Ublažite znakove starenja

Starenje (eng. aging, ageing) kože je složen proces koji obuhvata fiziološke procese i procese starenja izazvane ili ubrzane uticajima spoljašnjih faktora (sunčevi zraci, smog, dim cigareta, kozmetički preparati za čišćenje kože lošeg kvaliteta).

Fiziološko (hronološko) starenje kože je određeno brzinom otkucaja “biološkog sata” i zavisi od genetskih, nervnih i imunoloških faktora. Uticaj spoljašnjih faktora na ubrzavanje procesa starenja kože je porastao poslednjih decenija. Značajan uticaj na ovaj vid starenja kože ima UV zračenje koje je pojačano od kada je oštećen ozonski omotač, kao i stvaranje slobodnih radikala usled oksidacionih procesa u koži i na njoj. Oba ova procesa su u tesnoj vezi, zbog čega se kod osoba koje su često izložene suncu, vetru i zagađenom vazduhu mnogo izraženije uočava proces starenja kože (suva, izborana koža).

Promene na koži koje se javljaju u toku starenja su: tanjenje i boranje epidermisa, pojava površinskih i dubokih bora i brazda, naročito na licu i vratu, kao i pojava degenerativnih promena koje se ne mogu popraviti procesima regeneracije. Preparati antiaging kozmetike treba da neguju i ublaže (“uspore”) starenje kože, zahvaljujući tačno odabranim sastojcima koji neutrališu ili smanjuju efekte različitih štetnih agenasa sa kojima naša koža dolazi svakodnevno u kontakt.

Danas se mnogi preparati za negu kože označavaju kao antiage proizvodi. Ali, antiage preparatima u pravom smislu mogu se smatrati samo oni proizvodi koji osim prolaznog vlažećeg efekta ostvaruju uticaj na tzv. degenerativno/regenerativnu ravnotežu, što se može dokazati povećanom sintezom kolagena i elastina u koži, smanjenjem suvoće i povećanjem elastičnosti kože, kao i smanjenjem bora. Iz navedenih razloga kvalitetan antiage preparat sadrži jedan, ali mnogo češće veći broj kozmetički aktivnih sastojaka (različitog porekla i mehanizama delovanja), u određenim količinama, koji su ugrađeni u pogodnu podlogu (nosač). Podloga nije indiferentan nosač, jer će delovanje aktivnih sastojaka u velikoj meri zavisiti od vrste i sastojaka same podloge.

U antiage preparatu najčešće podloge su kremovi (perivi vodom i masni) i gel. Dnevni (perivi vodom) kremovi su namenjeni za negu kože preko dana, a nakon primene izazivaju prijatan osećaj hlađenja i ostavljaju nemastan, nevidljiv film na površini kože. Za razliku od njih, noćni (masni) kremovi su namenjeni nezi kože u toku noći, a nakon primene ostavljaju manje ili više mastan film i deluju emolijentno (omekšavaju, popravljaju suvoću i hrapavost kože). Kozmetička industrija posvećuje posebnu pažnju izboru komponenti masne (uljane) faze kreme, jer one mogu u velikoj meri da poprave stanje suve i starije kože, da povećaju elastičnost i smanje dalji gubitak vlage iz kože (sušenje kože). U te svrhe se koriste visokokvalitetna biljna ulja koja su dobri emolijensi (“omekšivači”) kože: avokadovo, sojino i jojobino ulje; ulje noćurka i boražine imaju visok sadržaj esencijalnih masnih kiselina (stari naziv vitamin F). Zbog čega se upotrebljavaju kao efikasni sastojci u kremovima za suvu i zreliju kožu. Dobar emolijentni efekat na kožu ostvaruju i drugi masni sastojci kao što su: ši buter, ceramidi, neki sintetski estri i dr.

Kvalitetni kremovi i gelovi sa antiaging efektima sadrže i vlažeće supstance za koje je dokazan pozitivan efekat vlaženja površinskih slojeva kože: hijaluronska kiselina, aloe vera gel (ekstrakt), proteini mleka, hidrolizovani pšenični proteini, pseudokolagen, ekstrakti algi. Vrlo aktuelni serumi i antirid gelovi i kremovi za negu kože oko očiju, sadrže različite kombinacije navedenih supstanci i postižu efekte produženog vlaženja, omekšavanja i regeneracije kože, što se reklamira kao “podmlađivanje” kože.

Međutim, pravi antiage tretman treba da se izvodi i sa supstancama koje, na različitim nivoima, zaustavljaju reakcije nastanka slobodnih radikala, u okviru ćelijskog metabolizma.

U antiage proizvode se uključuju i supstance koje sprečavaju stvaranje slobodnih radikala, kao što su organski filteri koji smanjuju uticaj UVA i UVB zraka sunčevog spektra na kožu. Dodatak UV filtera (UVA i UVB filteri, mikronizirani titan dioksid) u kozmetičke kremove za dnevnu negu kože je proizvelo novu grupu tzv. multifunkcionalnih proizvoda. Ovi preparati dobro hidratišu kožu i ostvaruju direktan antiage efekat, a posredno, usled prisustva UV filtera obezbeđuju dodatnu zaštitu i sprečavaju pojave znakova fotooštećenja kože (bore, linije, pege, fleke).

U kozmetičke kremove i gelove za prevenciju starenja kože mogu da se uključe i ekstrakti velikog broja biljaka (grožđe, zeleni čaj, žen-šen, divlji kesten, ginko biloba) koje sadrže prirodne antioksidanse (polifenoli, proantocijanidini, flavoni i melanin).

Interesovanje za upotrebu vitamina u kozmetičkim proizvodima se izuzetno povećalo u proteklih nekoliko godina, od kada su ispitivanja potvrdila da, ako se koriste u odgovarajućoj količini, vitamini mogu da utiču na regeneraciju i korekciju određenih promena na koži. U savremenim formulacijama kozmetičkih proizvoda za negu i zaštitu kože najviše se koriste vitamini A, E, C (i njihovi derivati) i pantenol, kao i različite kombinacije ovih vitamina.

Vitamin E je prirodni endogeni antioksidans koji direktno reaguje sa slobodnim radikalima. Oksidacijom nezasićenih masnih kiselina prisutnih u ćelijskim membranama, nastaju lipidni peroksidi koji dovode do njihovog oštećenja. Zahvaljujući specifičnoj strukturi, vitamin E ima sposobnost da “čisti” (“hvata”, “neutrališe”) lipidne perokside i štiti ćelijske membrane od oštećenja.

Od različitih oblika vitamina E, u preparatima za negu i zaštitu kože najčešće se koristi vitamin E acetat zbog efikasnosti, stabilnosti i dobre podnošljivosti (ne izaziva alergiju i senzibilizaciju kože). Vitamin E acetat štiti kožu od delovanja UV zraka, “vlaži” kožu i “ublažava” nastale bore.

Vitamin A je neophodan za normalno odvijanje različitih procesa koji se odigravaju u koži: reguliše rast ćelija epiderma, usporava krajnji stadijum keratinizacije, učestvuje u sintezi kolagena, neophodan je za reprodukciju bazalnih ćelija. Zbog brojnih uloga, ovaj vitamin se naziva i “normalizant” kože, a njegov nedostatak dovodi do pojave suve, naborane i zadebljale kože i pojave staračkih pega.

U kozmetičkim preparatima obično se koristi vitamin A palmitat (retinil palmitat), zbog stabilnosti i dobre penetracije u kožu. Kada je količina ovog vitamina u kozmetičkom kremu odgovarajuća, nakon primene, poboljšava se glatkoća, elastičnost i vlažnost kože, “neutrališu” slobodni radikali i sprečava njihov štetan efekat na kožu.

Pantenol (d-pantenol, provitamin B5) je biološki aktivan alkohol, koji se u organizmu prevodi u pantotensku kiselinu, koja je obavezni sastojak kože i kose.

Pantenol deluje kao ovlaživač kože, naročito ublažava suvoću ostarele kože, daje joj gladak i blistav izgled.

Smeša esencijalnih masnih kiselina (vitamin F) je sastojak ćelijskih membrana neophodan za njihovo funkcionisanje. Poznato je da nedostatak esencijalnih masnih kiselina (EMK) u koži dovodi do slabljenja funkcije kožne barijere, što izaziva veći gubitak vode i isušivanje kože.

Proteini u kozmetičkim proizvodima za negu suve i starije kože povećavaju sadržaj vode, popravljaju elastičnost i osećaj mekoće i nežnosti (baršunast izgled), dovode do zatezanja kože, stvarajući film na njenoj površini.

Interesovanje za primenu hijaluronske kiseline u kozmetičkim preparatima počelo je po objavljivanju rezultata istraživanja koji su pokazali da njen sadržaj opada sa godinama. Kompleksna struktura hijaluronske kiseline (HA) određuje njena fiziološka svojstva, prvenstveno sposobnost da reverzibilno vezuje i otpušta velike količine vode (često se zove “biološki sunđer”).

Nakon primene, HA obrazuje bezbojni, transparentni zaštitni film koji štiti kožu od dehidratacije i popravlja njena biofizička svojstva (glatkoća, mekoća i elastičnost).

Liposomi su mikročestice sfernog oblika koje se sastoje od dvoslojne membrane izgrađene od fosfolipida (lecitin iz soje ili nejonski surfaktanti velike čistoće), koja okružuje liposom vodenog (unutrašnjeg) jezgra, zbog čega su morfološki i biohemijski slični membranama ćelija svih sisara. Novije generacije liposoma su izgrađene od lipida koji su slični sastojcima u koži.

U kozmetičke proizvode se ugrađuju tzv. “prazni” ili “punjeni” (“obogaćeni”) liposomi.

“Prazni” liposomi (bez kozmetički aktivnih sastojaka) se koriste za vlaženje kože, zahvaljujući sposobnosti fosfolipida, iz kojih su liposomi izgrađeni, da vezuju velike količine vode.

Smatra se da fosfolipidi liposoma mogu da se “vežu” za keratin površinskog sloja kože (stratum corneum), zbog čega se spontano stvara osećaj pokrivenosti kože. Film koji ostaje na koži je lipofilan (ali ne stvara osećaj masnoće), ne spira se vodom i može da smanji gubitak vode iz kože, jačajući barijernu funkciju kože. Nakon primene kozmetičkih preparata sa “praznim” liposomima povećava se glatkoća i elastičnost kože, što je izraženo i neko vreme nakon prestanka tretmana ovim proizvodima. To je verovatno posledica visoke koncentracije fosfolipida koji se, tokom redovne upotrebe ovakvih preparata, kontinuirano nakupljaju u orožalom sloju kože. Orožale ćelije kože postaju bogatije vodom, prisutni lipidi su manje rigidni, što vodi ka poravnjavanju površinskog sloja kože i prividnom smanjenju dubine bora.

“Puni” liposomi sadrže jednu, a nekad i veći broj kozmetički aktivnih supstanci. Ovi liposomi ispoljavaju efekte “praznih” liposoma koji potiču od prisutnih fosfolipida, ali i specifične efekte kozmetički aktivnih supstanci ugrađenih u liposom. Najčešće aktivne supstance kojima se “obogaćuju” liposomi su: vitamini (A, E, C), amino-kiseline, voćne kiseline, biljna ulja, biljni ekstrakti, UV filteri, enzimi, hijaluronska kiselina. Ugrađivanjem u liposom, kozmetički aktivni sastojci su zaštićeni od delovanja različitih nepovoljnih efekata spoljne sredine, a sam liposom predstavlja dobar transportni sistem za inkapsuliranu supstancu. “Obogaćeni” liposomi na mestu primene “predaju” inkapsulirane aktivne supstance u površinske slojeve kože, a film koji na koži grade fosfolipidi se sporije spira vodom. Brojna istraživanja su potvrdila da aktivni sastojci ugrađeni u liposome dovode do znatno većih koncentracija u površinskom sloju kože nego ako se primene isti neinkapsulirani sastojci.

Iz navedenih razloga, pozitivna svojstva “praznih” i “punih” liposoma mogu se koristiti kod izrade preparata za negu, pogotovo suve kože.

Pozitivan efekat liposomskih preparata na koži zavisi od sastava, veličine i koncentracije liposoma, kao i od ostalih sastojaka u kremu ili gelu koji sadrže liposome, a važan faktor je i ograničena stabilnost liposoma u kozmetičkim proizvodima u toku čuvanja i upotrebe. Zato se ne mogu jednostavno donositi generalni zaključci o mehanizmu njihovog delovanja, o čemu treba voditi računa kada se reklamiraju liposomski preparati.