Arhiva

Demonizacija moći

Miroljub Stojanović | 20. septembar 2023 | 01:00
Demonizacija moći


Poražavajući učinci ovog filma ponajmanje su to na ravni (nepostojeće) filmske estetike, i ono što zapravo dobijamo je transparentni primer ne ni same ideologije koliko korporativni pogled na svet.

Inherentno američka priča o moći svoju kontroverzu najpre duguje demonizaciji DŽobsove ličnosti, prikazujući ga kao nesumnjivog vizionara, ali s neobičnim afinitetima prema despotskom ponašanju, revanšizmu i suspenziji svekolike ideje kolektiviteta. Jedan od vrlo retkih uspešnih momenata filmskog umeća je plakat Alberta Ajnštajna u DŽobsovom radnom prostoru, koji Sternova kamera hvata u nekoliko navrata. Time se, s jedne strane, stvara kritička distanca između junaka i onih koji ga oblikuju (ironijsko ukazivanje na to da se junak neosnovano inspiriše Ajnštajnom), ali se na drugoj, isto tako interpretacijski legitimnoj ravni, dopušta, ako već ne nagoveštava, identifikacijski momenat sa Ajnštajnovim genijem. Zanimljivo je, takođe, dekontekstualizovanje DŽobsa iz svih punktnih trenutaka novije američke istorije (recimo, rata u Vijetnamu).

NJegovo temporalno dislociranje više je nego uočljivo i ako bismo vremenski okvir ikako u filmu mogli prepoznati to bi najpre bilo preko muzičkog bekgraunda. On jedini služi ne samo kao orijentir već povremeno i katalizator ako ne i marker. Takvo bi, recimo, bilo muzičko prisustvo Boba Dilana čije buntovništvo takođe služi kao dobra identifikaciona baza. U filmu DŽobs ne srećemo čak ni nagoveštaje filma u potrazi za formom i njegovu nepostojeću estetiku valjda treba da u potpunosti nadomesti istina vezana za DŽobsovo nekupanje, osvetoljubivost, nelojalnost prijateljima

Senzacionalistički momenti koji u tolikoj meri odlikuju ovaj film, možda obogaćuju maštu i znatiželju DŽobsovih fanova, ali su posve neuputni kada je u pitanju movie sa velikim M. DŽobs je promašaj koji iritira, ali te iritacije ublažuje Ešton Kučer u ulozi DŽobsa. To je možda i najveća vrednost ovog filma koji više od dva časa vezuje našu pažnju samo da bi nam saopštio da je kompanija Epl u 2012. najprofitabilnija i najrespektabilnija na svetu. U američkom filmu Reganove ere, radili su to malo suptilnije!