Politički bućkuriš

Ako je sloboda iza rešetaka, i mi smo. Predsedniku možete verovati i ne morate. U Tome je razlika. Neće ga pomilovati, ali ga može odlikovati. Ministarka zna. Ko zna više? Za vladu nema zime dok ispunjava obećanja na kukovo leto. Više bismo joj verovali da ne obećava ništa: “Ništa vam ne osta, obećajite sebi - nama je dosta.” Reč demagoga ne drži vodu. Sve je uprskao. Toliko je prevejan da biračko telo ne zna kada mu se smeje, kada podsmeva. Stoga je glasačka kutija masovna grobnica glasova. Da nije, ne bi se narod prevario u oceni, vođa u proceni, država u ceni koštanja. Gde je sve politički bućkuriš, zapržena čorba mora imati paprenu cenu. U davna vremena političari su kusali zlo i dobro sa svojim narodom. Sada dele samo dobro. Političari koje narod ne razume moraju više da rade na njegovom prevaspitanju. Otkad javni servis ima veću vaspitnu ulogu od vaspitne palice, palica govori jezikom službenog lica. Zato ležeći policajci uvek doskoče puzajućoj demokratiji. Kad puzajuća demokratija nabasa na ležećeg, obezglavi se. Elem, dok su vaši i uši u koaliciji, ne otvaraju se dosjea: mora se znati ko kosi, ko vodu nosi, ali ne i ko vas prisluškuje; kad bi država otvorila dosjea, broj doušnika premašio bi broj stanovnika; kad bi istina o doušnicima procurila u javnost, potopila bi Srbiju. Ako su sve lađe potonule, nisu čamci za spasavanje. Kad bivši, kobajagi, grade novi poredak, pozajmljuju od potomaka. Što bi menjali išta, kad im je bolje sutra danas?!