Tri želje za zlatnu ribicu

Zaokupljeni iščekivanjem novih mera za stabilizaciju javnih finansija, građani Srbije „prespavali“ su zabrinjavajuću vest da je u drugom tromesečju ove godine bruto domaći proizvod bio za samo 0,2 odsto veći nego u istom periodu 2012. Da zlo bude veće, ako se isključi dejstvo sezonskih faktora, sve što smo stvorili u drugom tromesečju bilo je za 0,3 odsto manje nego u prvom kvartalu 2013. Mnogo više od toga, međutim, brine što su ove alarmantne podatke prećutali svi članovi Vlade Srbije. Još gore je ako ih zaista nisu ni registrovali. Nadam se samo da se ministri ne ponašaju kao Lala iz vica o zlatnoj ribici. Kada je tražila od Lale da je pusti i da će mu zauzvrat ispuniti tri želje, Lalina prva želja bila je da ga njegova Sosa ne vara. Druga želja bila je da on, ako ga ona već vara, to nikada ne sazna. A treća? I ako sazna da se ne jedi! Iz iskustva znam da su se pojedini ovdašnji ministri ponašali kao da kući imaju pun akvarijum zlatnih ribica. Nisu se jedili. Ni za šta! Ili su im, možda, njihove zlatne ribice ispunjavale sve želje? Ako jesu, mi toga, očito, nismo ni bili svesni. S druge strane, zašto bi želje svakog od ministara morale da budu usmerene na opštu dobrobit? Pa zar i oni nisu samo ljudi? A, zna se, ljudi greše. Pogotovo oni koji rade. Pa sad neka neko kuka da nam ministri malo rade. I da kasno dolaze na posao. Bilo kako bilo, iskreno se nadam da ćutanje svih članova Dačićevog kabineta zbog dramatičnog usporavanja privrednog rasta nije odraz uverenja da će se taj problem rešiti sam od sebe. Neće! Ako se nešto hitno ne preduzme, umesto očekivanog rasta BDP-a od dva odsto, ovu godinu bismo mogli završiti i sa upola nižom stopom. Ako se to desi, i ministra finansija Lazara Krstića i sve njegove „komšije“ iz Nemanjine 11 će tek zaboleti glava. Jer sa nižom stopom rasta biće manji i kolač koji smo već uveliko podelili, pa će već za mesec-dva morati da se pojača „terapija“, koja je naciji saopštena u utorak, na otvorenoj sednici Vlade, uz direktan TV prenos. Neko će, možda, pomisliti da tražim dlaku u jajetu, u trenutku dok su svi zaokupljeni analizom novih mera štednje, koje bi trebalo da smanje minus u državnoj kasi za oko 700 miliona evra. Kvaka je, međutim, u tome što rasipnička država za brži oporavak predstavlja gotovo isti problem kao i odsustvo investicija. Jer, samo ako uložimo danas, možemo sutra očekivati veći rast BDP-a. A o kakvom budućem rastu da pričamo ako su u drugom tromesečju ove godine bruto investicije u osnovna sredstva, u nešto što bi trebalo da bude osnov nove proizvodnje, bile za neverovatnih 18,5 odsto manje nego lane u istom periodu? Da se ne lažemo, mi smo sebi već iskopali rupu iz koje nećemo moći lako da se izvučemo. Ni ove, ni narednih godina. Zato i novi paket mera teško da može dati očekivane rezultate. Rečnikom MMF-a to jeste korak u dobrom pravcu, ali nedovoljan. Samo, sad sam se setio da je sa istom formulacijom MMF izašao i posle rebalansa srpskog budžeta, u kome će minus biti znatno veći nego što je planirano. Zato nama ni zlatna ribica ne može pomoći. Ne da nam reši sve probleme, već da se ne jedimo kada shvatimo dokle smo doterali.