Specijalno vaspitanje

Može biti da niko iz predsedničkog protokola Tomislavu Nikoliću nije objasnio da osim Šumarica u Srbiji postoji još stratišta. Može biti i da je mladi skupštinski brojač glasova Nebojša Stefanović pobegao baš sa tog časa istorije. Može biti i to da su sveže unapređeni ministar odbrane Nebojša Rodić i njegov prvi general LJubiša Diković nešto pomešali i pomislili da su na Pasuljanskim livadama na nekoj pokaznoj vežbi

U svakom slučaju, ono što smo videli u subotu na komemorativnom skupu u Jajincima posvećenom desetinama hiljada žrtava koje su nacisti tokom Drugog svetskog rata likvidirali, definitivna je potvrda da se radi o falš zemlji, sa falš rukovodstvom. Jer onoliko kliberenje, cerekanje, previjanje od smeha nad kostima 80.000 stradalnika i u prisustvu ponekog preživelog logoraša sa Banjice ili Starog sajmišta, predstavlja pre svega ljudsko, potom i političko dno, lobotomiranje nacije i poslednji prostakluk.

Niko, interesantno, ni iz državnog ni iz vojnog vrha nije osetio potrebu da objasni, a kamoli da se izvini zbog ovog nezapamćenog skandala. Dakle, na šta nas ova činjenica upućuje: pa na to da i državni i vojni vrh imaju zajednički imenitelj nijedan ne valja. Ako je Stefanoviću imponovalo to što su ga kao tinejdžera pripustili za sto sa odraslima, ako je Dikovićev militiary look delovao kao kakav psihoagens na zvaničnike, a Rodićev sat pokazivao da njihovo vreme tek dolazi, šta je sa prvim među njima, Nikolićem? Neki su rekli da za funkciju koju obavlja treba imati i malo škole, ali podozrevam da se ovde ne radi o obrazovanju već o vaspitanju. Zato se, očito, neke lekcije nikada ne nauče.

Da stvar bude još iritantnija, Nikolić nakon onolikog zacenjivanja pokušava da pokaže i zrno licemernog obzira dajući istorijsku pouku okupljenima kako se nalaze na tragičnom mestu na kome je ubijen najveći broj ljudi u čitavoj Srbiji, kao da se koji minut pre toga nije ponašao kao na seoskom panađuru. Progovorio je predsednik još koju o ljubavi prema bližnjima, susedima, ugroženoj egzistenciji i u tom kontekstu poentirao kako Srbija neće dozvoliti oduzimanje neotuđivog dela. Kosova, razume se. Može se samo zamisliti kako se smeju živima na tom istom Kosovu, ako se ovako ponašaju prema mrtvima ovde u Beogradu.

Šta ostaje posle svega i nakon što je javnost uglavnom zažmurila na ovaj skandal. Izvinjenje žrtvama i preživelima. Bilo bi to odocnelo licemerje. Objašnjenje. Ne znam da li ga ima, ali voleo bih da čujem. Pokajničko klečanje. Viđeno u Srebrenici. Zamislite koliko sada tamo veruju u iskrenost Nikolićevog čina. Ostaje nada da su svi ovi onako formacijski poređani poslednje predsoblje do nekog novog vremena vremena pristojnosti i elementarnog vaspitanja.
Za početak dovoljno, na one sa obrazovanjem moraćemo očigledno još da sačekamo.