Tito je bio najveći svinger

Foto Đorđe Kojadinović

Ibarska magistrala, simbol saobraćajnog rizika i greha, kafanski potez gde su započete karijere mnogih estradnih zvezda, ali i anonimnih prodavačica ljubavi, i pravo mesto za prvi zvanični srpski svingerski klub. Po najrasprostranjenijoj definiciji, svingovanje je razmena partnera među (bračnim) parovima koji ovako osvežavaju svoj seksualni život. Ali u praksi Svingers club-a u selu Velereč kod Svračkovca, stvari se odvijaju drugačije.

A šta je sa ženicama koje vole da budu sa pet muškaraca i muževima koji vole to da gledaju, raširenu zabludu o, u Srbiji još neodomaćenoj pojavi, razbija Mihajlo Maj, naočit šezdesetpetodišnjak sa završenom jevrejskom školom, išlifovanog dorćolskog mangupluka višedecenijskim boravkom na Zapadu. Razdrljena havajska košulja svedenijih boja dobro ide uz štucovanu sedu bradu i sjajne crne italijanske salonke, i on odiše sigurnošću i uliva poverenje... u dobrog domaćina ili majstora za posredovanje. Petak je veče i odmah posle devet Miki čeka prve klijente koje voli blago da zove članovima kluba.



PREDIGRA
Kriza ga je naterala da broj radnih dana, tj. noći sa šest svede na četiri, ali njegov biznis i dalje ima ekonomsko opravdanje, jer dobija po paru 2.000 dinara. Muškarci plaćaju 5.000, dok je učešće samim damama besplatno, a svaki četvrtak, petak, subota i nedelja u objekat nalik manjem motelu dovede bar tuce gostiju. Ali, bogaćenje njemu nije cilj, već misija širenja ideje slobodnog vođenja ljubavi, sa kojom se sreo još kao mladić, na svojim prvim izletima u Nemačku. Kada su oni, frajeri odavde, mislili da bare Švabice, a one njih iskorišćavale.

Ali, dok je gradio kuću tokom bombardovanja, ni slutio nije šta će na kraju od nje biti, već je koristio trenutak bagatelne cene radne snage i materijala, a čuđenje komšija kao dodatni podsticaj.
Ideju je dobio na kraju radnog veka vlasnika zlatare u Španiji, zasnivajući je na tamo proučenoj logici tržišta i ponudi onog čega nema, ili, po naški, spajajući lepo s korisnim. Klub, naravno, nisam registrovao u (obližnjem) Gornjem Milanovcu, nisam lud da objašnjavam od šaltera do šaltera šta je svingeraj, već u Beogradu, priča Miki dok domaćinski pred nas stavlja punu bocu lično pečene rakije.

U polumraku jedva naziremo njegov lik, a erotičnom atmosferu čine baš prigušena svetla, niski kanabei na kojima zamišljamo mnoštvo razuzdanog sveta, okačene maske za prikrivanje identiteta, kao i slobodan tok razgovora. Ali, u tom prizemnom delu se ne događa ništa što bi običan svet smatrao čudnim, čak se niko, kako tvrdi gazda, ovde i ne vaćari, jer tu se upoznaju parovi i pojedinci/pojedinke, grickajući čips i kikiriki, i pijuckajući aperitiv.

Ako kliknu, a najčešće se to desi, odlaze na sprat, ostavljajući u kasetama lične, i eventualno inkriminišuće stvari - mobilne i kamere. Gore se istuširaju, jer valjalo je mnogo preći, ma odakle se krenulo - iz Čačka, Beograda, Pančeva, Novog Sada, Subotice, Kraljeva, Kragujevca.., a o Bosni i da ne govorimo. Sledi masaža, po želji, ili tretman u saunici ili đakuzici, kako gosn. Maj ponovo tepa svojim sladostrasnim basom. Tako opušteni, u bademantilima ili nagi, gosti se prepuštaju mašti.



UŽIVANJA
U asortimanu je, na prvoj etaži, sado-mazo soba, ali njena soft varijanta, sa malim, u crvenu kožu (ili skaj) presvučenim stolom, zgodnom zamenom za pravi ginekološki do koga Miki nije uspeo da dođe, ma koliko se trudio. Za taj stočić je vezana anegdota po kojoj je jedan Južnjak na odlasku priznao ej, bre gazda, iskeco sam ti astal, što je Miki, iako poliglota, razumeo tek kad je video štetu razvaljene noge stola, prespojene potom jakom unakrsnom vezom.

O zid ordinacije je obešen beli mantil, a tu su i tapacirane lisice, ako je pacijentkinja nevaljala, dok je u uglu čudna crvena sprava za stavljanje muškarca u inferioran položaj žrtve. Krunski detalj ove sobe čula, senzibilnijih od proseka, jeste beli paravan sa dva kruškolika otvora. Pozadi stanu dvojica, ispred su njihove ženice, a poenta je da pogode ko je sa kim, od Mikijevog objašnjenja nam se vrti u glavi, pa možemo zamisliti kako je učesnicima. Sledeći nivo u igricama, ali isti po kućnom rasporedu, vodi do j...droma, dva prostrana bračna kreveta uoblikovana u neku vrstu terena, gde kad utakmica počne, kraja nema, smeškom dočarava domaćin urnebes. Zatim ilustruje raspored igrača, ali u trenutku relaksacije, kada ženice ćeretaju na uvo muškarca do sebe i mrse mu kosu (ako je ima), dok se spremaju za nova uživanja.

Potkrovlje je mesto gde mogu da se osame dva para (ili nešto slično), i još ima praznog prostora za Mikijeve planove. Tako zamršene po pitanju poza, polova, uloga i broja, da se ne daju prepričati (a tiču se i voajera, i egzibicionista). Kondomi se preporučuju jer su do sada sačuvali i zvaničnog pionira domaćeg svingovanja, a droga je zabranjena. Čistoća je na visokoj ceni, pa sve blista, od posteljine, preko zavesa od pastelnog organdina i novog patosa, do uslužnih muških i ženskih papuča, a Miki nudi i peškir na uvid našem čulu mirisa. Pod dojmom mnogobrojnih simbola seksa, tek sad u oči upada Titova fotografija na zidu prijemne odaje za koju vlasnik ima dvostruko opravdanje.

Tito je bio najveći svinger, izlaže prvo objašnjenje, potkrepljeno zamišljenom slikom Broza sa glavom Sofije Loren u krilu i Karlom Pontijem sa strane. Drugi i jači razlog što Maršal i dan-danas nadgleda svoju čeljad je to što je to bila želja Mikijeve majke. Kad joj je, bez mnogo muke, objasnio da će kuća služiti za zbližavanje ljudi i upražnjavanje davno zaboravljene umetnosti vođenja ljubavi. E, kad je tako, Tito mora na počasno mesto, rekla je strogo stara komunistkinja.

LJubav je prava reč oko koje se sve vrti, pa i (ne)razumevanje ovog fenomena, što iziskuje prvu lekciju iz svingeraja. Treba razdvojiti seks i ljubav, objašnjava ovaj stručnjak za odnose među polovima, po malo diskreditovan sopstvenim priznanjem da nikad nikog nije voleo. Pa ni ženu Nemicu, s kojom je proveo više od 20 godina, u tri braka, prvom, poslednjem i nikad više, punom razumevanja u svim oblastima, ali bez jednog volim te. Kakva ljubav, pa mene je jedino iskreno volela moja majka, kaže gotovo prkosno. Međutim, trogodišnja praksa u svinger-biznisu je dala svoje, pa je Miki postao ekspert za psihologiju Srba oličenu u krevetu. Srbin oće tuđe, al ne da svoje, pa ga ta ljubomora pali kad vidi svoju žen(ic)u u tuđem zagrljaju lakonski obrazlaže. Ona, ako je mudra, znaće kako da opet obodri fantaziju svog čoveka, šaputanjem na jastuku o detaljima minulih nestašluka. Naoko, sve je ipak podređeno tzv. normalnom, klasičnom muškarcu jer je u klub zabranjen pristup gejevima, dok su lezbejske igre poželjne, kao predivne i čiste.



SLOBODA
Nema lepšeg i nežnijeg poljupca nego između dve žene, kez na Mikijevom licu pokazuje da, dok predaje, zamišlja apostrofiranu scenu. Dame su na dobitku ako potrebuju više partnera, što nije redak slučaj, jer šta jedan muškarac može da priušti jednoj ženi, pogotovu ako se napije, logički je argument koji ne traži više dokaza, već podmirenje nepravde. Srpkinja je, s druge strane, skučena i stalno mora da diže ego svog Srbina makar i lažima da je najbolji, i da se uklopi u njegova maštanja, bez previše samounošenja. Tako se jedna članica stiskala, nije smela da pokaže koliko joj prija, ali je na kraju morala da uhvati svog neočekivano dobrog partnera za guzu, Miki smeškom kazuje da je on za slobodu žena i doslednost geslu ako je ona srećna, i ja sam.

Ženi u prilog ide i pravilo da ona bira s kim će i kako će, a oboma da nema pritiska, te da se sve odvija spontano, iako gazda ima jedno zvonce kojim ponekad prekida odužen razgovor u predvorju hrama Erosa. Nekad ni zvonce ne pomaže da se sa reči krene na delo, i to u situacijama kad budući ljubavnici, iz ko zna kog razloga, ne legnu jedni drugim (što se desilo samo tri puta u istoriji ovog svinger kluba). Postoje noći brzinske akcije, bez mnogo uvertire, kad nije nužno da Miki stvara štimung prikladnim šalama, ali i onih kada gazda čeka do tri sata, a onda zatvori kapiju, tužniji što nije došlo do ljubavi, nego što je ostao bez zarade.

Po tome se, kaže, razlikuje od kolega iz prestonice aktivnih u dva kluba (Spa Intimo Lifestyles i Egal), jer mu je bitan opšti užitak, i nimalo mu nije stalo ko će s kim da završi, dok u prestonici, po njegovom uverenju VIP parovi određuju raspored i redosled. Ovde nema ni dres-koda (seksi odeća i slično), jer se unapred zna ko je zašto došao, pa nema nepotrebnog foliranja, vezanog za velegrad. Miki, tvrdi, može i hoće da ispuni svaku želju, što je i moguće uz veliki elan i dobru organizaciju. I najstarije pravilo jevrejske škole, na koju se često poziva diskreciju.

Zato nas domaćin biranim rečima ispraća kad na prostrani parking pokraj znaka za klub stiže prvi automobil, ali, ako li, tajnim sredstvima, uđemo u intimu njegovih gostiju, Miki može, kako nagoveštava, biti i opasan. Umeće ćutanja mu je (pored zakona da u klub ne prima prostitutke, maloletnice i gejeve) donelo dobru reputaciju i otklonilo probleme sa policijom, koja tu nikad nije banula, ali je špijunirala. Niko se ni od komšija ne žali, jer dok oni rade, njega nema, a uveče spavaju, udaljeni bar 300 metara od ponekad i poprišta krikova. Ovde svako može da vrišti koliko voli, zadovoljan je gazda, nemaran prema činjenici da ga komšiluk ne smatra baš tačnim.
Neka svako radi šta mu drago, dok ne ugrožava drugoga, zaključuje Miki koji svoje pravo na izbor i privatnost štiti tzv. šumadijskim gostoprimstvom - sekirčetom na ulazu.

Orgije bez radničke klase

Vraćao sam se sa mora i pozvao Mikija da vidim da li ima nešto za mene, priča jedan tridesetpetogodišnjak, povremena Mikijeva mušterija, poznanik poznanika koji često zalazi po svingerskim žurkama. NJegov izgled dobrog dase nekog prosečnog nagoni na pomisao da može da ima koju hoće, ali on pravo zadovoljstvo uspeva da nađe samo u svingeraju, pa je stoga obišao sva kultna mesta od Ade Bojane do Pešte i Minhena, preko oba beogradska kluba i mnogih privatnih žureva, naučivši se da bude strpljiv i sačeka grand finale, ili u nekoj od specijalizovanih soba, ili docnije, u svom stanu na Čukaričkoj padini. Platežan je, kao i većina pripadnika sving pokreta, gde ima profesora, advokata, lekara, menadžera, raznih uglednih ljudi, ali slabo pripadnika radničke klase. Galantan je i rado deli komplimente prožete erotskim komentarima...
Sretao je u tim prilikama raznorazne na rečima hrabre muškarce, njihove stidljive ili pak vrlo preduzimljive žene, sa silikonskim grudima ili bez njih, i sa drugim atributima, ali bi uvek bili presudni šarm i bujna mašta. Srećom po njega pa je u najavama za to veče bio par koji je kao želju naveo trojku, pa je ispalo neverovatno uspešno, što nije uvek slučaj. I to prvenstveno zahvaljujući ženici, otvorenoj za sve vrste iskustava, a zatim i (prividno) neljubomornom mužu čiji je fetiš bio da overi svoju suprugu na kraju krajeva. Nije bila naročito lepa ni zgodna, ali je imala fantastičnu energiju, opisuje naš sagovornik svoju celovečernju partnerku, i sad zajapuren. Iako su razmenili telefone, najveći izgledi su da će se opet videti kod Mikija gde se osećaju lagodnije nego kod kuće, jer u pauzama mogu da skoknu do frižidera, zaogrnuti samo peškirima, a domaćin se uvek nađe da doda šta nedostaje.
Najveći ćar mu je bio odnos sa animir-damama sa čvrstim silikonkama, kojima je vođenje ljubavi i strast i profesija, ili honorarna šljaka. Mladi čovek bez blama prenosi detalje završnica, spektakularnih kao u tvrdim pornićima. Domaći i inostrani uslovi u sving klubovima se, kaže, ne daju porediti, jer preko kapaciteti podrazumevaju i bazene, piping-rumove, golden-tuševe, ozbiljne mučionice i druge sadržaje, ali, kao što već reče, nema toga što ne može da nadomesti ženska fantazija i privlačno donje rublje.