 godina zaposlen veliki broj radnika bez potrebe. Znam da je privilegija onih koji rade da štrajkuju, ali u MUP-u bi bilo dovoljno samo da se plate onih koji ništa ne rade rasporede na one koji rade.

Postoje, međutim, i besplatne usluge Nacionalne službe za zapošljavanje, koje poslodavci poput firmi za privatno obezbeđenje, mogu koristiti, a ne koriste ih. Drugi problem je poznata okolnost da su vlasnici nekih od tih agencija bili ili još uvek jesu ljudi sa kriminalnim dosijeima, u čijem posedu je brojno oružje sa dozvolom izdatom zbog delatnosti obezbeđivanja. Dragiša Jovanović, predsednik Udruženja privatnog obezbeđenja, kaže za NIN da ovo udruženje pokušava da se uskladi sa evropskim propisima, između ostalog i u pogledu zdravstvene kontrole zaposlenih, i da promene očekuje i od novog zakona o privatnom obezbeđenju koji čeka na usvajanje. Ukoliko zaposleni prođu kroz neku stresnu situaciju, propisano je da se oni premeštaju na drugo mesto na kome neće biti izloženi sličnoj situaciji, a psiholog treba da kaže kada zaposleni može da se vrati na zadatak. Ali to se ne poštuje. Samo ozbiljne firme koriste, na primer, tu uslugu NCZ, jer je od velike koristi.

Posle devetostrukog ubistva u Jabukovcu 2007, iz vrha MUP-a zapretili su merama sigurnosti za izdavanje dozvole za oružje, a među njima i prethodnu, a potom i periodičnu proveru psihičkog zdravlja vlasnika oružja na tri do pet godina. Najavljena predostrožnost se, međutim, nije dogodila sve do poslednjeg masakra u Velikoj Ivanči, kada su se kao na ringišpilu ponovila obećanja data pre pet godina. Ministar policije Ivica Dačić tom neprilikom s ponosom je priznao da se još od Jabukovca radi na zakonu koji bi omogućio periodične lekarske preglede ljudi sa dozvolom za oružje. Istim metodom, njegov službenik, državni sekretar MUP Vladimir Božović, obećao je redovne preglede za policajce, nakon poslednjeg samoubistva pripadnika MUP-a kod Mladenovca. Pa, toliko do sledeće neprilike.

Lako do depresije

Nakon stresnih situacija, kakve su oružani napadi na mesta koja obezbeđuju, radnici privatnog obezbeđenja dobiju koji dan slobodno, ali baš kao i policajci ne odlaze kod psihologa na razgovor. Organizovana podrška nakon rizičnih i stresnih intervencija, kakva je obavezna u većini evropskih zemalja, za srpske policajce je luksuz. Ali njih od kolega iz inostranstva razlikuje još i učešće u ratovima i na demonstracijama. Dr Sanja Nikolić, sistemski porodični psihoterapeut iz Instituta za mentalno zdravlje, objašnjava da su depresivna stanja u porastu poslednjih godina, a da je trend povećanja u zemljama u razvoju najizraženiji. Karakteristike savremenog doba dovode do intenzivnih promena u porodici, socijalnim grupama, ekonomske i neizvesnosti od gubitka posla. Prospektivne studije pokazuju da čak i više od polovine stanovništva danas ima makar jednu depresivnu epizodu tokom života. Naravno da visokorizični poslovi spadaju u grupu najizloženijih stresu i možemo da pretpostavimo da je veća mogućnost da razviju depresiju. A depresivni poremećaji, kao takvi, vode suicidu. Dr Nikolić objašnjava da su u savremenim uslovima života samoubistvu ništa manje izložene i druge profesije, ali da bi ljudima koji sa sobom nose oružje bilo nužno omogućiti redovne preglede i široku socijalnu podršku. U svetu se to radi, ali ne samo sa vojnicima i policajcima, nego i sa brokerima i na nivou celih kompanija. Morala bi da postoji komunikacija između institucija sistema, edukativni psihološki programi, kratke i duže radionice... I prvo i osnovno bi moralo da bude afirmativno razumevanje oslobođeno od stigmatizacije, jer sve drugo je kontraproduktivno.