19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Trebalo je da prođe skoro četvrt veka, pa da se u ujedinjenoj Nemačkoj ozbiljno krene u istraživanje još jednog od mračnih aspekata bivše Nemačke Demokratske Republike, u kojem su bili aktivni zapadni kapitalisti i istočni socijalistički vlastodršci. Nakon što su novinari nedeljnika Špigl detaljno proučili sačuvane dokumente i objavili poražavajuće podatke o više od 50.000 pacijenata, koji su služili kao pokusni kunići za nove preparate zapadnih korporacija, u Nemačkoj se digla velika buka, pa je po nalogu vlade oformljena komisija koja treba da rasvetli ovu gnusnu aferu.
Prvi rezultati projekta, koji se vodi u slavnoj berlinskoj klinici Šarite, očekuju se tek za dve i po godine. A ova bolnica se nalazi u samom epicentru skandala, jer je u NDR važila za elitnu kliniku. Ekspertska komisija će imati težak zadatak da dođe do autentičnih bolničkih kartona u kojima je dokumentovano ispitivanje novih lekova, jer se u skladu sa zakonom po istočnonemačkim klinikama uništavaju sve arhive starije od 30 godina. Upravo se sada iz ogromnog arhiva Šaritea svakodnevno na spaljivanje odnose kartoni iz 1983, upozorava štampa. Stoga je vladin poverenik za istraživanje arhiva zloglasne istočnonemačke obaveštajne službe Štazi, Roland Jan, pozvao farma-industriju i lekare iz doba NDR da sarađuju sa komisijom. I dok su se lekari odazvali, predstavnici dotičnih fabrika lekova ćute.
INKRIMINISANI
Lista inkriminisanih proizvođača lekova je impresivna i na njoj ne nedostaje ni jedno svetski značajno ime: Bajer, Šering, Hehst, Beringer, Pficer, Sandoz, Roš. Ti koncerni su plaćali istočnonemačkoj državi milione zapadnih maraka, kako bi se testirali novi preparati za hemoterapiju, antidepresivi, lekovi za srce i krvotok, sredstva za prekid trudnoće, pa čak i nove formule, o čijem se pravom efektu i usputnim dejstvima ništa nije znalo. Kao što ni istočnonemački pacijenti nikada nisu saznali kakve su im to lekove davali u bolnicama.
Tako su reporteri Špigla pronašli danas 59-godišnjeg pacijenta, koji je 1989. lečen zbog slabljenja rada srca i pluća. Niko mu u bolnici za bolesti pluća u Lostau nije rekao da se na njemu vrši testiranje novog, neproverenog preparata, proizvođača Sandoza, koji danas pripada koncernu Novartis. Na kuticiji je samo pisalo: sredstvo za srce, pacijent br. 30 i on je do dan-danas sačuvao jedno pakovanje. Radilo se o leku za snižavanje krvnog pritiska spirapril. Kada je njegov kolega iz sobe, pacijent br. 29, iznenada preminuo usled akutnog zastoja srca, dalja ispitivanja su odmah prekinuta. U toj bolnici je zabeležen još jedan istovetni smrtni slučaj, ali nije pokrenuta nikakva istraga. Jedino je nadležna služba za testiranje lekova Ministarstva zdravlja opomenula načelnicu odeljenja. Preživeli pacijent je prošle zime uspeo da pogleda svoj karton u bolnici, ali mu nisu dali kopiju, a usto je saznao da su svi lekari, koji su svojevremeno bili aktivni učesnici njegovog lečenja napustili kliniku i da rade po privatnim bolnicama negde po Nemačkoj. On je novinarima rezignirano rekao: Ko bi uopšte mogao da krene protiv moćnih farmaceutskih koncerna. I tu je u pravu.
Zapadnonemački farmaceutski sektor je otkrio NDR još sedamdesetih godina, nakon što su u domovini pooštreni uslovi za ispitivanje novih lekova na ljudima, pa čak i na životinjama. Niko, naravno, ne spori nužnost da se nepoznati preparati moraju iscrpno proveriti na živim bićima, ali sva ta testiranja su dugotrajna i veoma skupa pa se proizvođači, u cilju uštede i povećanja profita, okreću onim zemljama gde su mere bezbednosti slabije i kojima treba novac. A NDR je bila u dubokoj finansijskoj krizi, što se posebno osećalo u zdravstvenom sektoru. Ostale su zabeležene brojne žalbe (naravno u zatvorenom krugu i posebno u tajnim aktima Štazija) lekara na zastarele uređaje i hronični nedostatak efikasnih lekova. Tu su se našli interesi vlastodržaca u Istočnom Berlinu i menadžera velikih korporacija: u zamenu za preko potrebne devize režim je otvorio svoje klinike za neograničeno testiranje nad ljudima, koji nisu nikada informisani o sastavu leka koji dobijaju, niti je tražena njihova saglasnost za to.
REŽIM
Istočnonemačko rukovodstvo nije imalo tu nikakvih skrupula i dilema, baš kao ni zapadni proizvođači. Jedino oko čega su se prepirali u Istočnom Berlinu je bila raspodela dragocenih deviza. Režimska firma BIEG koja je bila ovlašćena za spoljnu trgovinu za sebe je zahtevala 60 odsto prihoda i taj novac je direktno odlazio kako za nabavke u inostranstvu, tako i za luksuzan život državno-partijske vrhuške. Ipak, ministar zdravlja se trudio da izdejstvuje podelu fifti-fifti, kako bi nešto od zapadnog novca otišlo u modernizaciju bolnica, ali nije uspeo. Dragocene devize je zadržavao režim, ali su bolnicama ostavljani skupoceni zapadni lekovi, kao i moderni aparati, ustanovio je istoričar medicine Rajner Erices, koji već godinama istražuje dostupne arhive tajnih službi. Ustanovio je da je u procesu eksperimentisanja nad pacijentima učestvovalo 200 zdravstvenih ustanova i da je samo tokom 80-ih godina obavljeno 230 raznih ispitivanja nad neinformisanim pacijentima. On zahteva da se ova afera detaljno prouči, jer država to duguje kako dotičnim pokusnim kunićima, tako i društvu u celini. On je u svojim istraživanjima došao do saznanja da su neki od lekara veoma tesno sarađivali sa zapadnim firmama, i da su za to bili dodatno plaćeni i nagrađivani na razne načine.
On time potvrđuje pisanje Špigla o slučajevima korupcije u istočnonemačkom zdravstvenom sistemu. Reporteri ovog nedeljnika su u arhivama tajne službe otkrili brojne iskaze doušnika iz redova lekara, koji su ogovarali kolege da su im strane kompanije poklanjale uvozne parfeme, pića i druge stvari sve ono što se na oskudno snabdevenom NDR-tržištu smatralo vrhunskim luksuzom. Predstavnici proizvođača su bili posebno široke ruke sa pozivima na konferencije na Zapad što je bila privilegija posebnog tipa, jer istočnim Nemcima je putovanje po svetu bilo skoro potpuno zabranjeno. Na ove optužbe su, naravno, odmah reagovali brojni ondašnji lekari odbacujući ih i pravdajući se da su bili sretni što su uopšte u propalom zdravstvenom sistemu mogli pacijentima da daju lekove i koriste savremene aparate. Profesor Štefan Taneberger, koji je u NDR vodio centralni institut za onkologiju, rekao je prošle nedelje da su se u svim tim istraživanjima strogo pridržavali standarda i da je grozna sadašnja histerija s kojom se danas ova tema tretira u javnosti. NJemu je indirektno odgovorio Štazi-poverenik Jan, koji je izjavio da se ne radi o napadu na lekare, koji su bili priklješteni u raljama istočnonemačkog zdravstvenog sistema, ali da ima mesta i pokretanju pitanja lične odgovornosti. On to najbolje zna, jer je kao osnivač opozicione Mirovne zajednice u Jeni 1983. proteran iz domovine i oduzeto mu je NDR-državljanstvo.
