Bjež’ il’ ubij!

Milion evra je ponudio Dragan Đurović, crnogorski ministar policije (28. maj), onome ko otkrije naručioce ubistva Duška Jovanovića, glavnog i odgovornog urednika podgoričkog lista “Dan”. Od onda ćuti, a progovoriće, kažu upućeni, ako ne da saopšti imena ubica i nalogodavaca, a ono da kaže da odlazi.

Obdukcioni nalaz je pokazao da je Jovanović pogođen sa pet projektila a da je preminuo od prekida kičmene moždine, u 3. 50 ujutro (petak, 28. jun). Stručnjaci iz Instituta za kriminalistička veštačenja iz Visbadena, koje je pozvala u pomoć crnogorska vlast, još uvek (sreda, 9. jun) analiziraju “golfa trojku” i ono što je u golfu nađeno. Automatsku pušku AK (47) 65, sa urezanim ćiriličnim potpisom na kundaku, olovku sa natpisom političke partije iz Srbije, vršačke tablice, krpu..., kako je video kroz šoferšajbnu spornog golfa istražni sudija Višeg suda u Podgorici Radomir Ivanović. Zasad je samo protiv karatiste Damira Mandića (uhapšenog 2. juna u Beogradu) podignuta krivična prijava u kojoj piše da je Mandić “osumnjičen za teško ubistvo na štetu više lica, u pokušaju, putem pomaganja”, kaže sudija Ivanović za NIN. I dodaje: “To je najteže krivično djelo iz Krivičnog zakona, za koje je zaprećena kazna zatvora od 10 do 30 godina.” Mandić je, kažu, prvo hteo da se brani ćutanjem, pa je onda istražnom sudiji rekao da ima “čvrst alibi” za 27. maj 2004. i da nije učestvovao u atentatu na Duška Jovanovića. Ostaće u pritvoru mesec dana. Međutim, ukoliko tužilac do srede uveče (kada se zaključuje ovaj broj NIN-a) ne podnese zahtev za sprovođenje istrage protiv Damira Mandića, istražni sudija Ivanović će morati da ga pusti iz pritvora. Kako NIN nezvanično saznaje, istražni postupak će biti pokrenut. Sudija Ivanović će ponovo saslušati Mandića (9. jun) i onda odlučiti hoće li ga zadržati u pritvoru. Ni crnogorski MUP, ni tužilaštvo, ne daju zvanične informacije o privođenim, puštenim i ponovo privođenim osumnjičenima. Ima i onih u kućnom pritvoru.

U podgoričkom Centru bezbjednosti saslušavani su i Leon Drešaj, suvlasnik podgoričke diskoteke “Manija” i Ivan Delić kojeg je Anketni odbor sumnjičio za ubistvo Pavla Bulatovića. Specijalne policijske jedinice su ovih dana blokirale Primorje, ali i sever Crne Gore u potrazi za Vukom Vulevićem iz Berana (koji je priveden, pa pušten) i Baraninom Arminom Osmanagićem Mušom, takođe osumnjičenima za ubistvo Duška Jovanovića. Istraga je tajanstvena i vrti se oko grupe narko-dilera mada se ovih dana pretresaju i stanovi i kuće i automobili Brda i Primorja. “Naše je da hapsimo”, rekao je još 4. juna Milan Vujanović, v.d. načelnika CB Podgorica i od tad nije više dostupan za novinare. Redakcija podgoričkog “Dana”, koja vodi svoju istragu ubistva Jovanovića, sumnjiči načelnika Vujanovića da je pustio Vuka Vulevića iz CB-a.

S druge strane, neki podgorički mediji iz policijskih izvora saznaju da je “krug zatvoren”, ubistvo rasvetljeno, da se zna ko je vozač “golfa 3”... Iako se još uvek ne zna ništa o motivima i nalogodavcima. Pa i crnogorsko tužilaštvo razmišlja da ponudi status zaštićenog svedoka i milion evra za iskaz koji će otkriti naručioce.

Zašto je pušten Beranac Vuk Vulević za kojeg se ne zna da li se nalazi na Kosovu ili “negde u Srbiji”? Zašto podgorička policija nije na vreme reagovala i blokirala ulice Podgorice, u noći 27. maja, kada je neprigušeni rafal sasvim jasno i glasno odjeknuo do Centra bezbjednosti koji se nalazi oko 200 metara od mesta zločina u Ulici 13. jula? I, ako je pokojnog Duška Jovanovića pratila crnogorska tajna služba, da li to znači da DB ima svog očevica događaja?

Damir Mandić je prošle godine dobio nagradu od “Dana” kao najbolji sportista Crne Gore. I dolazio je u redakciju, kažu, bila proslava. I: “Ako ga je od novina neko uvažio kao sportistu to je bio Dan.” A onda, 4. juna, “Dan” piše: “javna je tajna da je Damir Mandić posjedovao legitimaciju DB MUP-a Crne Gore, i da su “Damir Mandić i Ivan Delić obavljali specijalne zadatke” za tajnu službu Duška Markovića, šefa crnogorske tajne službe. Duško Marković demantuje da su Delić i Mandić zaposleni u službi. Advokat Đorđije Ulićević, visoki funkcioner SNP-a i prijatelj Duška Jovanovića, kaže za NIN da je “posredi zamena teza jer tačno je da Damir nije bio u radnom odnosu, nije bio službenik DB-a, ali to ne znači da nije bio saradnik”. I pita, otkud tužilaštvu milion evra za zaštićenog svedoka? “Iz republičkog budžeta ili će im priteći u pomoć sponzori predizbornih kampanja?”, cinično komentariše ovaj SNP-ovac.

Državni tužilac Vesna Medenica je, međutim, izjavila da je moguće da se u toku istrage otvori dosije Službe državne bezbednosti o tajnom praćenju Jovanovića ukoliko takav dosije postoji. A dve nedelje pre smrti, Duško Jovanović je zatražio pomoć od detektivske agencije “SIA&CIA”. Božidar Spasić, direktor ove agencije, kaže da su nekoliko dana pre ubistva Duška Jovanovića, otkrili prislušne uređaje u njegovoj kući.

Advokat Petar Kankaraš iz Podgorice, kaže za NIN da ukoliko je Duško Jovanović bio praćen, “to ne podrazumijeva samo pratnju putem prisluškivanja, tu se misli i na fizičku pratnju. Pretpostavka je da je onaj ko je pratio Duška - vidio sve. I da je on glavni očevidac.”

Ovaj podgorički advokat, nekadašnji inspektor za krvne delikte i dugogodišnji tužilac postavlja pitanje zvaničnoj istrazi: “Zašto je objavljeno ime glavnog osumnjičenog Vuka Vuletića kada protiv njega nije podnesena krivična prijava?” Jer, “objaviti njegovo ime je, s jedne strane poruka njemu: Bježi, a s druge strane poruka organizatoru - naručiocu: Ubij”, kaže Kankaraš. On dodaje: “Vuk Vulević, koji je trebalo da bude glavni osumnjičeni, bio je dan poslije ubistva ispitivan u Centru bezbjednosti Podgorice i - pušten. Ako ga je policija pustila zbog toga što na njemu nijesu nađeni tragovi nesagorjelih barutnih čestica, na koži, na odjeći, na obući, na kosi, onda MUP nije bio doslijedan pravilima istraživanja tih zločina.”

Jer, ako je u onom automobilu nađen radnički kombinezon, ako su pored automobila nađeni kapa i rukavice, bliže je pameti da su specijalisti organizatori posao obavili bez ijednog dokaza. Bez baruta na kosi, koži, rukama, obući i odeći. “MUP-u nije trebalo da bude dovoljno to što nije bilo tragova baruta da bi Vulević bio pušten na slobodu. Jer, šta je bilo sa Vulevićevim alibijem? Da li je imao dokaze da se u vrijeme zločina nalazio na drugom mjestu? Zašto ga je, na kraju, policija pustila? Možda namjerno?” nepoverljiv je prema zvaničnoj istrazi advokat Kankaraš.

Na kraju - i prvo postavljeno pitanje zvaničnoj istrazi: Zašto su te noći 27. maja, posle ubistva, svi izlazi iz Podgorice bili slobodni?

Kako NIN saznaje, trideset minuta posle ponoći nije u gradu postojala nikakva blokada. A ni kasnije. “Ne znam za koliko je policija mogla da pokrene živu silu i da blokira sva raskršća”, kaže Kankaraš. I dodaje: “Bar da posmatra promet vozila na raskršću. Policajci dežurni u Centru bezbjednosti su morali čuti pucnje od rafala kojima je usmrćen Duško. Od CB-a do mjesta ubistva ima 200 metara. Čuli su ih. A tamnoplavi golf je nađen 200 m od mjesta ubistva”, podseća advokat Kankaraš.

Više niko ne spominje ona tri policajca koja su se, igrom slučaja, zadesila na mestu zločina i po rečima očevidaca, nisu baš tačno znala šta treba da rade. Niko ne zna baš ništa o njima.