Jedan Dačić, glasa dva

Nakon što ga je direktor Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin tugaljivo-patriotskim tonom zamolio da izađe na kosovske izbore da bi kao prvi Srbin dao primer drugima, Ivica Dačić je želju da glasa na Kosovu i javno obrazložio rođenjem u Prizrenu. Kako to mislite po kom osnovu da neko glasa u mestu gde je rođen, čude se u Kancelariji za KiM na nekoliko prostih pitanja poslatih im da bi razrešili dilemu da li premijer Srbije može da glasa u toj državi, koju, inače, ne priznaje, ili ne. Ali šest dana u toj kancelariji na ta besmislena pitanja nisu bili u stanju da odgovore. Razumljivo, jer bi navođenje osnova koji stoje pred Dačićem da bi ostvario pravo glasa na Kosovu, obesmislile najpre Vulinov poziv, a i premijerovu nerealnu želju.

Prema važećim propisima na Kosovu i pravilima tamošnje Centralne izborne komisije, pravo glasa imaju punoletni državljani Kosova, registrovani u centralnoj matičnoj službi, zatim raseljeni nakon 1. januara 1998. ili osobe koje su prema međunarodnoj Konvenciji o statusu izbeglih lica iz 1951. godine taj status stekle između 1. januara 1995. i istog datuma 1998. godine. Taj status može da se dokazuje, između ostalog i rođenjem na Kosovu (ili rođenjem jednog od roditelja, ili dokazima o životu na Kosovu u neprekidnom trajanju od pet godina), ali, bez obzira na to što ispunjava uslov rođenja, premijer bi morao da dokaže i da je izbeglica. Ukratko, ako neće da prijavi prebivalište na Kosovu, Dačić bi morao da lažira status izbeglice.

ADRESA
U cilju da legitimiše vlast u Prištini i učini izlazak Srba na izbore što brojnijim, a prema dogovoru iz Brisela, CIK je omogućio ostvarivanje prava glasa i onima koji i dalje imaju lična dokumenta Srbije s adresom na Kosovu. Moguće je da za jednokratnu upotrebu Dačić promeni adresu stanovanja, ali kao ministar policije morao bi da zna da ne može biti prijavljen istovremeno na dva prebivališta. Ako je Kosovo Srbija, onda bi Dačić time ugrozio osnovno demokratsko načelo: jedan čovek, jedan glas.

U postojeća pravila premijer bi morao da se uklopi da bi ostvario biračko pravo, a ne da se pravila prilagođavaju njemu, objašnjava Marko Blagojević, programski direktor Cesida. Rođenje jeste osnov da se traži upis u birački spisak, ali nije i jedini uslov da bi se ostvarilo pravo glasa. U ovom slučaju neophodno je i da bude prijavljen na teritoriji Kosova, pošto nije interno raseljen. Prema Blagojevićevom shvatanju pitanje prevazilazi procesne aspekte i postaje političko, te može da bude interpretirano kao nešto na šta bi kosovske vlasti bile spremne da pristanu, jer bi to bio veliki motiv za Srbe da izađu na izbore.

Krivotvorenje prebivališta moglo bi da ima teške posledice po moralni kredibilitet premijera, a posebno njegovu ulogu ministra policije, i uvredljivo za sve one koji bi učinili isto, ako to bude otvorena mogućnost, jer ih za južnu pokrajinu vezuju dublji motivi od pukog rođenja. Ali drugima, izvesno je, to neće biti omogućeno. Jer bi u suprotnom stotine hiljada srpskih glasača moglo da zatraži upis u birački spisak i učini izborni rezultat lažnim u korist srpskog stanovništva. Teško je poverovati da bi na tako nešto pristao Hašim Tači, uz sav elan koji bi izlasku Srba na izbore dao glas Ivice Dačića. Istraživanja pokazuju da je na izbore na Kosovu, i pre Dačićevog saopštavanja želja, bilo spremno da izađe između 17 (Mitrovica) i 38 (Leposavić) odsto srpskih birača, što je uz još malo sinhronizovane kampanje iz Beograda, Prištine i Brisela, već sad dobar osnov za formiranje Zajednice srpskih opština.
Zašto mislite da ne bi bilo moguće da pravo glasa dobiju oni koji su rođeni na KiM, pita se šef Vladine kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović Moguće je da se dogovori neki modalitet. Albancima je u ovom trenutku najvažnije da Srbija podrži izbore i da Srbi na njima glasaju.

Ako se u Briselu dogovori uvođenje nove kategorije birača, što nije isključena opcija ni u trenutku kada se ovaj broj NIN-a završava, jer se dvodnevni sastanak u Briselu nastavlja upravo razgovorima o sprovođenju izbora 3. novembra, zbog jednog bi Dačića i njegovog mesta rođenja, u tom slučaju, svi koji su rođeni na KiM morali da dobiju pravo da se upišu u birački spisak. Prema pravilima CIK-a, raseljeni svoje pravo mogu da ostvare i u poštama u nekoliko koraka registracije, slanja i odašiljanja biračkog listića. Već zbog tog i drugih prava koja su data raseljenim ljuta albanska štampa spekuliše do brojke od 300.000 srpskih birača, koji bi sa najavljenom jedinstvenom listom postali glavna politička snaga na Kosovu. Ispred vladajuće Demokratske partije Kosova, koja je na poslednjim izborima osvojila 224.000 glasova. Domaći mediji polovično su prenosili i izjavu zamenika kosovskog ministra spoljnih poslova Petrita Seljmija (intervju listu Danas) koji u stvari nije kazao da Dačić može da glasa u Prizrenu, nego da može ako se upiše u birački spisak. Razlika je u tumačenju nemerljiva, baš zato što po važećim propisima Dačić nema mogućnost da se upiše u spisak sem ako bi želeo da prijavi prebivalište na Kosovu ili, ne daj bože, uzme državljanstvo koje mu po rođenju pripada. Troškovi takve politike bili bi previsoki. To polovično tumačenje, kao i bilo kakvu mogućnost da Dačić glasa u Prizrenu već je demantovao kosovski ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić, inače član Samostalne liberalne stranke, koja sa četiri ministarstva i jednim mestom zamenika premijera učestvuje u vladi u Prištini, a vlast je formirala i na lokalnom nivou u četiri opštine, premda se s njenim čelnicima, kao ni sa ostalim predstavnicima juga, o formiranju jedinstvene srpske liste još nije razgovaralo.

NEZAMISLIVO
Oliver Ivanović, lider Građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda smatra da uvek ostaje mogućnosti za dogovor u Briselu kojim bi se Dačić odveo na biralište, ali da je to malo verovatno. Da je reč o parlamentarnim izborima, možda bi bilo moguće. Na Kosovu ne postoji interes da se nekoj novoj kategoriji građana omogući glasanje isključivo po osnovu rođenja. I to što su omogućili upis raseljenih, mada pritisak na Srbe nije počeo sa datumima koji se u tim kategorijama birača navode, u stvari je teret koji nosi međunarodna zajednica i njen pokušaj da se ispravi nepravda koju je načinila ne potrudivši se da spreči proterivanje Srba sa KiM. Dačićeva izjava je isključivo politička i ima za cilj da ohrabri Srbe da izađu na izbore i da opiše njegov stav da Srbi treba da glasaju.
Zauzvrat, neki od političkih lidera Albanaca sa juga Srbije zatražili su da Hašim Tači po istom principu učestvuje na sledećim izborima u Srbiji, ali su u međuvremenu shvatili da Tači nije rođen u Preševu, kako su u početku mislili, nego u Broćni, u opštini Srbnica, pa za NIN nisu bili spremni da ponove taj zahtev.
Ivanović smatra da je nezamislivo da se Tači jednog dana prijavi našoj izbornoj komisiji i upiše u birački spisak. Strah koji mediji na Kosovu šire od velikog odziva Srba potpuno je neosnovan. Na parlamentarnim izborima 2001. godine, uz ogromnu logistiku Koordinacionog centra glasalo je 78.000 Srba i verujem da to više nije moguće dostići. Prema njegovim procenama, da 200.000 Srba izađe na izbore može biti maksimalna brojka, ako se ima u vidu da oko 70.000 s pravom glasa živi van Kosova u ostatku Srbije ili još nije ostvarilo pravo, a da je 130.000 zvanično registrovanih.
Na prethodnim izborima, koje je organizovala Priština, Srbi su glasali u 20 od 30 opština na KiM, a u ovom trenutku sva je muka da se na birališta izvedu preostale četiri opštine - Leposavić, Zvečan, Severna Mitrovica i Zubin Potok - nad kojima institucije formirane u Prištini još nemaju nikakvih ingerencija. U njima živi između 65.000 i 70.000 Srba, ali NIN od CIK-a nije uspeo da dobije podatak o tome koliko je među njima birača i koliko je srpskih birača već registrovano na spisku, kao ni kakav je odziv interno raseljenih lica do sada. Beograd je imenovao OEBS da bude posrednik u organizaciji izbora u državi koju ne priznaje (Naša veza za komunikaciju oko izbora je OEBS, jer Srbija ne priznaje državu Kosovo, Aleksandar Vulin, Novosti.) A zadatak te misije je još i da na osnovu biračkog spiska sa izbora u Srbiji 2012. godine pomogne odziv interno raseljenih. OEBS je, kako za NIN kažu u toj organizaciji na KiM, ponudio stranama u dijalogu da olakša glasanje putem pošte raseljenih lica u Srbiji i moguće u Crnoj Gori.
U Komesarijatu za izbeglice kažu da još ni na koji način nisu uključeni u organizaciju lokalnih izbora na Kosovu i potvrđuju da je broj lica raseljenih sa KiM trenutno 209.122. Teoretski, dokazom o rođenju u Prizrenu, Dačić može da dokazuje svoj status izbeglice i čak da glasa poštom, zbog čega ne bi bilo nužno da se odjavljuje sa Dedinja, gde inače ostvaruje svoje biračko pravo.
Leon Malazogu, direktor instituta Demokratija za razvoj u Prištini veruje da će neka birališta biti otvorena čak i u Srbiji i da će izlaznost u Srbiji, van Kosova, biti veća nego na severu. Verujem i da će odziv Srba u južnim opštinama biti preko 50 odsto, a na severu između 15 i 25 odsto. Ti procenti će uveliko zavisiti od svega što nas očekuje do novembra, ali je ključno ispratiti registraciju stranaka 4. septembra.
Malazogu kaže da će samo od Dačića zavisiti da li će biti upisan u birački spisak, a to, na nesreću, misle i prištinski zvaničnici. Zbog takve poruke - svako ko se registruje može da glasa, a ko se registruje priznaje da postoji makar jedna institucija Kosova, Dačić je sve dublje u nezgodi u koju se bez mnogo razloga sam upustio. I iz koje jedino može da ga spase kolektivno slaba sposobnost pamćenja većine rečenica izgovorenih sa zvanične Vladine govornice. U suprotnom će biti u još većoj neprilici da objašnjava da je on želeo i imao iskrene namere, ali da mu to, eto, nisu dozvolili. Što će na odziv uticati upravo suprotno željenom cilju Beograda.